NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

12. februar po julijanskom kalendaru

25. februara

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sveti Meletije, arhiepiskop antiohijski. Ovaj veliki i sveti muž beše izvanredan tumač i zaštitnik Pravoslavlja. Sav njegov život posvećen beše borbi protiv Arijeve jeresi, koja ne priznavaše Sina Božjega Bogom i huljaše na Svetu Trojicu. Sa svog arhiepiskopskog prestola tri puta beše od jeretika udaljavan i progonjen u Jermeniju. Borba među pravoslavnim i jereticima vođaše se tako ogorčeno da jedanput, kada sveti Meletije u crkvi govoraše narodu o božanskoj Trojici u jedinstvu, njegov sopstveni đakon, jeretik, pritrči vladici i zatvori mu usta šakom. Ne mogući besediti jezikom Meletije beseđaše znacima. Naime, on diže svoju ruku uvis, otvori najpre tri prsta, i pokaza narodu, po tom sklopi ruku i uzdiže jedan prst. Učestvovao na II vaseljenskom saboru gde mu je car Teodosije naročitu počast ukazivao. Na tom saboru Bog je projavio čudo preko ovoga svetoga arhijereja. Naime, kada je Meletije dokazivao arijevcima dogmat Svete Trojice, on najpre diže tri prsta, razdvojeno, jedan po jedan, pa ih po tom sklopi ujedno, i u tom času pokaza se pred svima prisutnim iz njegove ruke svetlost kao munja. Na tom saboru sveti Meletije utvrdi Grigorija Bogoslova na prestolu carigradskom. Ranije pak on beše zađakonio Vasilija Velikog i krstio Jovana Zlatousta. Po svršetku sabora sveti Meletije skonča svoj zemaljski život u Carigradu. Njegove mošti su prenete u Antiohiju.

2. Sveti Aleksije, mitropolit moskovski. Veliki jerarh ruske crkve u teško vreme robovanja ruskog naroda pod Tatarima. Jednom u detinjstvu lovio ptice, pa zaspi, i u snu čuje glas: „Aleksije, zašto se trudiš uzalud? Ja ću tebe učiniti lovcem ljudi“. U svojoj dvadesetoj godini zamonaši se i vremenom postane mitropolit moskovski. Dva puta hodio u „zlatnu hordu“ tatarsku; prvi put da ublaži gnev hana Verdevira protiv ruskog naroda, a drugi put po pozivu hana Amurata, da mu isceli ženu od slepila. Tri godine bila je ta žena slepa, no ozdravi i progleda kada joj Aleksije očita molitvu i pomaza osveštanom vodicom. Posle trudnog i mnogoplodnog života upokojio se 1378. godine u osamdesetpetoj godini svojoj i preselio u dvore Gospodnje.

3. Prepodobna Marija. Devojka muške odvažnosti. Po smrti njene majke otac njen poželi da se zamonaši. No Marija se ne htede razdvajati od svoga oca, te dogovorno oboje se upute u jedan muški manastir, i to Marija sa ostriženom kosom i u muškom odelu, kao mladić. Umre otac, a Marija se zamonaši kao muško i dobije ime Marin. U blizini manastira bila gostionica, i kći gostioničareva zagleda se u tobožnjeg monaha Marina, i posle neuspešnog obletanja optuži Marina za nezakoniti odnos s njome, pošto ona s nekim drugim začne i rodi sina. Marija se nije branila te bude izgnana s porugom iz manastira. S tuđim detetom u rukama ona proživi u dubravi manastirskoj tri godine podnoseći i glad i mraz i svaku muku i oskudicu. U tom kći krčmareva poludi, a uskoro za tim i Marija umre. Tek po smrti sazna se da je „monah Marin“ bio žensko. Luda kći krčmareva pak, čim se dotače moštiju svete Marije, ozdravi, i po tom prizna svoj strašni greh. Sveta Marija upokoji se i preseli u besmrtnu radost 508. godine.

4. Sveti Antonije, patrijarh carigradski. Najpre veliki podvižnik neobičnoga milosrđa i potom patrijarh u vreme cara Lava Mudrog (889-912). Zamonašio i svoga oca. Ustrojio manastir nad moštima svete Kalije.

5. Sveta Kalija. Izdašne ruke prema bednim iz čistog hrišćanskog milosrđa i kao devojka i, docnije, kao udata žena. Muž njen bio je bogat no tvrd. Vrativši se jednom sa svoga poslovnog puta, on vidi da mu je žena rastočila njegovo bogatstvo na siromahe. I on je ubije. No Bog proslavi ovu milosrdnu dušu na taj način što se od njenih moštiju isceliše mnogi bolesnici. Uverivši se u to sveti patrijarh Antonije podigne manastir nad njenim moštima.


Jedinica i Trojica, Jedno i Troje,
Hristos – Bog je i Čovek je, Jedno i Dvoje.
Te dve tajne najveće su i najdivnije,
U njima se ključ života i bića krije.
Sveto Trojstvo u jedinstvu, plamen večiti.
Tri buktinje – plamen jedan, plamen večiti.
Jedinica i Trojica – Jedno i Troje.
Hristos – Bog je i Čovek je – Jedno i Dvoje.

RASUĐIVANJE
Sv. Jovan Zlatoust navodi iz života sv. Meletija sledeći primer koji pokazuje visoku plemenitost ovoga velikog jerarha. „Bilo bi nepravedno propustiti ono što se dogodilo pri samom izgnanstvu (Meletijevom iz Antiohije). Kada je gradonačalnik seo u kola i posadio svetitelja pored sebe, pa počeo žurno da vozi preko pijace, ospu građani kamenjem kao grad sa svih strana na njegovu glavu, jer oni nisu mogli lako da se razluče od svog arhijereja, i bili su gotovi pre da se razluče sa životom nego sa ovim svetiteljem. No šta učini ovaj blaženi muž? Videvši kamenje kako leti, on pokri glavu načalnikovu svojom odećom. Tako zastide on neprijatelje svojom prevelikom krotošću, a sledbenicima svojim time dade pouku, kakvu nezlobnost treba pokazivati prema onima koji nas vređaju; kako ne samo ne treba im činiti nikakva zla, nego svom silom otklanjati od njih opasnost koja im grozi.“ O samom spoljašnjem izgledu Meletijevom veli dalje Zlatoust: „U istini najveća je naslada bila videtn njegovo sveto lice. Ne samo kad je učio, ili govorio, nego kad su ljudi prosto gledali u njega, on je bio u stanju da unese, u dušu gledalaca svaku dobrodetelj.“

SOZERCANJE
Da sozercavam Gospoda Isusa kao isposnika i to:
1. kako je On postio ne da bi ukrotio telo Svoje prečisto, nego da bi dao primer nama,
2. kako je On postio mene radi,
3. kako ja treba da postim radi moga spasenja i radi ljubavi Njegove.

BESEDA
o čudesnoj poseti Sina Božjega
Iziđoh od oca, i dođoh na svijet,
i opet ostavljam svijet, i idem k ocu. (Jov. 16, 28)
Ove reči su, braćo, od sudbonosne važnosti po nas. Jer od svega na ovome svetu najvažnije je znati: ima li Boga i ima li života posle smrti? Ove reči su dragocenije od svega bisera na svetu, i od sunca i od zvezda, jer te reči izgovorio je Onaj koji je najpouzdaniji i najistinitiji svedok. Vaistinu, reči su ove izvor najveće radosti za nas, pognjurene u očajanje, i u smrt posle očajanja. One svedoče da ima Boga i života posle smrti. Iziđoh od Oca – to pre svega znači da postoji Bog, od koga Gospod Isus iziđe. I idem k Ocu – i to znači, da postoji Bog Otac, kome se Sin Božji vraća. Obe ove reči znače u isto vreme da postoji život večni, i da smrt ne znači naše uništenje. Jer ove reči Gospod je izgovorio pred samu smrt Svoju.
O slatke i divne blagovesti! Ono što je srce svih ljudi i plemena kroz sve vekove tamno naslućivalo, Gospod je posvedočio kao fakt, kao istinu.
Još ove reči potvrđuju jedinstvo Oca i Sina, i božanstvo Gospoda i Spasa našega. Bog nas je posetio, braćo moja, sam Svevišnji Bog – sveti, krepki i besmrtni Bog. To je vrhunac utehe naše i radosti naše.
O Gospode Isuse, Sine Božji, svedoče istiniti svega dobra za kim srca naša danonoćno žude, osveti nas, okrepi nas i obesmrti nas. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
25. februara