ДА ЛИ СТЕ ОВЦА

<p claИз писма старца Мојсија Оптинског
<span claдуховној кћерци

ДА ЛИ СТЕ ОВЦА
 
На захтјев Ваш да од мене сазнате “да ли сте Ви овца и јесте ли мојег стада”, овим писмом Вам чистог срца одговарам: ако хоћете да знате – да ли сте овца, у том случају треба да замислите стварну овцу, у њеном реалном облику и особинама, и са њом да себе упоредите.
Права овца нема рогове, нема гласа против онога који је пасе, не боде се, не обада се и не уједа. Не озлобљује се на чобанина, па чак и кад је кажњава, не свађа се и никако никога не злослови. Пастира, пак, у сваком случају слуша, пред њим спокојно и са благом надом иде, и из његових крајева не одлази; туђег гласа не слуша и код туђих не иде. Глас пастира, пак, тако слуша, и тако слиједи за њим, да никаквих предрасуда и предубјеђења нема и, макар је повео и на мјесто без траве, макар је и у мочварне предјеле водио, она неће роптати, неће злословити и неће се жалити на њега. Ето, то су особине праве овце, колико сам ја могао да је представим и замислим.
Погледајте, сада, на себе: да ли сте Ви овца? Ако Ви заиста себе сматрате овцом, незлобном и безгласном, на мени остаје само још да Вам кажем чијег сте стада, јер овца без стада и пастира – вуку је храна. Ја, пак, то не могу сасвим тачно да одредим. Сама овца зна чијем она стаду припада и ко јој је пастир. Зна се да овца мимо свог тора у туђи не иде, из чега слиједи да она сама зна којем стаду припада, који јој је пастир и који тор: “познаде во онога ко га упреже и магарац јасле господина свога. Израел пак мене не познаде. Слушај небо и реци земљи”.
Што се мене тиче, будите спокојни: ја на Вас гнијева немам ни за шта; него са искреним расположењем, љубављу и добронамјерношћу остајем заувијек на располагању души Вашој.

многогрешни М.
   

Comments are closed.