Питање:
У последњем броју Политикиног Забанвика изашао је веома занимљив чланак о Господу Исусу Христи под називом ”Јаков Христов брат? ” од 21.03.2008. и неким тумачењима Новог Завета која алудирају да је Господ Исус Христ имао браће и сестре, цитирајући и анализирајући речи из Новог Завета! На крају тог чланка се помиње да Православна црква признаје постојање једног Христовог брата! Мене занима колико је тачна та информација и ако је тачно ако можете нешто више да кажете о томе? Не би било лоше да неко од вас и сам прочита тај чланакак и изрази мишљење о веродостојности тог чланка Унапред хвала на одговору и желим Вам свако добро од Господа
Грујадин
Одговор:
Драги Грујадине, поред тог забавника треба да читате и осталу литературу а посебно Свето Писмо са тумачењима. Сваки дан по једну главу. То је општеприхваћено послушање или молитвена обавеза православног хришћанина.
Правосалвна црква верује и историјски исповеда да је Богочовек Иисус Христос имао рођаке, које Свето Писмо «медитерански» – дакле исто као и ми назива «браћом и сестрама», те људе који по западној хладнијој традицији то нису. Све зависи од културе и поднебља како ово питање може да се подигне; дакле од теологије како се она развијала у етнографским условима, а наравно највише у еклисиолошким, када се изгуби благодат и појаве разне јереси као у овом случају општепознати протестантски рационализам.
Св. Јован Шангајски каже да ce од првих дана постојања Цркве један од најљућих видова борбе јудаизма са хришћанством изражавао у клевети на Богомајку, да је Господ ванбрачно био рођен. Касније и протестантска јерес се врло лако заплела у ту ђавољу мрежу, а највише од недостатка смиреноумља и љубави према Светоотачком предању. Нажалост, то ђавоље искушење незаобилази и православно рационалистичко богословље, тзв. академско, где бележимо да чак и један православни академц у свештеном чину, да је слично изгубио благодатни дар смиреноумља и молитвеног богомислија. Дакле, те клевете и данас дању врло су актуелне, наравно, неукључујући неукусни Холивуд који са најгнусијим клеветама напада на Увекдјеву (приснодјеву) . Али знамо од кога је то па се много и не бринемо.
Богословски расправљано ми мора да кажемо да је у Западном свету ово питање врло комплексно, само зато што им њихова култура не дозвољава да разумеју да поред рођених браће и сестара може да буде и других. Колико пута овде у САД излетим се па кажем «моја сестра» где одмах наступа једна корекција: оче, па ми смо мислили да имате само једног брата? Док им објасним да имам сестара од тетке, и од два вида стричева, оног «рођеног» и оног другог «нерођеног», а да не помињем ујаке онда у тим главама наступа прави хаос.
А протестанти у свом рацинализму одоше тако далеко да им реч «док», или грчка «еос» (старословенски «дондеже») сасвим обесветила православно расуђивање. Зато и постоји та тврдња да је света Богомајка била Дјева, само «док роди свог сина првенца». А то је и раније учио неки јеретик Хелвидије. Овде реч «док» постаје као лингвинистички проблем па се теолози осврћу на Библију, на те сличне мисли у њој, у којима се та реч јавља. Рецимо у Њој пише: «Њему приличи да царује, док положи све непријатеље под ноге своје». И шта онда за буквалисте и буквоједе? После тога када порази непријатеље своје неће више да царује Господ господствујућих и Цар царствујућих? Или слично: «И Ја сам са вама у све дане до свршетка века». Тај буквализам би саветовао, да после тога Он више неће бити са нама. А таквих примера има много у Библији.
Богочовек је био Јединац. То је Црква увек исповедала, и на свакој њеној служби ми чујемо «Приснодјева», што значи Увекдјева.
Чувајте се оваквих искушења и она нису од јуче.
У Христу Ваш
оЉубо
