NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

15. februar po julijanskom kalendaru

28. februara

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sveti apostol Onisim. Jedan od Sedamdeset. Bi rob Filimona, čoveka bogata i ugledna u gradu Kolosaju u Frigiji, no pogrešio nešto svome gospodaru i pobeže u Rim gde ču Jevanđelje od apostola Pavla i krsti se. Pa kako je apostol Pavle i Filimona ranije bio priveo pravoj veri, to on izmiri ovu dvojicu, Filimona i Onisima, gospodara i roba, napisavši naročitu poslanicu Filimonu, jedan od najdirljivijih pisanih sastava koji uopšte postoje u Svetom Pismu. „Molimo te“, piše apostol Filimonu, „za čedo moje Onisima, kojega rodih u okovima svojim… Jer možda se zato i rastade s tobom za kratko da ga dobiješ za vječnost, ne više kao roba, nego više od roba, brata ljubljenoga…“ (Fil 1, 10 i 15-16). Tronut ovim pismom Filimon zaista primi Onisima kao brata oslobodivši ga robovanja. Docnije Onisim bude postavljen za episkopa od samih apostola i primi Efesku stolicu po smrti apostola Timoteja. To se vidi iz poslanice Ignjatija Bogonosca. U vreme Trajanovog gonjenja Onisim već kao starac bi uhapšen i u Rim doveden. Tu je odgovarao pred sudijom Tertulom, tamnovao i najzad posečen bio. Telo njegovo uze neka bogata žena, stavi u srebrni kovčeg i česno sahrani 109. godine.

2. Prepodobni Evsevije. Pustinjak sirijski. Najpre se podvizavao pod rukovodstvom svetih muževa, a docnije udaljio i osamio u pustinji. Hranio se isključivo biljnom hranom. Čak ni voća nije okušao. Sve vreme provodio u otvorenom prostoru na molitvi, trpeći svaku nepogodu vremena. Doživeo starost od 95 godina i mirno se upokojio u Gospodu 440. godini.


Onisim preslavni ko rob život poče,
Ko apostol Hristov i mučenik doče.
Bezakoni Tertul pita ga za ime.
– Hrišćanin mi ime, Onisim prezime.
– Da li si slobodnjak, ili rob nekoga ?
– Rob bih Filimonov, sad rob Hrista Boga.
– Za kakvu te cenu Filimon prodade?
– Krv svoju za mene Gospod Hristos dade.
– Reci, poštuješ li državne bogove?
– He vidim bogove no samo kipove
– Životinja raznih, sve kipove mrtve:
Vola volu, vidim, prinosite žrtve,
Ovna ovnu tako, tice ćukovima –
Životinje žive mrtvim skotovima.
Življe mrtvijima, jače slabijima.
He, ja se ne klanjam takvim bogovima!
No Gospodu Živom, Gospodaru mome
I Tvorcu, Tertule, i mome i tvome.
– Tertul se naruga Božijem čoveku,
Naredi da mačem glavu mu poseku!
Vlasnici nad telom posekoše glavu,
Al’ ne posekoše ni dušu ni slavu.
Osta slavno ime – sveti Onisime –
I nebo i zemlja da se diče njime.

RASUĐIVANJE
Za svakoga čoveka dragocen je mir duševni. Kod onih koji su stekli mir duševni, telo može biti neprestano u pokretu, u radu, u muci, ali duša njihova, priljubljena Bogu, ostaje uvek u nepokolebljivom miru. Sv. Serafim Sarovski uči: „Treba se starati svim načinima, da se održi mir duševni. Ne uzmućivati se uvredama od ljudi. Zato je nužno po svaku cenu uzdržavati se od gneva, i pomoću straženja (nad samim sobom) čuvati um i srce od nepristojnih pokreta… Za očuvanje mira duševnog potrebno je takođe izbegavati osuđivanje drugih. Neosuđivanjem i ćutanjem mir duševni se da sačuvati. Kada se čovek nalazi u takvome stanju, on dobija božanska otkrovenja. Da bi se čovek pak sačuvao od osuđivanja drugih, mora stražiti nad samim sobom; ne sme ni od koga primati neduhovnih misli, i treba da je prema svemu (svetskome) mrtav. Mi moramo neumorno čuvati srce svoje od nepristojnih pomisli i utisaka (Priče 4, 23). Od stalnog straženja nad srcem, u srcu se rađa čistota, u kojoj se vidi Gospod, po rečima večne istine: blaženi čisti srcem, jer će Boga videti (Mat. 5, 8).“

SOZERCANJE
Da sozercavam Gospoda Isusa kao putnika i to:
1. kako se putujući zamara, znoji, gladni i žedni radi spasenja moga, tvoga i svih ljudi,
2. kako se i noću trudi za spasenje moje, tvoje i svih ljudi,
3. kako na svima putovima misli, brine i želi spasenje meni, tebi i svima ljudima.

BESEDA
o vernom narodu i nevernim starešinama
Kad dođe Hristos,
eda li će više čudesa činiti nego ovaj što čini? (Jov. 7, 31)
Gospod Hristos činjaše čudesna dela pred svima, i svi videše, ali svi ne verovaše. Narod vide čudesa Njegova i poverova u Njega. Sluge čuše reči Njegove i poverovaše u Njega. A vođe naroda i starešine slugu takođe videše čudesa Njegova, ali ne poverovaše u Njega. I tako se još u one dane obistiniše reči Spasitelja: mnogi će prvi biti poslednji i poslednji prvi. Oni koji behu prvi u časti i vlasti, behu poslednji u veri u Njega; a oni koji behu poslednji u časti i vlasti, behu prvi u veri u Njega.
Zašto narod i sluge poverovaše a kneževi i književnici ne poverovaše? Zato što narod i sluge smatrahu sebe malenim i neznatnim, te nemahu ni gordosti lične, niti pak zavisti prema Hristu. Narod i sluge bez zlobe i predrasude gledahu božanska čudesa, i slušahu božanske reči, i divljahu se i radovahu se. A kneževi i književnici smatrahu sebe za prve u narodu i u svetu te behu ispunjeni gorodšću i zavišću, pa ne mogahu ni časa gledati čudesna dela niti slušati božanske reči bez zlobe i zavisti.
Vidite li, braćo, kako čovek bez smernosti i skromnosti ne može ni poznati istinu, ni radovati se istini? Vidite li kako gordeljivac i zavidljivac ne dadu ni Bogu ispred sebe? Isto kao negda satana!
Gospode Isuse, istino večna, očisti srca naša od gordosti i zavisti. Da bismo Te mogli videti i Tebi se radovati. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
28. februara