NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

1. januar po julijanskom kalendaru

14. januara

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Obrezanje Gospoda i Boga i Spasa našega Isusa Hrista. U osmi dan po rođenju bi Mladenac božanski donesen u hram i obrezan shodno zakonu postojećem u Izrailju još od vremena Avramova. Tom prilikom nadedoše mu ime Isus kako je i blagovestio arhangel Gavril Presvetoj Devi. Starozavetno obrezanje predobražava novozavetno krštenje. Obrezanje Gospoda pokazuje, da je On primio na sebe istinsko telo ljudsko a ne prividno, kako su docnije učili o Njemu jeretici. Još je Gospod obrezan i zato što je hteo da ispuni sav zakon, koji je On sam dao kroz proroke i praoce. Ispunivši taj propis zakonski On ga je zamenio krštenjem u crkvi Svojoj. „Jer u Hristu Isusu niti što pomaže obrezanje ni neobrezanje, nego nova tvar“ (Gal. 6, 15), objavljuje apostol. (U crkvenoj službi ovaj Gospodnji praznik nema ni predpraznistva ni popraznistva).

2. Sv. Vasilije Veliki arhiep. Kesarijski. Rođen u vreme cara Konstantina. Još kao nekršten učio se 15 godina u Atini filosofiji, retorici, astronomiji i svima ostalim svetskim naukama toga vremena. Školski drugovi su mu bili: Grigorije Bogoslov i Julijan, docniji car odstupnik. U zrelim godinama krstio se na reci Jordanu zajedno sa svojim bivšim učiteljem Evulom. Bio episkop Kesarije Kapadokijske blizu 10 godina, a završio svoj zemni život napuniv 50 godina od rođenja. Veliki pobornik Pravoslavlja, velika luča moralne čistote i revnosti verske, veliki bogoslovski um, veliki strojitelj i stub crkve Božje – Vasilije se punozaslužno naziva Velikim. U crkvenoj službi naziva se pčelom crkve Hristove, koja nosi med vernima i žaokom svojom bode jeretike. Sačuvana su mnogobrojna dela ovoga oca Crkve, bogoslovska, apologetska, podvižnička i kanonska; isto tako i služba, nazvana po njegovom imenu. Ova služba služi se 10 puta u godini, i to: 1. januara, uoči Božića, uoči Bogojavljenja, u sve nedelje Časnog posta osim Cvetne, na Veliki Četvrtak i na Veliku Subotu. Mirno se upokoji sv. Vasilije 1. januara 379. god. i preseli u carstvo Hristovo.


Ti što zakon svetu i čoveku dade,
Ti, Zakonodavče, sam pod zakon stade,
Druge silom – Sebe dragovoljno – veza,
Zato osmog dana telom se obreza.
Ispunivši zakon ti ga smeni novim:
Obrezanje plotsko zameni duhovnim.
Da nečiste strasti režemo od sebe
I u duhu čistom da gledamo Tebe.
Volju tela duhom seći i tesniti,
Volju Tvoju, Spase, duhom ispuniti –
Tom se obrezanju sveci naučiše,
Svoj plameni primer nama ostaviše.
Vasilije divni, sličan sjajnoj luči.
Takvom obrezanju pokolenja uči.
Slava Vasiliju, Tvom velikom sluzi,
Velik, jer zbog Tebe smiri se i suzi.
Zato veći posta, i Veliki osta.

RASUĐIVANJE
Zašto treba slušati Crkvu a ne jednoga čoveka koji misli protiv crkve, ma on bio nazvat i najvećim misliocem? Zato što je crkvu osnovao Gospod Isus Hristos, i zato što crkvu nadahnjujući rukovodi Duh Božji Sveti. Zato još što crkva označava državu svetih, gradinu pitomih voćaka. Ako jedan ustaje protiv države svetih, znači da je on nesveti, te zašto njega slušati? „Crkva je ograda,“ govori premudri Zlatoust; „ako si unutra, vuk ne ulazi; ako li izađeš, zverovi će te uhvatiti… Ne udaljuj se od crkve: ništa silnije od crkve nema. Crkva ti je nada, crkva spasenje. Od nebesa je ona viša, od kamena tvrđa, od zemlje šira; nikad ne stari, uvek se podmlađuje.“

SOZERCANJE
Da sozercavam obrezanje Gospoda Isusa i to:
1. Njegovu slavu u nebesnom carstvu gde mu heruvimi služe sa strahom i trepetom,
2. Njegovo poniženje i smirenje u činu obrezanja, namenjenom za grešnike,
3. da sozercavam srce svoje: koliko sam ga obrezao od grešnih pomisli, poroka i strasti.

BESEDA
o tome kako se treba uklanjati od zla i činiti dobro
Ukloni se od zla i učini dobro. (Ps. 33, 15)
Ovim rečima iskazan je sav trud naš kojim treba da se trudimo ovde na zemlji i u zemlji, to jest na ovoj zemlji materijalnoj i u ovome telu materijalnom. Šta treba, dakle, da bude trud naš? Da steknemo dve navike: jednu – uklanjati se od zla, i drugu – činiti dobro. A o tome šta je dobro a šta zlo, kazuje nam naša savest nepotpuno i nejasno, jer je grehom pomračena, a nauka Hristova potpuno i jasno.
Šta traži od nas Gospod naš, braćo? Traži da kao što su oltari naši uvek okrenuti Istoku, tako i duše naše da budu uvek okrenute ka dobru. Da ostavljamo zlo iza leđa, u senci, u ponoru zaborava, u tami bivšega, a mi iz godine u godinu, iz dana u dan, da se pružamo ka dobru: da mislimo o dobru, da čeznemo za dobrom, da govorimo o dobru, da činimo dobro. Gospod traži zidare a ne rušioce. Jer ko zida dobro, samim tim ruši zlo. Ko se pak okrene da ruši zlo, brzo zaboravi zidati dobro i pretvara se u zločinca.
Mrzeći na zlo, držite se dobra (Rim. 12, 9), uči nas apostol Hristov. Mrzi na zlo, no ne mrzi na čoveka koji čini zlo, jer je bolesnik. Ako možeš, leči bolesnika, no ne ubijaj ga mržnjom tvojom. Drži se dobra, i samo dobra, jer je dobro od Boga, i jer je Bog riznica svih dobara.
O Gospode dobri i svedobri, nauči nas uklanjati se od zla i činiti dobro radi slave Tvoje i radi spasenja našeg. Tebi slava i hvala vavek, Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
14. januara