NASLOVNA » Brak, deca, porodični odnosi, PITANJE PASTIRU » Da li će Gospod oprostiti

Da li će Gospod oprostiti

Pitanje:
Pomaže Bog poštovani oci Prvo ću Vam reći da nisam neko ko ide u crkvu svake nedelje. Ali zaista i instinski verujem u Gospoda Boga i u njegovu ljubav prema nama, svojoj deci. Imam dvadeset godina. Pre godinu dana sam izvršila namerni prekid trudnoće. Kada sam saznala da sam u blagoslovenom stanju jako sam se uplašila, i bila sam u jako velikoj panici. Smatrala sam da nisam spremna na majčinstvo. Nisam ni pomislila na to koliki je to ustvari greh. Bila sam zbunjena tako da mi to nije palo na pamet, a iskreno nisam ni mislila da to crkva smatra ubistvom. Prolazim kroz jako mučan period. Jako me grize savest. Ni posle godinu dana ne mogu da dodjem sebi. Počela sam na neki način da mrzim sebe zato što sam to uradila, i od tada sam u depresiji. Mislim da ću celog života mrzeti sebe, i da sebi to nikada neću moći da oprostim. Šta oče da radim? Kako da opet pronadjem duševni mir? I da li će Gospod to meni oprostiti? U žasno se kajem, oče. Unapred zahvalna, mir vam i radost od Gospoda
Snežana


Odgovor:
Draga sestro, Ti si, kao što vidim, dosta kasno shvatila da je abortus ubistvo, čedomorstvo i da je to veliki greh. Kažeš da nisi znala „da Crkva to smatra ubistvom“. Ja mislim da i pozitivno državno zakonodavstvo abortus svrstava u ubistvo, ali su neki socijalni aspekti učinili da se čedomorstvo svede na običnu medicinsku intervenciju. To je kod nas počelo sa komunističkim režimom, a evropejski put nacije je to oživeo i još više banalizovao. Zar ti majka, ako si se njoj poverila, nije rekla da je čedomorstvo ustvari ubijanje deteta? Pa i onaj ko je odobrio i onaj ko je izvršio abortus, trebao je da ti predoči delo, koje zajedno činite, da vi svi zajedno ubijate jedno živo stvorenje, ubijate čoveka. „Ako se abortus (i u medecini) smatra i prihvata kao nevažan postupak posle koga se žena vrlo brzo vraća u normalno stanje, zašto onda studije sugerišu moguću vezu između abortusa i ugrožene plodnosti, perforacije trbuha, raka dojke, samoubistva, postnatalne depresije, zloupotrebe supstanci, poremećaja u ishrani, kliničke depresije i drugih faktora… Koliko će vremena biti potrebno da se shvati da abortus nije ništa drugo do ubijanje jedinstvenog stvorenog bića“. Tako govori savremena medicina. A kakav je stav Hrišćanske crkve? Abortus je, u stvari, antiteza svih Božjih darova. On odriče i Boga i sve Njegove darove. Abortus je kršenje zaveta koji je Bog uspostavio sa čovekom. Sa abortusom, dar Gospoda Boga i Stvaraoca života, žestoko je odbačen. Bog je, stvarajući čoveka, muško i žensko, zadao im da rađaju i da se množe, da ovladaju svetom, a ne da ubijaju ono što iz međusobne ljubavi stvaraju. I sada, kad si shvatila da je to bio veliki greh, tebe hvata panika: šta će biti s tobom, hoće li ti Bog oprostiti taj veliki greh. Ustvari, mnoge žene, kao i ti, i nisu bile svesne da raznim prekidima trudnoće vrše ubistvo. Bile su u uverenju da je dete u njihovoj utrobi živo, tek kada osete njegove pokrete. Zato su, često bez uznemiravanja savesti, prekidale trudnoću pre toga vremena. A što je još tragičnije, niko ih u tome nije poučavao, ni lekar, a možda ni sveštenik, kome nisu ta dela ispovedale, jer nisu bile svesne težine toga greha. A jedan od crkvenih otaca (Tertulijan) , piše: „A što se nas tiče, budući da nam je ubistvo jednom za svagda zabranjeno, nije nam dopušteno da uništavamo fetus u majčinoj utrobi, kada ljudsko biće još uvek (od majke) crpi krv da bi opstalo. Sprečavanje rođenja je isplanirano ubistvo. Suštinski, nema nikakve razlike između razaranja već rođene duše i uništavanja one koja će se tek roditi. Jer je već čovek ono što će postati čovek, kao što je u semenu već sadržan ceo plod“. Kod jednog drugog Svetog Oca čitamo: „Nijedna žena da ne uzima napitke za izazivanje pobačaja jer će se, u suprotnom, nesumnjivo naći na Strašnom sudu Hristovom sa svima onima koje je usmrtila, bilo da su već rođeni, bilo da su bili samo začeti“. Tvoj greh je stalno pred Tobom i za njega ćeš se kajati celog života. Milost Božja i ljubav Njegova prevazilaze svaki greh čoveka, za koji se on iskreno pokaje, zgadi se nad njim i nastoji da ga više nikad ne ponovi. I ti ćeš, vremenom, posle iskrenog pokajanja, osetiti umirenje savesti, osetićeš da Ti Bog prašta grehe mladosti i neznanja. Svakako da ćeš rađanjem dece i njihovim hrišćanskim odgojem, ublažiti greh za koji se kaješ. Nema razloga da mrziš sebe. Mrzi samo greh koji si učinila, kao što i mi, uopšte, ne mrzimo i ne osuđujemo grešnika, već osuđujemo i mrzimo greh koji on čini. I nemoj biti strožija u praštanju od Boga. Bog oprašta svaki greh koji čovek iskreno okaje, pa tako i ti, nemaš razloga da sebi ne oprostiš, razume se, posle iskrenok kajanja, posle ispovesti, sveštenikove pouke, razrešne molitve i umirenja tvoje savesti. Moli se neprestano Bogu, ispovedaj pred sobom i pred duhovnikom svoj greh i nastoj da u braku nadoknadiš ono što si u mladosti sprečila. Blagosloven završetak Časnog posta i Strasne, velike nedelje, sa molitvom Bogu da doživimo i proslavimo svetlo Hristovo vaskrsenje, o. Dušan

2 komentar(a)

  1. Pomaže Bog sestro i sve sestre koje ovo čitate, Bog će vam oprostiti ukoliko se zaista pokajate, a to znači izmenite živote tj. živite jednim pravim crkvenim hrišćanskim duhovnim životom.

    Smatrajte da ste mrtve već i da vam je milostivi Bog dao šansu da oživite, svaki tren svoga života smatrajte za neprocenljivi dar i iskoristite ga da se iskupite za strašnu stvar koju ste uradile.

    Razlog za abortus je samoljubulje između ostalog, toliko volite sebe da ste bile spremne najrođenijeg da ubijete da bi vama bilo ”bolje”, a sada ne možete sebi da oprostite i padate u despresije isto iz samoljublja, kao i Juda, niste vi bitne više, prestanite same sebe da žalite i usmerite vaš pogled na Boga, On vam oprašta i On od vas očekuje da se iskupite za to, a ne još dublje da ga ražalošćujete.

    Kada se setite svoga greha, zavapite Bogu hvalom za svu ljubav i milost koju vam daruje, a onda i za oproštenje koje vam je dao i nosite hrabro do Gospoda svoj krst koračajući uskom stazom pokajanja.

    Bog vam neće oprostiti ukoliko oduzmete sebi život, Bog vam neće oprostiti ukoliko se ne pokajate i ne popravite, ukoliko hrabro ne krenete ka Njemu, na vašim rukama je krv, operite ih suzama pokajanja, nažuljajte ih naporom duhovnog života i onda stavite vaša srca u njih sa strahom Božijim i verom, prinesite Bogu svoja srca kao žrtvu pomirenja.

    Nađite duhovnike starog kova za koje znate da su oštri i ”tvrdi” i sa njihovom pomoću krenite, oni će vam sigurno dati epitimiju koju morate da imate za ovo delo, ovo delo nosi toliko velike eptimije da jednostavno bez iste smatrajte da niste na pravom putu, toliko da po nekim Ocima vaša kazna je odlučenje od Crkve, tako da shvatite koliko je ovo ozbiljno i da jednostavno vi morate imati neku epitimiju da se iskupite, tako da ne gledajte kako ”lakše” da prođete, nego idite tamo gde znate da će biti najteža i tu pokažite Gospodu koliko ste ustvari spremne da se iskupite, Bog sve vidi.

    Drugi ljudi imaju ”kredita” i Bog ima strpljenja, vi ste ispucale sav ”kredit” i za vas nema nazad, nema opuštanja, nema predaha, vi ste ugasile život, tako da svoje živote Bogu sada dajte zauzvrat.

    Bog utešuje kada mu zavapite iskreno i u pokajanju, bez rezerve, Njega ne možete da ”odradite na foru”, On ne pada na ”volim te”, na umiljate poglede, ne, On se traži u suzama i uzdasima iskrenog srca koje želi da prepukne, On se traži na podu, jer tamo prljavština i jeste, On podiže pale milujući ih prljave i nedostojne, jer Bog je ljubav!

    Bog je ljubav, ljubav koju vi nikada niste osetile do sad, vi ne znate šta je ljubav, jer Bog je ljubav, strasti su strasti, volim te je reč bez pokrića, Bog je ljubav!

    Bog je ljubav, razumete li vi ovo, Bog je ljubav sestre moje, Bog je ljubav i javio se nama, nama bednima i prljavima, grešnima do srži, nama odvratnima koji smo krv Njegovu prolili i koji prolivamo krv, nama koji Ga svakim danom ubijamo i zabijamo klin za klinom, nama koji okrećemo glavu i služimo grehu, On umire za nas svakim našim grehom, mi bednici ubijamo Boga i Božije svakim sekundom, On koji je sve i sva, koji je stvorio sve i nas, On koji zna sve naše pomisli, On koji nas zna bolje od nas zamih, On u čijim rukama je sve, On nama oprosti i miluje nas, zašto, zato što je Bog ljubav, oprosti i u srce dolazi.

    Neka vam Bog poda pokajanja i snage da se pokajate. Amin.

  2. Pomaže Bog!
    Bog je Veliki, Najveći i Najmilostiviji. Mnoge grehove učinimo iz neznanja ili straha, ali to nije kraj. Najvažnije je da to shvatimo i da se pokajemo – ostalo je u Božjim rukama. Vaša deca su sada anđeli u Božjem naručju, neka vam bar to bude uteha. A iskrene suze pokajanja čiste dušu i spiraju greh.
    Ne očajavajte, samo molite Gospoda i Bogorodicu da vam pomognu.
    Svako dobro od Gospoda!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *