NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

10. februar po julijanskom kalendaru

23. februara

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sveštenomučenik Haralampije. Ovaj veliki svetitelj beše episkop u Magneziji i postrada za Hrista u svojoj stotrinaestoj godini. Kada nasta strašno gonjenje hrišćana u vreme cara Septimija Severa, starac Haralampije ne krijaše se od gonitelja, nego slobodno i javno propovedaše veru Hristovu. Sve muke pretrpe kao u tuđem telu. A kad s njega živa kožu odraše, nezlobivi svetac reče carskim vojnicima: „Hvala vam, braćo, za to što ostrugavši moje staro telo, vi obnoviste duh moj za novi, večni život“. Mnogobrojna čudesa učini, i mnoge u veru obrati. Čak i careva kći Galina napusti neznaboštvo svoga oca i posta hrišćanka. Osuđen na smrt i izveden na gubilište sveti Haralampije uzdiže ruke k nebu i pomoli se Bogu za sve ljude, da im Bog dade telesno zdravlje i duševno spasenje, i da im umnoži plodove zemaljske. „Gospode, ti znaš, da su ljudi meso i krv; oprosti im grehe, i izlij blagodat Tvoju na sve!“ Posle molitve ovaj sveti starac predade dušu svoju Bogu pre nego što dželat spusti mač na njegov vrat. Postrada 202. godine. Njegovo telo uze Galina i česno ga sahrani.

2. Prepodobni Prohor Lobodnik. Čudotvorac pečerski. Nazvat je Lobodnikom zato što za sve vreme življenja u manastiru Pečerskom nije okusio hleba, nego se hranio lobodom, meseći je na svoj način i praveći nekakav hleb od nje. Kad bi on dao nekome od tog svog lobodnog hleba s blagoslovom, hleb je bivao sladak kao od meda; a kad bi mu ga neko ukrao, bivao je gorak kao pelen. Jedno vreme kada nesta soli u Rusiji, Prohor je razdavao narodu pepeo kao so. Pepeo, koji je on razdavao s blagoslovom, bivao je so; pepeo, pak, koji bi neko sam uzeo, bivao je običan pepeo. Knez Svjatopolk naredi te se u njegov dvorac prenese sav pepeo iz Prohorove ćelije, bez pitanja i blagoslova monahova. No kada se pepeo prenese, oni koji okusiše uveriše se da je pepeo a ne so. Tada reče Prohor narodu što dolažaše njemu za so, da idu svi u knežev dvorac, pa kad knez izbaci onaj pepeo iz svoje kuće, neka oni uzmu i nose kao so. Narod tako učini, i opet pepeo beše so. Uverivši se u ovo i sam knez ispuni se poštovanjem i ljubavlju prema Prohoru svetom, te kad ovaj umre 1107. godine, on ga svojim rukama položi u grob pokraj velikih ruskih svetitelja Antonija i Teodosija.


Mač zelen zamahnut nad Haralampijem,
samo da se spusti!
A svetitelj kleče, Bogu molbu diže:
Gospode otpusti!
Grehove otpusti svim ljudima grešnim.
Smiluj se ponova:
Trud im blagoslovi, i podaj na njivi
obilje plodova!
Nek imaju svega, ta krv su i meso!
Neka ti pevaju.
O podaj im zdravlja, zdravlja i veselja,
nek te se cećajy!
Svako zlo odagnaj, spasi ih od bede,
Svima im se smiluj.
A po smrti u Raj duše im uvedi –
Gospode pomiluj!
Ko god se uzmoli tvom Haralampiju,
ime mi pomene,
Pomozi mu, Bože, radi muka mojih,
pomozi zbog mene!
Tad glas c neba dođe: molitvu ti primam
Daj mi dušu sade!
Svetac dušu pusti, i u Raj uzlete
Pre nego mač pade!

RASUĐIVANJE
Mnogi teški neduzi koji jednog čoveka snalaze, imaju svog uzroka, znanog ili neznanog, u prošlosti njegovoj. Uzroci pak tih teških neduga, kao recimo ludila, nisu drugo nego povreda moralnog zakona Božjeg. Kada sv. Haralampije beše mučen, dozna car mučitelj za njegovu čudotvornu moć pa naredi te dovedoše preda nj jednog besomučnog čoveka, da se uveri da li ga Haralampije može izlečiti. Tog čoveka mučaše đavo 35 godina, goneći ga po pustinjama i brdima i bacajući ga u blata ili u provale. Kada se taj ludak približi Haralampiju, oseti demon blagouhani miris od svetog čoveka pa povika: „Molim ti se, slugo Božji, ne muči me pre vremena, no naredi mi i ja ću izaći; a ako želiš, ja ću ti kazati kako sam ušao u ovog čoveka.“ I naredi mu svetitelj da kaže. Reče demon: „Ovaj čovek zahtedne da pokrade svoga suseda pa pomisli u sebi: ako prvo čoveka ne ubijem, neću moći zagrabiti njegovo blago. I ode i ubi suseda svoga. Zatekavši ga u takvom delu, ja uđoh u njega, i evo već 35 godina stanujem u njemu“. Čuvši ovo, svetitelj Božji naredi demonu da odmah izađe iz čoveka i ostavi ovoga na miru. Demon izađe, a besomučnik posta zdrav i miran.

SOZERCANJE
Da sozercavam Gospoda Isusa kao krasotu svega stvorenoga sveta i to:
1. kao krasotu svih stvari, krasotu ubleđenu od straha i melanholije greha,
2. kao krasotu ljudi, najrazumnijih bića u svetu materijalnom, krasotu ubleđenu od straha i melanholije greha,
3. kao krasotu čisto umnog, bestelesnog sveta angela,
4. kao krasotu Svete Trojice, projavljenu Njime i kroz Njega.

BESEDA
o grehu onih koji tvrde da vide
Kad biste bili slijepi, ne biste imali grijeha. (Jov. 9, 41)
Reči ove rekao je Jevrejima Onaj koji im je dao zakon preko proroka, da im služi kao vid duši. Jevreji primiše taj vid, ali zažmuriše namerno i zlobno. Zato im pravedni Gospod i reče ove pravedne reči.
Ove su reči sušta pravda, i onda, i danas, i zauvek, jer slepac nema greha, ako zagazi u tuđi usev, ili uzme tuđu haljinu mesto svoje. Ako li to učini onaj ko ima oči, učiniće greh i primiće osudu. Ako li to učini onaj ko ima oči, no namerno ih zatvori, i on će učiniti greh i primiti osudu.
Šta da se kaže pak za one koji su primili krštenje i miropomazanje, kao dva oka duše, pa ipak greše kao nekršteni? Na poslednjem Sudu s njima se neće postupati kao sa sleporođenima, nego kao sa prestupnicima, koji sami sebe onakaziše, sami sebe oslepiše.
A šta tek da se kaže za one koji primiše i ostale tajne blagodatne, u punoći pravoslavnoj, i koji imaju pred sobom primere svetitelja, i koji neprestano slušaju opomenu i ukor crkve Božje, pa ipak idu te idu stranputicom? Na poslednjem Sudu takvi se neće moći izgovoriti nikakvim slepilom, nego će biti suđeni kao prestupnici koji sami sebe, i druge oko sebe, slepilom onakaziše.
Gospode strašni, spasi nas greha. Gospode milostivi, otvori nam oči za put spasenja. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
23. februara