Да ли спречити геј-параду

Питање:
Помаже Бог! Удружење хомосексуалаца Pride планира да највероватније ускоро одржи геј параду у Новом Саду. Углавном све националистичке организације и форуми на интернету позивају да се реагује и спречи одржавање параде. Моје мишшење је да је разбијање геј параде у складу са православљем, јер је у питању национални интерес. Такође, мислим да је грех да онај који је у могућности да да свој допринос разбијању скупа хомосексуалних агресора не реагује. Грех зато што допушта да се зло шири даље и том пасивношшу не учествује у одбрани своје деце, своје братије… Занима ме ваше мишљење. Свако добро од Господа вам желим.
Никола


Одговор:
Драги Никола, Већ више од једног ипо миленијума на моралну климу у људском друштву је утицала хришћанска етика. Она се заснива на чињеници да Бог постоји и да је Он круни свог стварања – човеку – открио норме понашања у друштву. Овај високи критеријум моралних норми је изражен у Десет заповести, у целокупној Христовој науци, као и у проповедима апостола и светитеља.
Постепено, овај богооткривени морал је од стране модерних школа и њихових следбеника све више поткопаван и замењиван егоцентричним идејама да је човек врховно мерило свега и једини судија друштвеног морала. „Одсјај” мрака ових идеја видимо и код данашњих хришћана, који све више прате свој лични укус, не верују никоме, немају духовног руковођења ни од кога, не поштују старије, одбацују освећену традицију и трче за новотаријама. Сами покушавају да препливају животно море, уздајући се у своју памет и сналажљивост.
С дуге стране, међу слабим хришћанима, а потом атеистима и нехришћанима, оно што је хришћански закон забрањивао бивало је све примамљивије. Вера је избачена из система образовања и појавила су се нова тумачења људских слобода и демократије. Задовољство је заменило морал, а правду је заменио интерес. Резултати су поражавајући, нарочито за млађе генерације које су остављене без светлости у лавиринту сулудих идеја и у мраку модерног поџемља, где владају досада и празнина у души, очај и похлепа, обучене по најновијој моди и са мобилним телефоном у џепу.
Ради илустрације довољно је упоредити школске извештаје васпитача у америчким школама од пре пола века и од јуче: 1950. године, проблеми недисциплине у школи су били: непристојно облачење, непажња на часовима, не стајање у реду пред почетак часова, трчање и галама по школским ходницима, бацање смећа ван канти за ђубре и т.д.
2000. године, проблеми су се састојали у следећем: силовања, пљачке, уношење ватреног оружја у школу, провала, подметање пожара, убиства, дрога, аклохолизам, сукоби између дечијих банди, трудноћа, абортуси, венеричне болести, и т.д.
Последица промене моралне климе у друштву је и хомосексуални покрет и промена става и закона према њему у готово свим западним земљама. Оправдава се тиме што је сврстан под „људске слободе“. Не само да је друштво натерано да промени свој поглед и став према хомосексуалности, већ смо данас сведоци да су и модерне такозване „цркве“ почеле да га „разумеју“ и афирмишу. Како сачувати децу од тога? У многим земљама укинути су закони противу абортуса, хомосексуализма, содомије, проституције и свега осталог што се директно коси са хришћанским моралом и људским достојанством. Заступници људских права и испраних мозгова хистеришу како држава нема право да својим законима врши инвазију на њихове спаваће собе и да ограничава слободу одраслих који добровољно пристају на то. Они превиђају чињеницу да се СИДА (АИДС) не секира ни за место ни за добровољни пристанак одраслих. Такође, не узимају у обзир да нико још није био због тога ухапшен у својој спаваћој соби и да закони који забрањују такво понашање не спречавају скривена прљава дела, већ онемогућавају рекламирање и промовисање масовних сексуалних оргија (као што су параде хомосексуалаца и проститутки по многим већим градовима у свету) које имају огроман допринос за моралну деградацију млађих нараштаја и ширење епидемије дроге и СИДЕ. Постојање закона противу хомосексуалности неће решити читав проблем, али ће спасити много незрелих да не упадну у одвратне замке гнусобе и трулежи.
Они нас нападају да мрзимо људе због тога. Али, хришћанин не мрзи ни једног човека, па ни највећег грешника, него мрзи грех. Ми не мрзимо болесника, већ болест. А промоција ове болести је већ одавно виђена у свету. Код нас она тек сада долази, заједно са свим осталим светским друштвеним трендовима.
Што се тиче твог питања, ја заиста не знам како ће се спречити и на који начин ће се извршити то „разбијање геј параде”, стога нисам у стању да коментаришем. Такође, обзиром да не знам како се то ради, не могу ни да се сложим „…да је грех да онај које у могућности да да свој допринос разбијању скупа хомосексуалних агресора не реагује… зато што допушта да се зло шири, да се том пасивношћу не учествује у одбрани своје деце, своје братије…”
Ми никада не би требали да будемо пасивни. Али, шта конкретно урадити, то зависи од личне процене у складу са својим моћима, одговорношћу и хришћанским моралом и принципима. Уличне туче (ако се о томе ради) нису хрушћанска активност. Постоји безброј других начина. Када избије пожар, без обзира колико га брзо угасили, он је већ направио некакву, мању или већу штету. Али, човек мора стално да буде пажљив и треба да ради активно на томе да до пожара уопште не дође.
Појединцу је потребно много пажње и опреза да би избегао разне замке у људском понашању. Идеја да је свако рођен слободан да би задовољавао све своје ниске нагоне и апетите мора бити одбачена. Идеја да треба претући сваког ко је неморалан, такође није хришћанска. Овај проблем је моралне природе и спада у домен религије. Зато се у свом друштву вера у Бога мора снажити, поштовање Његових закона и послушност Његовој вољи се мора узети као најсигурнији путоказ.
Поздравља те, о. Срба

Comments are closed.