NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

1. april po julijanskom kalendaru

14. aprila 2016.

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sv. Marija Egipćanka. Životopis ove divne svetiteljke napisao je sv. Sofronije patrijarh Jerusalimski. Neki Jeromonah, starac Zosima, udalji se jednom uz Časni Post u zajordansku pustinju za dvadeset dana hoda. Najednom on ugleda jedno ljudsko biće, suha, naga tela, i kose bele kao sneg, koje nagne begati od pogleda Zosimovog. Starac je dugo trčao, dok ono biće ne prileže u jednom potoku i ne viknu: avvo Zosime, prosti mi radi Gospoda, ne mogu ti se obratiti, jer sam žena naga! Tada joj Zosim dobaci svoju gornju haljinu; ona se ogrnu i javi mu se. Ustrašen beše starac čuvši svoje ime iz usta te žene nepoznate. Posle dugog navaljivanja njegovog, žena mu ispriča svoje žitije. Ona beše rođena u Misiru, i od dvanaeste svoje godine poče živeti razvratno u Aleksandriji, i provede u razvratu punih 17 godina. Gonjena bludnim ognjem telesnim ona sede jednoga dana na lađu, koja plovljaše ka Jerusalimu. Prispev u Sveti Grad htede i ona ući u crkvu da se pokloni Časnom krstu, ali je neka nevidljiva sila zadržavaše i ne davaše joj ući. U velikom strahu pogleda ona u ikonu Presvete Bogorodice u pritvoru i moljaše se Njoj, da joj dopusti ući i celivati Časni Krst ispovedajući grešnost i nečistoću svoju, i obećavajući da će posle poći tamo kamo je Sveta Prečista bude uputila. Tada joj bi dopušteno ući u crkvu. Pošto celiva krst izađe ponovo u pritvor pred ikonu i zahvali se Bogorodici, no u tom ču glas: ako pređeš Jordan, naći ćeš dobar mir! – Ona odmah kupi tri hleba i krenu za Jordan, gde stiže istog večera. Sutradan se pričesti u manastiru sv. Jovana i pređe reku. I prožive u pustinji čitavih 48 godina, u prevelikim mukama, u strahu, u borbi sa strasnim pomislima kao sa divljim zverovima. Hranila se zeljem. Posle toga, kada stajaše na molitvi, vide je Zosima kako stoji uzdignuta na vazduhu. Ona ga zamoli da iduće godine donese joj Pričešće na obalu Jordana, a ona će doći da se pričesti. Iduće godine Zosima dođe s Pričešćem uveče na obalu Jordana, no čuđaše se, kako će svetiteljka preći Jordan. U tom vide prema mesečini, da ona dođe reci, prekrsti reku, i pođe po vodi kao po suhu. Kad je pričesti, ona ga zamoli, da iduće godine dođe u onaj isti potok gde su se prvo videli. Zosima ode i nađe telo njeno mrtvo na onom mestu, i više glave na pesku napisano: pogrebi, avvo Zosime, na ovom mestu telo smerne Marije, predaj prah prahu, prestavila sam se 1. aprila u samu noć spasonosnog Hristovog stradanja, po pričešću Božestvenih Tajni. Iz ovoga napisa dozna Zosima prvo njeno ime, i drugo i strašno čudo, da je ona prošle godine one iste noći kad se pričestila stigla u taj potok, do koga je on morao putovati 20 dana. I tako Zosima sahrani telo čudesne svetiteljke Marije Egipćanke. A kada se vrati u manastir ispriča celu istoriju njenoga života i čudesa, koja je on lično video od nje. Tako Gospod zna da proslavi pokajane grešnice. Sv. Marija spominje se još i pete nedelje Časnog Posta. Crkva je ističe vernim u te posne dane kao uzor pokajanja. Upokojila se oko 530 god.

2. Sv. Meliton ep. Sardijski, u Maloj Aziji. Znameniti pastir Crkve iz II stoleća. Vladajući velikom učenošću, on se trudio da sabere sve knjige Sv. Pisma u jedan kodeks. A po krotosti i blagočešću svome trudio se opet da unese mir u Crkvu laodikijsku, uzburkanu sporom o praznovanju Pashe. Osim toga, branio je hrišćanstvo pred neznabošcima. Tako, oko 170. god. putovao je u Rim i podneo caru Marku Avreliju jednu pismenu odbranu (apologiju) vere i Crkve hrišćanske. Ovaj učeni, blagočestivi i revnosni muž, sv. Meliton, upokoji se mirno u Gospodu 177. god.

3. Prep. Prokopije Čeh. Rođen u Hotišu u Češkoj od znamenitih roditelja. Postao sveštenikom i udaljio se u planinu, da živi po primeru istočnih pustinjaka. Herceg Ulrih slučajno ga nađe, i pomogne mu osnovati man. sv. Jovana Preteče pri reci Sazavi. Upokoji se ovaj sveti muž 1053. god.


Pokajnica divna, samomučenica,
Marija se sakri od ljudskoga lica –
O da grešne mene,
Strašću pomračene,
Strasti su zverovi što nam srce iju,
U nama ko zmije tajno gnezdo viju –
O da grešne mene,
Strašću razjedene!
No da grešne spaseš ti postrada, Hriste,
Ne gnušaj se sada od mene nečiste!
Čuj vapaj Marije
Od svih najgrešnije!
Smilova se Gospod, Mariju isceli,
Pomračenu dušu kao sneg ubeli
Hvala ti Sveblagi,
Gospode predragi!
Sud nečist očisti, zlatom ga pozlati,
Napuni ga prepun Svoje blagodati –
To je milost prava,
Tebi, Bože, slava!
Pa Marija posta Duhom obasjana
I k’o angel Božji snagom opasana,
Silom Tvojom, Hriste.
Milošću Prečiste!
Šta miriše tako u strašnoj pustinji,
Kao tamjan krasan u hramovnoj skrinji?
To Marija diše –
Svetinjom miriše!

RASUĐIVANJE
Zašto se uvek toliko govori i piše o mukama svetih ljudi i svetih žena? Zato što se u svete računaju samo pobedioci; a zar može biti neko pobedilac bez borbe, muke i stradanja? I u običnom zemaljskom vojevanju niko se ne računa pobediocem ni junakom ko nikad nije bio u borbi, i ko se nije dosta namučio i dosta postradao. Tim pre u duhovnom vojevanju, gde se zna istina, i gde samoisticanje ne samo ne pomaže ništa nego upravo odmaže. Ko nema nikakve borbe radi Hrista, ni sa svetom, ni sa đavolom, ni sa samim sobom, kako se može računati u Hristove vojnike? Kako li tek u Hristove sapobednike? O svojoj divovskoj borbi govorila je sv. Marija starcu Zosimi: „sedamnaest prvih godina provedoh u pustinji ovoj boreći se sa mojim bezumnim pohotama kao sa ljutim zverovima. Želela sam da jedem mesa i ribe, što imah obilno u Misiru. Želela sam i vina da pijem, a ovde ni vode ne imadoh. Želela sam da čujem razbludne pesme… I plakah, i bijah se u prsi. Molih se Prečistoj Bogorodici, da odagna od mene takve pomisli. Kada dovoljno plakah i u prsi se gruvah, tada videh svetlost kako me odasvud oblistava, i tišina me neka čudna ispuni“.

SOZERCANJE
Da sozercavam Gospoda Isusa u smrti, i to:
1. kako u grobu leži mrtvo telo Onoga koji je za života mrtve oživljavao;
2. kako i protiv Njega mrtvoga vri gnev neprijatelja Njegovih;
3. kako se učenici Njegovi zaključaše u jednoj kući straha radi judejskoga.

BESEDA
o ispunjenom velikom proročanstvu
Kao jagnje na zaklanje vođen bi. (Is. 53, 7)
Kroz mnoga stoleća vremena prozreo je vidoviti prorok Isaija strašnu žrtvu na Golgoti. On je video iz daljine Gospoda Isusa, vođena na zaklanje kao što se jagnje vodi. A jagnje se da voditi na zaklanje isto kao i na pašu: bez odbrane, bez uznemirenosti, bez zlobe. Tako je i Gospod Isus išao na zaklanje: bez odbrane, bez uznemirenosti, bez zlobe. Niti reče: ne činite to, ljudi! Niti upita: zašto to činite sa Mnom? Niti osudi koga. Niti protestova. Niti se naljuti. Niti pomisli zla sudijama Svojim. Kad Ga krv obli od trnovog venca, On ćutaše. Kad Mu lice bi uprljano od pljuvanja, On ćutaše. Kad Mu krst bi težak uz put, On trpljaše. Kad Mu bolovi dosadiše na krstu, On se ne požali ljudima nego Ocu. Kad izdisaše, On upravi Svoj pogled i uzdah k nebu, a ne k zemlji. Jer izvor Njegove snage jeste nebo, a ne zemlja. Izvor Njegove utehe u Bogu, a ne u ljudima. Prava domovina Njegova Carstvo nebesko, a ne zemaljsko. Gle, jagnje Božije koje uze na se grijehe svijeta! To beše prvi uzvik Jovana Krstitelja kad opazi Gospoda. I evo sad na Golgoti toga proročanstva ispunjena: evo, pod teretom grehova celoga sveta leži Jagnje Božije zaklano i mrtvo!
O braćo, to je skupa žrtva i za naše grehe. Krv toga nezlobnog i krotkog Jagnjeta namenjena je svima vekovima i svima pokolenjima od prvog do poslednjeg čoveka na zemlji. Hristos je osetio bolove na krstu i zbog naših grehova u sadašnjem vremenu. On je oplakao u vrtu Getsimanskom i našu zlobu, i nemoć, i poročnost. Krv svoju On je namenio i nama. Ne prezrimo, braćo, tu neiskazano skupu cenu kojom smo plaćeni. Zbog te žrtve Hristove mi upravo i imamo neku cenu kao ljudi. Bez te žrtve – ili ako odbacimo tu žrtvu – vrednost nas samih po sebi ravna se nuli, ravna se dimu bez ognja, i oblaku bez svetlosti.
O Gospode nesravnjivi u milosti, pomiluj i nas! Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
14. aprila 2016.