Питање:
Помоз Бог оче Дејане Ја ћу Вас мало засипати питањима а укратко ћу реци зашто баш Вас. Тренутно сам у неповољној животној ситуацији, разведена сам и имам дете од 8г. Радим у једном а живим у другом месту и сваки дан путујем 60км. Дете ми је са мојим оцем у кући који је недавно имао моздани удар. Богу хвала сад је добро, мајка ми је у болници у сасвим трећем месту, на жалост на психијатрији. Једноставно физички не могу да стигнем да одем до цркве и да нађем свог духовног оца а помоћ ми је сада неопходна. Питање је обрацање Господу Богу. Била сам са човеком верником који ме је довео у недоумицу уместо да ми помогне. Ја знам да сам запоставила читање Светог Писма, сада сам се поново вратила, много ми је помогао и овај сајт и у суштини ја сам захвална. Том човеку морала сам ударити главом да бих се вратила тамо где припадам мада у суштини никада нисам заиста отишла. Стално ме је критиковао да кршим 3. Божију заповест и да узалуд узимам име његово. Молим Вас реците ми да ли сам грешила? 1.Свако јутро када бих устала захвалила бих се Богу на још једном дану који ми је дао и на здрављу које ми је дозволио да имам. 2.Увече бих се помолила са једине три молитве које сам знала напамет Оце нас, Богородице Дјево, Господе Исусе Христе, а онда бих/разговарала/са Господом. Захвалила му се на своме детету што ми је указао такву милост да га имам да је здрав и Богу хвала паметан, да ОН/Господ/ионако зна све шта сам згрешила у своме срцу и својим језиком, да ми помогне да отерам зло од себе, и да останем на правом путу. Ја нисам схватила да је То узалудно спомињање имена његовог. Нисам се обраћала као другу или пријатељу него као некоме ко ионако све зна. Далеко од тога да нисам грешила, понекад и сумњала али увек је ту била молитва да ме опомене. Обраћала сам му се да одагња мој страх, да ми укаже прави пут, да ми да снаге и истрајности да издржим и да пази на моје дете које још није могло да згреши. Молим Вас реците ми да ли сам заиста тиме учинила неопростив грех као што ме је тај цовек убедио. С вером у Господа унапред захвална
Н.Н
Одговор:
Помаже Бог, не нисте згресили ако сте се Богу обраћали кроз молитву, Оце нас, Богородице Дјево, итд. прописаним молитвама које се препорочују сваком хришћанину.
Али ако сте име Божије спомињали у псовкама, у непотребним приликама кунећи се итд. то се зове узалудно. Пуно поздрава о. Дејан
Pomaže Bog, oče.Imam pitanje i bila bih Vam zahvalna na odgovoru.Prolazim kroz težak period,imala sam veliku zbrku u glavi.Dešavalo mi se da mi se pojavljuju lośe misli.Mislim o nekim greškama iz prošlosti zbog kojih se kajem.Pa u tom trenutku u toku tih loših misli pomislim na Gospoda Boga i izgovorim u sebi “Gospode Isuse Hriste,sine Božiji pomiluj me grešnu” iz straha da ponovo ne učinim isto i oteram lošu misao.Zamislim sliku Gospoda Boga kao kada sam u crkvi i to izgovorim u sebi.Da li je to greh? Isto tako,jako sam opterećena da ne pomislim nešto loše.Strah me je.Da se ne ogreśim o Gospodu Bogu. Kada sam u crkvi takođe pazim jer sam u strahu da se lośe misli ne pojave. Ne daj Bože da pomislim lośe neśto prema svetinji,to me jako brine.Nisam mogla da spavam,jako me je to potreslo.Nekad tako u prodavnici,dođe mi psovka neka na pamet ali naravno ne izgovorim jer ne psujem.Ničim izazvana.Pa sam u strahu da se ne ogreśim jako prema Gospodu.Da se ne pojavi u toku službe u crvi,ili ako pogledam u ikonu ne daj Bože.Pa sam počela i da se stidim sebe i svog tela.Ne znam śta da radim.I kad neśto pomislim,preispitujem se da li sam to pomislila ovako ili onako(dobro ili lośe).Pa se nanovo ranjavam,misleći sve najgore.U stalnom sam strahu da ne pogrešim.Molim Vas da mi odgovorite.S’ pośtovanjem,hvala unapred.