NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

1. mart po julijanskom kalendaru

14. marta

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Prepodobnomučenica Evdokija. Živela u Iliopolju gradu Feničanskom za vreme carovanja Trajanova. Najpre velika razvratnica, a potom pokajnica, isposnica i najzad mučenica. Razvratom je bila sabrala ogromno bogatstvo. Preokret u njenom životu napravio je, Promislom Božjim, neki stari monah German, i to nehotično. Došav poslom u grad, on odsedne kod jednog hrišćanina, čija se kuća dodirivala sa kućom ove Evdokije. Kada je on noću počeo po običaju monaškom čitati Psaltir i neku knjigu o Strašnome Sudu, Evdokija ga čuje i s pažnjom stane osluškivati njegove reči sve do kraja. Strah i užas obuzme je, tako da je ostala budna do svanuća. A čim svane, ona pošalje sluge da umole toga monaha da dođe k njoj. German dođe, i među njima se otpočne dug razgovor o onome što je starac monah prošle noći čitao, i uopšte o veri i spasenju. Rezultat tih razgovora bude da Evdokija zamoli mesnog episkopa da je krsti. Posle krštenja ona predade sve svoje imanje crkvi, da se razda siromasima, otpusti svoje sluge i robove, a ona se povuče u neki ženski manastir. I tako se odlučno posveti sva monaškom životu, poslušanju, trpljenju, bdenju, molitvi i postu, da bude posle trinaest meseci izabrana za igumaniju. Prožive u manastiru pedesetšest godina, i udostoji se pred Bogom da joj Bog dade toliku blagodat, te i mrtve vaskrsavaše. Kada nasta gonjenje hrišćana od nekoga kneza Vikentija, sveta Evdokija bi posečena mačem. Evo divnog primera, kako jedan sud nečistoće može da se očisti, osveti i ispuni skupocenim nebeskim mirisom, blagodaću Duha Svetoga.

2. Prepodobni Agapije. Bio poslušnikom nekoga duhovnika pri manastiru Vatopedu. Uhvaćen od morskih razbojnika i prodan kao rob u Magneziji. Posle dvanaest godina čudesno oslobođen i vraćen u manastir Vatoped pomoću Presvete Bogorodice. Krstio svoje prvašnje gospodare i bio im duhovnik. Ostatak života proveo u podvigu u Vatopedu, i skončao mirno u Gospodu.

3. Sveta mučenica Antonina. Rođena u Nikeji. Za veru Hristovu hapšena i ljuto mučena. Najzad zašivena u vreću i utopljena u jezero 302. godine. No Bog joj dušu spase i proslavi zanavek među angelima na nebu i među vernima na zemlji.


Nekad žena grehom ispunjena,
A napokon krotka pokajnica
Evdokija Bogu se moljaše,
Sve klečeći suze prolevaše.
To razgori jarost u satani,
Pa jarosan k nebesima viknu:
– Mihaile, nebesni vojvodo,
Pravdu zboriš, nepravdu mi tvoriš,
Moj tor smeraš sasvim isprazniti,
Poslednju mi ovcu ugrabiti,
Zašto ovu grešnicu uzimaš?
Gresi su joj teži nego moji!
Ja za malo neko preslušanje
U Ad padoh i u večne muke,
Njeni gresi kao smradno more
Sve okuži što joj se približi.
Tako zloba na dobro se zlobi,
Pokajniku svakome zlokobi,
Dok Mihail, čuvar pokajnika,
C angelima Evdokiji priđe
I uze je pod svoje okrilje,
Dahom svojim rastera demone
U tom c neba pesma se razleže:
– Milost Božja tako blagovoli,
Da se svaki pokajnik prihvati,
Da se svakom pokajniku prosti,
Pokajanje – ljudima spasenje,
To je Božja i milost i volja –
Božja volja – satani zlovolja.

RASUĐIVANJE
Vernost i pokornost volji Božjoj treba da krase život svakoga hrišćanina. Bog proslavlja verne i pokorne, kao što se to vidi i na životu sv. Agapija. Ovoga svetitelja kao mladića uhvatiše razbojnici, odvedoše u Aziju i prodadoše nekom Arapinu. Punih 12 godina Agapije robovaše kod ovoga Arapina ćutljivo i poslušno; i punih 12 godina moljaše se on Presvetoj Bogorodici da ga oslobodi ropstva. Jedne noći javi mu se Bogorodica i reče mu da ustane i ide bez straha svome starcu. Agapije ustade i dođe u Svetu Goru svome starcu. Kada starac vide Agapija, ožalosti se, misleći da je sam pobegao od svog gospodara. Agapije, veran i pokoran volji Božjoj, odmah se vrati u Aziju, javi se svome gospodaru, i ispriča mu sve, šta se s njim dogodilo. Čuvši Arapin sve, zadivi se dobrodetelji hrišćana, pa poželi videti starca Agapijeva. Uzme dakle dva svoja sina i dođe u Svetu Goru. Tu se krsti sa sinovima svojim, sva trojica zamonaše i ostanu do smrti podvizavajući se najpre pod rukovodstvom starca Agapijevog a po tom samog Agapija. I tako negdašnji surovi gospodari postanu poslušni učenici svoga bivšeg roba, vernog i volji Božjoj pokornog Agapija.

SOZERCANJE
Da sozercavam Gospoda Isusa na Tajnoj Večeri i to:
1. kako pere noge učenicima, i time ih naročito uči smernosti i međusobnoj ljubavi,
2. kako se Petar, jedan od najvernijih, stidi i brani da mu Gospod opere noge,
3. kako se Juda, nevernik i izdajnik, ne stidi i ne brani da mu Gospod opere noge.
4. kako i danas verni primaju bezbrojna dobročinstva Božja sa uzbuđenjem i stidom, a neverni primaju isto to bez uzbuđenja, bez stida, i još sa roptanjem na Boga.

BESEDA
o znanju i tvorenju
Kad ovo znate, blago vama ako ga izvršujete. (Jov. 13, 17)
Najvažnije u ovoj izreci Gospodnjoj, draga braćo, jeste to, da Gospod ne blaži znanje nego izvršivanje. On ne kaže apostolima: blago vama kad ovo znate. Tako su govorili neki neznabožački učitelji, koji su samo u znanju gledali spasenje. Ne. Nego Gospod veli: blago vama ako ga izvršujete. Znanje o spasenju doneo je sam Gospod Isus. Do toga znanja niko nije mogao doći svojim trudom. Neki od starih grčkih filosofa govorili su, da rod čovečji ne može ni doći do istine niti se spasti, dok sam Bog ne dođe na zemlju. Gospod je došao među ljude i otkrio je ljudima znanje. Ko god prima ovo znanje, prima i obavezu da ga izvršuje. O koliko će lakše biti na Sudu onome, ko ovo znanje nikad nije primio pa, sledstveno, nije ga ni izvršivao, nego li onome ko je ovo znanje primio i prenebregao njegovo izvršenje! O koliko će lakše biti na Sudu neukim neznabošcima nego učenim hrišćanima!
Sam Gospod pokazao se ne samo kao znalac nego i kao izvršilac. Njegovom savršenom znanju odgovaralo je i savršeno izvršivanje. On je sam lično, pred očima učenika svojih. izvršio sve zapovesti Svoje. I ovu zapovest dao im je posle izvršenog dela smernosti i ljubavi. Kad je oprao noge učenicima, onda im je zapovedio da i oni tako čine jedan drugom.
Nije Gospod došao među ljude da prlja ljude, nego da ih pere. On nikoga nije uprljao, a oprao je svakoga ko je hteo da se opere. Kakav stid za mnoge od nas, koji se trudimo da samo sebe operemo, a dvaput više trudimo se da druge uprljamo! O braćo moja, to mi braću rođenu prljamo! I Hristos plače kad vidi kako mi blatom klevete prljamo one koje je On krvlju svojom oprao.
Gospode, oprosti nam. Grešimo svaki dan protiv braće svoje. I učini Gospode, braću našu, koju smo mi uprljali, svetlijim od nas u carstu Tvome. Ti si pravedan i sve vidiš. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
14. marta