NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

14. februar po julijanskom kalendaru

27. februara

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Prepodobni Aksentije. Vrlo ugledan vlastelin u Carigradu među vlastelom i dvorjanima cara Teodosija Mlađega. Zagrejan ljubavlju Hristovom, Aksentije se zamonaši i prebivaše još ne dugo vreme u Carigradu. Kada se počeše o njemu pohvale govoriti, on pobeže od ljudskih pohvala i nastani se na jednoj gori blizu Halkidona, koja se posle prozva Aksentijeva gora. Ne ostvari mu se želja da ostane tu zauvek skriven od ljudi, jer nađoše ga čobani i razglasiše ga. I počeše k njemu dovoditi bolesnike na isceljenje. I on isceli mnoge. Slepome povrati vid, gubave očisti, pomazav ih jelejem, tako i uzetoga podiže, i mnoge demonijake oslobodi demona. Sve je to za divljenje, ali je njegova smernost još za veće divljenje. Kad god su ga molili da nekoga isceli, on se branio rečima: i ja sam čovek grešan! No prinuđen mnogim molbama on je pristupao isceljenju na sledeće načine: ili je pozivao sve prisutne da se s njim zajedno pomole Bogu za bolesnika; ili je prvo utvrđivao veru u ljudima, pa onda im govorio, da će im Bog dati po veri; ili je govorio nad glavom bolesnikovom: isceljuje te Gospod Isus Hristos! To je sve činio, samo da se ne bi čudotvorstvo pripisivalo njemu nego Bogu Svemogućem. Učestvovao na IV vaseljenskom saboru u Halkidonu i silno štitio Pravoslavlje od jeresi Evtihijeve i Nestorijeve. U dubokoj starosti uze Gospod njegovu mladu dušu k Sebi 470. godine, a staro telo osta na zemlji, od koje je i sazdano.

2. Prepodobni Isakije, zatvornik pečerski. Živeo je u vreme svetih Antonija i Teodosija. Došao u manastir kao bogati trgovac. Ostavi sve i razdeli sirotinji, a on se preda najstrožem podvigu u zazidanoj ćeliji. Sam sveti Antonije kroz okance dodavao mu po jednu prosforu, i to svaki drugi dan. Prelešten od demona, koji mu se jave u svetlosti angelskoj, on se pokloni njima, potom i samom satani, verujući da je to Hristos. Od toga se razboli, i odleži dve godine, posle čega ozdravi i postane obazriviji i iskusniji podvižnik, zbog čega mu se pred kraj dade blagodat obilna. Upokojio se 1090. godine.


Aksentije, ukras Pravoslavlja,
Jedne noći u tišini nemoj
Moljaše se Bogu sa suzama,
I duhom se k nebu uznosaše
K’o heruvim c plamenim krilima,
Dok se svecu pogled omakao
U poj zvezda na svodu nebeskom;
Zagleda se starac, zaplaka se,
Pitaju ga svešteni monasi,
Da im kaže, šta je ugledao,
I zašto se starac rasplakao?
– Deco moja, svešteni monasi,
Videh dušu svetog Simeona,
Simeona velikog Stolpnika,
Stuba vere, stuba Pravoslavlja,
Hoćac nam je Stolpnik preminuo,
Duša mu se na nebo uznosi,
Sjajni plamen, sjajniji od zvezda,
Pored nas se duša navratila,
Mene grešnog ljupko pozdravila.
*
Od te noći mnoge noći prošle,
Dok vest došla o smrti Stolpnika,
Svi poznaše istinu vizije
Što je vide sveti Aksentije.

RASUĐIVANJE
Zašto ljudi ostavljaju jedno mesto i sele se na drugo? Uglavnom zato što se nadaju biti srećniji na drugom mestu. I zaista s gledišta svetskog života i zadovoljstva, mesta mogu biti različita, bolja i gora. Ko god se ne nada boljem životu posle smrti, taj traži bolju čulnu pašu u ovom životu. No ako oslušneš srce onih ljudi, koji su mogli i umeli živeti na takozvanim najboljim mestima na zemaljskoj kugli, opazićeš nezadovoljstvo, jad i očaj. Nisu našli ono što su tražili. Jeli su do presita na svakom mestu, i najzad gladni gledaju smrti u oči.
A pogledaj svetitelje hrišćanske! Oni su birali mesta s najmanje svetske paše, mesta „suha, neprohodna i bezvodna“. mesta usamljena i strašna, mesta koja najmanje privlače pažnju, i o koja se niko ne otima. Sva su mesta na zemlji oni smatrali podjednako bez vrednosti no birali su ova mesta samo zato da bi se lakše približili duhom i umom svojim besmrtnoj domovini svojoj. I ako bi ko oslušnuo srcu njihovom, opazio bi radost i zadovoljstvo.

SOZERCANJE
Da sozercavam Gospoda Isusa kao roditelja koji u pustinji plače za decom svojom, vičući ih i skupljajući ih, i to:
1. decu naroda izrailjskog (u ono vreme),
2. decu svih naroda na zemlji,
3. decu svih vremena od stvorenja do kraja.

BESEDA
o obrnutim vrednostima u carstvu Božjem
Ali će mnogi prvi biši pošljednji
i pošljednji Prvi. (Mat. 19. 30; Lk. 13. 30)
Kako je premudar Onaj koji izreče ove reči! On ne reče da će svi prvi biti poslednji a svi poslednji prvi, nego mnogi. Nijedne pogreške nema u Jevanđelju i nigde ni jednog preuveličenja.
Zašto Gospod ograniči i ne reče svi, nego mnogi. Iskustvo nas uči, da su neki od onih koji su bili prvi u časti na zemlji, ostali prvi u časti i kod Boga. Bilo je careva koji su sa prestola svoga ugodili Bogu, a bilo je ljudi van svake vlasti koji su do smrti gnevili Boga. Bilo je bogataša koji su se dobročinstvom i verom spasli, a bilo je siromaha koji su zbog zlobe i neverovanja primili osudu. Bilo je ljudi čuvenih koji su odbacili i veru i dobrodetelj. I tako neki koji su bili prvi ovde, ostali su prvi i tamo, a neki koji su poslednji ovde, ostali su poslednji i tamo.
Ali, avaj, mnogi prvi ovde postali su poslednji tamo. I o radosti, o pravde Božje: mnogi poslednji ovde, postali su prvi tamo!
Gospod niti je isticao niti pohvaljivao ijedan stalež, ijedan zanat, mimo sve ostale, nego je regrutovao (i dan-danas regrutuje) vojsku svetlosti iz svih staleža, od svih zanata i zanimanja. Za njega nije merilo čoveka ni kruna ni prosjačka torba nego vera – vera i dobrodetelj.
Gospode premudri, seti se i nas u carstvu Tvome. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
27. februara