Питање:
Помаже Бог Оци прво да изразим своју захвалност и одушевљење овим сајтом. Моје питање/проблем је следеће. Имам 32 године и девојку 6, 5 година. Упознали смо се на студијама које смо заједно и завршили 2003. Тада сам дошао у свој град. У почетку смо се виђали “нормално”, а затим се то све више проређивало. Иако црква однос пре брака сматра блудом (о томе нисмо размишљали) ми смо га упражњавали. Због проблема у односу посећивао сам одређене докторе, психијатре и лекаре алтернативне медицине (акупунктура) . Реч је превременој ејакулацији. У цркву идемо већином за веће верске празнике, а обишли смо и доста манастира, али се вери нисмо у потпуности предали. По људским и духовним особинама смо се пронашли (ја приговарам на њену затвореност и мањак комуникације) , али је проблем у поменутом односу и удаљености. Веза нам је фактички на завршетку, мада љубав постоји и то се осети када се видимо. До сада нисмо предузимали ништа конкретно по питању брака, мада смо о томе много разговарали. Да ли је исправно да је у оваквим околностима запросим? Да ли сам на правом, божијем путу? “Још Те молим, Преславни Господе, да нам дарујеш мир Твој, да унесемо радост у живот наш и да нађемо непролазну љубав којом си нас Ти сам заволео. Да сложни будемо на корист и помоћ другима, и да се радујемо здравој и доброј деци. Амин! ” С поштовањем
Н.Н
Одговор:
Драги брате, Такав живот пре брака има многе духовне последице и зато га Црква сматра грехом. Ми знамо да Црква не учи и не поставља животне норме паушално, ради неке слепе дисциплине, веħ на основу чињеница, узрока и последица. Једна од многобројних последица је то и такво стање, у коме се управо налазите. Непринципијелан живот доводи до засиħења, апатије, учмалости, унинија, досаде, безвољности и т.д. Што потом, одмах доводи до духовне слабости (раслабљености) . А духовна слабост нам одузима снагу да деламо и доносимо одлуке по здравом разуму и здравој науци, да живимо здравим духовним и телесним животом. Пут за излечење од тих последица је хришħански живот. Нема човека ни жене без мане и недостатка. Немојте замерати нити критиковати један другог, јер сваком човеку се може наħи много разлога за критику и замерање. То не води ничему. Негујте добре односе тако што ħете се жртвовати један за другога, што ħете поштовати један другога и не тражити ништа за узврат, не очекивати ово или оно. Мислим да би свакако, требао да је запросиш, и да је прихватиш као дар од Бога. Јер, Господ зна шта је коме потребно и шта коме највише одговара, боље него што ми сами то можемо знати. Поздравља те, о. Срба
