NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

16. decembar po julijanskom kalendaru

29. decembra 2019.

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sveti prorok Agej. Rođen u Vavilonu za vreme robovanja Izrailjeva. Iz plemena Levijeva. Prorokovao na 470. godina pre Hrista. Posetio Jerusalim kao mladić. Podsticao Zorovavelja i Isusa sveštenika, da obnove hram Gospodnji u Jerusalimu proričući tome hramu veću slavu nego bivšem hramu Solomonovu. „Slava će doma ovoga poslednjeg biti veća nego onoga prvoga, veli Gospod nad vojskama“ (Agej 2, 9). Jer će se u tome novom hramu javiti Gospod Spasitelj. Doživeo da vidi jedan deo hrama sazidan od Zorovavelja. U starosti umro i priložio se precima svojim.

2. Sveti Nikola Hrisoverg, patrijarh carigradski. Upravljao crkvom od 980. do 995. godine. On je rukopoložio za prezvitera velikog Simeona Novog Bogoslova onda kada ovaj duhovni velikan bi izabran za nastojatelja manastira Svetog mučenika Mamanta u Carigradu. Za njegovo vreme desilo se na Kareji čudesno javljenje arhangela Gavrila, koji je tom prilikom naučio monahe, da hvale Presvetu Bogorodicu pesmom Dostojno jest, napisavši tu pesmu na ploči u crkvi jedne kelije, koja se od tada naziva kelija „Dostojno“ (v. 13. juli). Znamenit i veliki jerarh; upokojio se mirno i prešao u Carstvo Božje.

3. Sveta Teofanija, carica. Od znamenitih roditelja, Konstantina i Ane, koji behu srodnici nekolikih careva. Behu njeni roditelji dugo bezdetni i moljahu se Presvetoj Bogorodici, da bi im se dao porod. I Bog im dade ovu ćerku, Teofaniju. Zapojena duhom hrišćanskim od samog detinjstva, Teofanija nadmašivaše sve svoje drugarice u svim hrišćanskim vrlinama. Kada poraste, stupi u brak sa Lavom, sinom cara Vasilija Makedonca. Sa svojim mužem pretrpe velike bede. Po nekakvoj kleveti, kao da Lav nosi u čizmi nož, da u zgodnoj prilici ubije svoga oca, lakoverni Vasilije zatvori u tamnicu i sina i snahu. I tamnovahu ove dve nevine duše tri godine. Jednom, o prazniku svetog proroka Ilije, beše car sazvao sve velikaše svoje u dvor na gozbu. U jednom trenutku iznenadno papagaj carev izgovori ove reči: „Avaj, avaj, gospodine Lave!“ I povtori te reči više puta. To dovede svu gospodu carsku do velikog uzbuđenja, i svi zamoliše cara, da oslobodi sina i snahu. Ražaljen car tako i učini. Po smrti oca svoga zacari se taj Lav, nazvani Mudrim. Teofanija ne računaše svoje carsko dostojanstvo ni u što, no sva predana Bogu brinjaše o spasenju duše, posteći i moleći se i deleći mnogu milostinju, i obnavljajući mnoge manastire i hramove. Iz njenih usta ne iziđe lažna reč, ni suvišna reč, a najmanje kleveta. Pred smrt svoju prizva sve svoje bližnje, i s njima se oprosti, pa predade dušu svoju Bogu 892. godine. Car Lav htede podići hram u njeno ime na grobu njenom, no kako patrijarh prigovori tome, podiže on hram „Svim Svetim“, govoreći da ako se Teofanija posvetila, neka se proslavlja sa ostalim svetim zajedno. Tada se ustanovi praznik Svih Svetih u nedelju po Svetoj Trojici.


C prestola carskog bolje se vidi
Sujeta sveta, hitra sujeta,
I carski presto neštedno biju
Talasi burni ovoga sveta.
Teofanija jasno pregleda
Pučinu ludu sveta ovoga,
Pa srce svoje, srce nemirno.
Ukotvi tvrdo uz živog Boga.
Carevi zemni zar su carevi?
Stražari mnogi na brzoj smeni!
Smrt stoji, broji, i smenu vrši
Carevi zemni, prolazne seni!
Teofanija, ko mudre deve,
Svetilnik srca duhom zažeže,
Osvetli stazu svetlošću divnom,
Grehovne jame srećno izbeže.
Blažena sada u carstvu večnom
Među zvezdama ko zvezda sija,
Tamo gde nema muke ni smene,
Caruje sada Teofanija.

RASUĐIVANJE
Veliki su trud ulagali svetitelji, da suzbiju u sebi gordost i samočinost, i da se priviknu na potpunu poslušnost i predanost, bilo svojim pretpostavljenim, dok su ih imali, bilo samome Bogu. Manastir Sv. Save Osveštanog odlikovao se osobitom disciplinom, redom i bezropotnom poslušnošću, Kada sv. Jovan Damaskin stupi u taj manastir, niko od znamenitih duhovnika ne usudi se, da tako proslavljenog velikaša i pisca uzme kao svoga poslušnika. Tada ga iguman predade jednom prostom no strogom starcu. Starac naredi Jovanu, da ništa ne sme činiti bez njegovog znanja i odobrenja. Dogodi se međutim da umre jedan kaluđer, koji u tom istom manastiru imaše rođenog brata. Ovaj brat beše u neiskazanoj tuzi za umrlim bratom svojim. Radi utehe neutešnom bratu napisa Jovan posmrtne stihire umrlom, poznate pesme na opelu, koje crkva i dan-danas drži. Sastavivši ih, Jovan ih poče pevati. Kada njegov starac ču pojanje, razgnevi se veoma, i odgna Jovana od sebe. Čuvši za ovo Jovanovo izgnanje, bratija se neka usudiše te odoše starcu i počeše ga moliti da oprosti Jovanu i primi ga natrag. No starac osta nepokolebljiv. Jovan gorko plakaše i ridaše, što prestupi zapovest svoga starca. Još jednom bratija moliše starca za Jovana, da mu odredi neku epitimiju, pa posle da mu oprosti. Tada starac naloži ovakvu epitimiju učeniku svome: da sve nužnike po svim kelijama u celom manastiru rukama svojim očisti i opere, ako želi oproštaj. Ožalošćena bratija saopštiše ovo Jovanu misleći da će Jovan pre napustiti manastir, nego što će ovo učiniti. No kad Jovan ču poruku starca, obradova se veoma, i c radošću izvrši zapovest starčevu. Videći ovo starac rasplaka se, zagrli Jovana, i kroz plač reče: „O kakvog ja stradalca u Hristu rodih! O kako je ovaj čovek istiniti sin svete poslušnosti!“

SOZERCANJE
Da sozercavam velikodušnost Avramovu i to:
1. kako Avram ne hte da se svađa c Lotom zbog svađe njihovih čobana nego predloži deobu,
2. kako pri deobi on ostavi Lotu da bira, bilo na levo, bilo na desno,
3. kako Avram pobedivši cara sodomskog, odbi ponuđeno blago i ne hte uzeti ni konca ni kaiša.

BESEDA
o Mojseju
A Mojsej (bješe) čovjek krotak vrlo mimo sve ljude na zemlji. (IV Mojsej 12, Z)
Muž izbrani, čudotvorac veliki, praobraz Gospoda Isusa Hrista u čudotvorstvu, pobedilac u Misiru, pobedilac u pustinji, vođ naroda – kako da se ne pogordi! No da se pogordio, Mojsej ne bi bio sve ono što je bio. Gorde se oni, koji misle, da oni svoje delo delaju u ovome svetu a ne Božje, i koji misle, da svojom silom delaju a ne Božjom. A veliki Mojsej znao je da je on delatelj Božjeg dela, i da je sila, kojom je delovao, bila sila Božja a ne njegova. Zato se nije pogordio ni strašnim čudesima, koje učini, ni velikim pobedama, koje zadobi, ni mudrim zakonima, koje dade narodu. Sila je moja i pesma je moja Gospod, reče Mojsej (II Mojs. 15,2). Od celoga zbora Izrailjeva u pustinji niko nije osećao toliku svoju sopstvenu nemoć kao ovaj najveći u tom zboru. U svakom poslu, na svakom mestu, i u svakom trenutku on je očekivao pomoć samo od Boga. Šta ću činiti? pitao je on Boga s vapijanjem, i neprestano osluškivao odgovor Božji i silu Božju. Krotak – mimo sve ljude na zemlji. Jer svi drugi držali su nešto na sebe, uzdali se nešto u sebe, a on – ništa. On je bio sav upijen u Boga, sav skrušen pred Bogom. Je li trebalo narod hraniti i pojiti, on se obraćao Bogu; ili je trebalo s neprijateljima boriti se, on je dizao ruke k nebu; ili je trebalo bunu u narodu utišavati, on je vapijao Bogu. Krotki, prekrotki Mojsej! I Bog nagradi slugu Svog vernog slavom velikom. I udostoji ga Bog da se javi na Tavoru sa Ilijom pored Gospoda Spasitelja.
O Gospode, Bože krotkih, Pastiru dobrih, učini i nas krotkim, slično Mojseju i apostolima. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
29. decembra 2019.