NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

11. septembar po julijanskom kalendaru

24. septembra 2018.

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Prep. Teodora. Iz Aleksandrije, žena mladoga muža. Nagovorena nekom vračarom ona učini preljubu s drugim nekim čovekom. I odmah je poče savest ljuto gristi. Ošiša se i obuče u muško odelo, pa stupi u muški manastir Oktodekat pod muškim imenom – Teodor. Njen trud, post, bdenje, poniznost i plačno pokajanje zadivili su svu bratiju. Oklevetana od neke bludne device, kao da je s njom zatrudnela, Teodora se nije htela pravdati smatrajući tu klevetu kao kaznu Božju za svoj raniji greh. Izgnana iz manastira ona 7 godina provede prebijajući se po šumi i pustinji, i još uz to negujući dete one bludnice. Pobedila sva vražja iskušenja: nije se htela pokloniti satani, nije htela primiti jelo iz ruku jednog vojnika, nije htela slušati savete svoga muža da se vrati k njemu – jer sve je to bio samo prizrak đavolski, i čim se Teodora prekrstila krstom, sve je iščezavalo kao dim. Posle 7 godina primi je iguman u manastir, gde prožive još 2 godine, pa se upokoji u Gospodu. Tek tada poznaše monasi, da je to bila žena; a igumanu se javi angel i objasni mu sve. Njen muž tada dođe na sahranu, i osta do smrti u keliji svoje bivše žene. Sv. Teodora imaše preveliku blagodat Božju: zverove ukroćavaše, bolesti isceljavaše, vodu u suhom bunaru izvede. Tako Bog proslavi istinsku pokajnicu, koja sa junačkim trpljenjem 9 godina kajaše samo jedan svoj greh. Upokojila se 490. god.

2. Sv. Pafnutije ispovednik. Episkop Taiski u Tivaidi Misirskoj. Za pravoslavnu veru stradao mnogo; jedno mu oko jeretici behu izbili i levu nogu skršili. Na Prvom Vaselj. Saboru učestvovao opovržući s velikom silom Arijevu jeres. Car Konstantin veoma ga cenio i često ga celivao u ono izbodeno oko, izbodeno radi istine pravoslavne. Ustao odsudno na Saboru protiv zapadnih predstavnika, koji su predlagali, da se sveštenicima mirskim potpuno zabrani brak. Bio devstvenikom celoga života svoga.

3. Prep. Efrosin kuvar. Prost čovek ali Božji čovek. Služio kao kuvar u nekom manastiru Amorejskom u IX veku. Duhovnik toga manastira jedne noći vide sebe u Raju, i tamo ugleda Efrosina. Efrosin mu odbere tri rajske jabuke i daruje. Kada se duhovnik probudio, vide tri jabuke neobično krasne i mirisne kod svog jastuka. On brzo nađe Efrosina i upita ga: „gde si noćas bio, brate?“ „Tamo gde i ti, oče“, odgovori mu blaženi ugodnik Božji. Tada duhovnik objavi ceo slučaj monasima, i svi poznaše svetost i bogougodnost Efrosinovu. A Efrosin bojeći se slavljenja od ljudi odmah pobeže iz manastira i sakri se u pustinju, gde prožive ostatak svoga života.

4. Sv. muč. Ija. Optužena od žrečeva idolskih i postradala za Gospoda u Persiji u vreme Sapora II, 363. god. Po predanju sunce je pomrčalo pri njenoj smrti, i sav se vazduh ispunio divnim blagouhanjem. Za uvek proslavljena Gospodom.

5. Sv. muč. Diodor, Didim i Diomid. Bijeni Hrista radi u Laodikiji, i predali duše svoje Gospodu svome.


Teodora jadna, u greh zapletena,
Teodora slavna, od greha proštena,
Jedan greh otkupi stotinom vrlina
I milošću večnom Božijega Sina.
Odgurnu od sebe đavolska šaptanja,
I krotko pretrpe ljudska klevetanja.
Udubljena umom u Gospoda svoga
Oslobodi misli praha zemaljskoga.
Božijoj se volji pokori do kraja
Zato se spodobi Božijega Raja.
Sveta Teodoro, rajska žitelnice,
Sad pomozi nama, Božja ugodnice!
Da se i mi grešni greha izbavimo.
U naselja rajska s tobom uselimo.
Moć se tebi dade, pre i posle smrti,
Sve vražije spletke da možeš satrti;
Bog ti silu dade zbog ljubavi tvoje,
Od sile se tvoje i demoni boje.
Sa svima svetima Hristu se pokloni
I napasti ljute od nas ti otkloni.

RASUĐIVANJE
Ne treba nikome sprečavati put savršene predanosti i službe Bogu. Mnoge svete žene, koje su htele pobeći od braka i posvetiti se Bogu, bile su presledovane i u tome sprečavane od svojih muževa. Obično su na kraju te žene pobeđivale ostajući nepokolebljive u svojoj nameri, pa su često svojim primerom budile savest i kod muževa svojih, te i njih upravljali na put spasenja. Sv. Teodora morala se najobazrivije skrivati od svoga muža, zbog čega se preobukla u muško odelo i sklonila u muški manastir. No bilo je i blagorazumnih muževa, koji su svojim ženama odobravali nameru, da se udalje od sveta i posvete potpuno Bogu. Car Frederik beše se verio sa devicom Agnesom Češkom. No ova nikako se ne saglašavaše da stupa u brak, zbog čega prekrši veridbu i odbeže u manastir. Tada blagorazumni car reče: „da me je ona ostavila radi drugog nekog smrtnog čoveka, ja bih se svetio; ali ja se ne smem naći uvređen od toga što je ona mesto mene izabrala Cara nebeskoga“.

SOZERCANJE
Da sozercavam strašno bogoodstupništvo Solomonovo i kaznu Božju (I Car. 11), i to:
1. kako u starosti Solomon, zanet ženama mnogim, odstupi od Boga i poče služiti idolima;
2. kako se Bog razgnevi i predade carstvo slugi Solomonovom;
3. kako Solomon odstupi od Boga, mada mu se Bog beše
2 puta javio, i mada ga beše obdario i mudrošću i slavom velikom;
4. kako i najbolji čovek može da padne, ako ne bdi nad sobom sa strahom Božjim.

BESEDA
o Hristu kao hlebu života
Ja sam hleb života. (Jov. 6, 35)
Ko može oživljavati, braćo, osim Onoga koji je i stvorio? Ko može u istini biti hleb života osim Stvoritelja našeg? On je stvorio, On drži, On hrani, On oživljava. Ako pšenica hrani telo, Hristos hrani dušu. Ako se hlebom zemaljskim naše telo održava, Hristom se naša duša hrani i živi. Ako li se duša naša hrani nekom drugom hranom a ne Hristom, ona truli i umire a ne živi. Starajte se ne za jelo koje prolazi, nego za jelo koje ostaje za vječni život (Jov. 6, 27). Tako reče Gospod prethodno. Prvo ispituje glad ljudi, pa onda nudi hleb; upravo prvo nudi glad, a po tom hleb. Jer ljudi su smeteni u pogledu gladi. Oni su gladni nečega, a ne znaju čega. Nasitivši se hranom zemaljskom, i presitivši se, oni ipak osećaju neku neutoljivu glad. I mada vide, da im sva zemlja i sav hleb na zemlji ne može utoliti tu tajanstvenu glad, oni hrle za jelom zemaljskim, oni se otimaju za zemlju, i samo za zemlju. Međutim prava glad ljudi jeste glad za nebom, za životom večnim, za Bogom. Tu glad Gospod Isus najpre ističe, a po tom postavlja trpezu za njeno utoljenje. Ta trpeza – to je On sam. Ja sam hleb života, koji meni dolazi neće ogladnjeti. Nasitiće se, zaradovaće se, oživeće, poznaće Boga i poznaće sebe. O braćo moja – vaskrsnuće iz mrtvih! Jer neprestana hrana jelom koje prolazi, bez hrane besmrtne, duhovne, postepeno umrtvljuje dušu, i čini je najzad potpuno mrtvom. Od čega? Od gladi. Telo je od zemlje, i ono se zadovoljava hranom zemljanom. A duša je iz daha samoga Istočnika života, te traži hranu i piće sa toga svog jedinog Istočnika.
O Gospode Isuse, hlebe života večnoga, života istinskog i neprolaznog, najslađi hlebe, nahrani nas Sobom. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
24. septembra 2018.