Питање:
Оче Душане, Молим Вас, одговорите, ако можете, и помозите да нешто учиним за своју сестру. Моја сестра Дијана је умрла 1996. године, са својих 27 година, некрштена. Боловала је од аутизма, није имала моћ говора. Тек сад са мојом 41 годином, стигла ме тескоба и у зачараном сам кругу. Не знам да ли јој могу палити свећу, да ли се могу молити за њу, или ишта урадити за спасење Дијанине напаћене душе. Кивна сам последњих година и на тетку и покојну бабу, која ме иначе одгојила, јер су бездушно поспешиле Дијанино смештање у неадекватну социјалну установу у којој је незнано како умрла, наводно баш на Ђурђевдан. Наши родитељи су одавно разведени, биолошки отац је покојни, друге је и вере био, мајка је жива, али немоћна је и не сасвим разумна. Осећам дужност да, иако закаснело, ако је могуће, нешто предузмем. Збогом!
Аријана
Одговор:
Драга сестро, верујем да те је притисла велика брига и жалост за рано преминулом сестром. То је честа судбина мешовитих бракова, поготово ако је један супружник иноверан, чија вера нема у свом садржају Свету тајну крштења. Тада се деца остављају некрштена до свога пунолетства, а кад се у детињству и младости навикну на живот без вере и Цркве, онда то стање често остаје до зрелих година, а понекад за цео живот. Не знам како се десило да си ти крштена, а сестра није. Да ли си ти приступила крштењу као пунолетна особа, кад је сестра већ била оболела, па ниси успела и њу да приволиш крштењу? Било како било, она је умрла некрштена и њој се не могу вршити помени и парастоси у цркви, не може се помињати на проскомидији. Међутим, ти се можеш за њу молити и у цркви, прислужујући и за њу свеће. Можеш се молити за њу у својим личним молитвама (у Православном молитвенику ћеш наћи и молитву за покојне) . Коначно, кад се врше помени на гробљу, пред породичном гробницом, може и њено име да се помене из читуље. Наша је света дужност да се молимо за своје покојнике, за оне који су цео живот пребивали у Цркви и црквеној заједници, који су се и сами молили Богу за живота. Молимо се и за оне који су крштени, али нису својој вери придавали никакав значај, живели су као безбожници, нису се причешћивали и нису се сами молили, ни за себе ни за своје ближње. Молимо се и за оне који су са или без своје кривице остали потпуно изван црквене заједнице, који нису као деца приведени крштењу од стране родитеља, а касније су и сами то пренебрегли. Твоја сестра припада овом последњем збиру људи, али ни они нису и не треба да буду потпуно остављени од стране својих сродника и пријатеља, јер нису ни од Бога остављени. Ти, види се, неизмерно волиш своју унесрећену сестру и спремна си све да учиниш, како би њој било олакшано стање, сада после смрти. Бог ће по твојој љубави мерити душу сестре твоје и сигурно да ће ценити твоју жртву коју за њу чиниш. Своју љубав према покојницима ми изражавамо и на један видљив начин: пре но што запалимо свећу, ми је намењујемо неком живом или упокојеном сроднику или пријатељу, затим ставимо на себе знак крста, прекрстимо се, а потом свећу пољубимо, преносећи на тај начин своју љубав ономе коме свећу намењујемо. Тек тада свећу запалимо, као нашу жртву Богу за ближње своје и стављамо је на за то одређено место. Своју љубав према сестри и бригу за спасење њене душе, поред редовне молитве и паљења свећа, можеш исказати и неким добим делом у њено име (помоћ сиротињи, прилог Цркви или некој хуманитарној организацији) . Племенито дело у српском народу, названо задужбинарство, и јесте чињење добра за душу, за спасење своје душе, као и душа својих сродника и пријатеља. Ето, драга сестро, много начина има, на које можеш да помогнеш и олакшаш стање душе своје преминуле сестре. Буди сигурна да ће Бог услишити и твоју молитву, која извире из најчистијег извора сестринске љубави и олакшати твојој сестри загробни живот, а да се, по општем васкрсењу опет у љубави сретнете. Радосне празнике Слетлог Христовог васкрсења теби и твојој породици жели, уз победни поздрав – ХРИСТОС ВАСКРСЕ! , о. Душан
