Да ли ће Господ опростити

Питање:
Pomaže Bog poštovani oci Prvo ću Vam reći da nisam neko ko ide u crkvu svake nedelje. Ali zaista i instinski verujem u Gospoda Boga i u njegovu ljubav prema nama, svojoj deci. Imam dvadeset godina. Pre godinu dana sam izvršila namerni prekid trudnoće. Kada sam saznala da sam u blagoslovenom stanju jako sam se uplašila, i bila sam u jako velikoj panici. Smatrala sam da nisam spremna na majčinstvo. Nisam ni pomislila na to koliki je to ustvari greh. Bila sam zbunjena tako da mi to nije palo na pamet, a iskreno nisam ni mislila da to crkva smatra ubistvom. Prolazim kroz jako mučan period. Jako me grize savest. Ni posle godinu dana ne mogu da dodjem sebi. Počela sam na neki način da mrzim sebe zato što sam to uradila, i od tada sam u depresiji. Mislim da ću celog života mrzeti sebe, i da sebi to nikada neću moći da oprostim. Šta oče da radim? Kako da opet pronadjem duševni mir? I da li će Gospod to meni oprostiti? U žasno se kajem, oče. Unapred zahvalna, mir vam i radost od Gospoda
Snežana


Одговор:
Драга сестро, Ти си, као што видим, доста касно схватила да је абортус убиство, чедоморство и да је то велики грех. Кажеш да ниси знала “да Црква то сматра убиством”. Ја мислим да и позитивно државно законодавство абортус сврстава у убиство, али су неки социјални аспекти учинили да се чедоморство сведе на обичну медицинску интервенцију. То је код нас почело са комунистичким режимом, а европејски пут нације је то оживео и још више банализовао. Зар ти мајка, ако си се њој поверила, није рекла да је чедоморство уствари убијање детета? Па и онај ко је одобрио и онај ко је извршио абортус, требао је да ти предочи дело, које заједно чините, да ви сви заједно убијате једно живо створење, убијате човека. „Ако се абортус (и у медецини) сматра и прихвата као неважан поступак после кога се жена врло брзо враћа у нормално стање, зашто онда студије сугеришу могућу везу између абортуса и угрожене плодности, перфорације трбуха, рака дојке, самоубиства, постнаталне депресије, злоупотребе супстанци, поремећаја у исхрани, клиничке депресије и других фактора… Колико ће времена бити потребно да се схвати да абортус није ништа друго до убијање јединственог створеног бића“. Тако говори савремена медицина. А какав је став Хришћанске цркве? Абортус је, у ствари, антитеза свих Божјих дарова. Он одриче и Бога и све Његове дарове. Абортус је кршење завета који је Бог успоставио са човеком. Са абортусом, дар Господа Бога и Ствараоца живота, жестоко је одбачен. Бог је, стварајући човека, мушко и женско, задао им да рађају и да се множе, да овладају светом, а не да убијају оно што из међусобне љубави стварају. И сада, кад си схватила да је то био велики грех, тебе хвата паника: шта ће бити с тобом, хоће ли ти Бог опростити тај велики грех. Уствари, многе жене, као и ти, и нису биле свесне да разним прекидима трудноће врше убиство. Биле су у уверењу да је дете у њиховој утроби живо, тек када осете његове покрете. Зато су, често без узнемиравања савести, прекидале трудноћу пре тога времена. А што је још трагичније, нико их у томе није поучавао, ни лекар, а можда ни свештеник, коме нису та дела исповедале, јер нису биле свесне тежине тога греха. А један од црквених отаца (Тертулијан) , пише: “А што се нас тиче, будући да нам је убиство једном за свагда забрањено, није нам допуштено да уништавамо фетус у мајчиној утроби, када људско биће још увек (од мајке) црпи крв да би опстало. Спречавање рођења је испланирано убиство. Суштински, нема никакве разлике између разарања већ рођене душе и уништавања оне која ће се тек родити. Јер је већ човек оно што ће постати човек, као што је у семену већ садржан цео плод”. Код једног другог Светог Оца читамо: “Ниједна жена да не узима напитке за изазивање побачаја јер ће се, у супротном, несумњиво наћи на Страшном суду Христовом са свима онима које је усмртила, било да су већ рођени, било да су били само зачети”. Твој грех је стално пред Тобом и за њега ћеш се кајати целог живота. Милост Божја и љубав Његова превазилазе сваки грех човека, за који се он искрено покаје, згади се над њим и настоји да га више никад не понови. И ти ћеш, временом, после искреног покајања, осетити умирење савести, осетићеш да Ти Бог прашта грехе младости и незнања. Свакако да ћеш рађањем деце и њиховим хришћанским одгојем, ублажити грех за који се кајеш. Нема разлога да мрзиш себе. Мрзи само грех који си учинила, као што и ми, уопште, не мрзимо и не осуђујемо грешника, већ осуђујемо и мрзимо грех који он чини. И немој бити строжија у праштању од Бога. Бог опрашта сваки грех који човек искрено окаје, па тако и ти, немаш разлога да себи не опростиш, разуме се, после искренок кајања, после исповести, свештеникове поуке, разрешне молитве и умирења твоје савести. Моли се непрестано Богу, исповедај пред собом и пред духовником свој грех и настој да у браку надокнадиш оно што си у младости спречила. Благословен завршетак Часног поста и Страсне, велике недеље, са молитвом Богу да доживимо и прославимо светло Христово васкрсење, о. Душан

9 Comments

  1. Кристина

    Помаже Бог! 

    Желим да допуним ову причу још једном изузетно важном информацијом везаном за тзв. “пилуле за дан после”. 

    Ове пилуле су исто што и абортус, а захваљујући подмуклом рекламирању, небројене жене их користе и по неколико пута, не мислећи више о њима.

    Ево шта се дешава у телу:
    У тренутку спајања мушке и женске ћелије, јајна ћелија ослобађа хормоне који одмах крену да припремају материцу за имплантацију оплођене ћелије – значи не кроз две недеље или месец дана, него одмах по оплодњи ћелије (то се учи на часовима биологије) – расту и разгранавају се крвни судови и уопште се ствара повољна средина у коју оплођена ћелија може да се ушушка. Када се попије пилула, она спречава овај процес и од материце прави непогодну средину за имплантацију. 

    У међувремену, оплођена ћелија се дели, развија и креће се ка материци. Када не успе да се ‘закачи’ за њу, она и даље наставља да се развија и да покушава да пронађе место за себе. У зависности од тога када је дошло до оплодње и када је попијена пилула, таква оплођена ћелија може провести и до седам дана у материци.

    Замислите, то мало биће има сву Божију енергију у себи потребну за раст и развој, оно расте и бори се да се угради у зид материце, бори се да добије матерински загрљај, бори се за свој живот данима, налазећи на одбијање, док коначно и само не умре и буде избачено из тела као отпад.

    А мајке ни не мисле о свему томе – попиле су пилулу и забава може да се настави. Те пилуле су такође хормонске бомбе које лоше утичу на здравље жена и лоше утичу на њихово касније потомство. (ово последње важи и за антибеби пилуле – жене мисле да су “безбедне” од трудноће, али осим што штете себи и својем будућем потомству које има велике шансе да се роди са хормонским поремећајем, код тих жена такође понекад долази до оплодње ћелије њеног избацивања из тела као са пилулама за дан после).

    Проблем је и у закону који каже да трудноћа настаје тек када оплођена ћелија уђе у зид материце, при чему се ово убиство и не сматра абортусом јер, како може жена да абортира ако није ни затруднела? У неким државама САД-а се почетком трудноће сматра тренутак спајања мушке и женске ћелије, што значи да се у тим државама пилула за дан после назива абортус пилула или абортивна пилула.

    Не знам зашто се код нас то не сматра трудноћом, али мислим да жене морају да знају све ово да би знале шта у ствари раде и у шта се упуштају.

    Надам се да ће ово некоме користити. Сви се љуте што Црква забрањује одређене ствари, али наука што се више развија, све више потврђује да је тај живот који Црква прописује једини исправан живот за телесно здравље, а духовно тек да не помињемо – но оно се не може измерити апаратима, па самим тим ни научно испитати.

    Ми се растужимо кад видимо снимак из неког зоо врта кад мајка слоница одбацује своју бебу и тера је од себе, а беба стално трчи ка њој и покушава да се наслони на њене ноге, док га она ногом одгурује и баца по бетону. То и јесте тужно, али то слонче има шансу да га неко други узме и одгаји, а замислите ту самоћу са којом се сусреће малена душа, невидљива и телом и духом, а препуна силе Божије! Тек је настала, треба да је прими мајчино тело, кад оно – то тело је храм нечастивога, спреман да је разапне. А ми кажемо – ма “то” је ништа, “то”ни не изгледа још као човек, “то” је само група ћелија. Група ћелија која добро зна шта ради јер је води Дух Истине и Живота! Која се БОРИ за свој живот! Која не само што нема физичку снагу да се брани, него нема ни гласа, а нема ни облик какав се нама свиђа да бисмо је ми прихватили као живо биће. И после као верујемо у Бога невидљивога и сву његову силу невидљиву, и његово обличје, које је основа нашег обличја.

    Докле смо спремни да газимо по животу и да га угњетавамо? И још идемо у Цркве и не сетимо се да исповедимо то колико смо најгоре. И још настављамо да пијемо те отрове, и још настављамо са ванбрачним везама, и још на то осуђујемо друге, преједамо се, идемо на кафе па се гласно смејемо, печемо колаче, шминкамо се, свађамо се, тражимо своја права и инсистирамо да нам нико ружну реч не каже.

    Иако ми не чујемо вапај крви деце наше, Бог га чује. И из минута у минут је тај вапај све гласнији и многобројнији. А Бог нас чека. Слава Њему што је толико милостив и кротак! Шта Он све трпи! Слава Њему на Његовој правди која ће нас стићи!

    Молим вас, ви који читате ово, молите се за мене грешну, јер се нисам ни покајала нити радим на свом спасењу.

  2. Сећам се проповеди једног свештеника , који је говорио да 8 од 10 жена које долазе на исповест су имале абортусе , а да половина њих то уопште не сматра за грех.Према томе…јасно је колико је народ потонуо.

  3. Pomaze Bog…Ja sam imala abortus pre 10-ak godina, a trenutno sam u braku 6 godina i jos nemamo decu. Ja sve mislim da je uzrok taj davni abortus sa 18. Godina. Idem u crkvu bas cesto posto mi je tu pored kuce, i svakog meseca, tj. Druga nedelja u mesecu ima sluzba kod nas i stalno idemo i molimo se Bogu. Nisam obracala paznju na to da ce ostaviti posledice taj abortus, i posle toliko godina, ja jos nemam decu, i sad se kajem. Isla sam na molitve u Stubal u Svetu Petku. Kupila molitvenike, ali nikako sebi da oprostim. Ne znam gde sve ovo vodi. Pomozite mi i odgovorite.

  4. Pomaze Bog Postovani Oci,
    Veliki sam gresnik i muz gresnik oko mene.
    Ja sam imala abortus,sramota me pred Bogom neopisivo. Bog me je kaznjavao. Ali o pomogao. Vise me pomogao. Klonim, jer mi muz izadje iz sobe, kad se u sebi molim Bogu, bez reci. Pogled pun mrznje. Mogu li pozvati svestenika da mi molitvom istera demona iz kuce, da ucini da demon ne moze uci u kucu, i izadje time nekako iz njega. Klonim od brige i straha, ipak Boze mnogo si me kaznio. Znam da mozes Jos vise i prezivecu. .. a mozda i necu. Sam Bog zna.

  5. Помаже Бог Поштовани Оци,
    16 ми је година и у последње вријеме доста размишљам о Богу и вјери и немам још увијек одговоре на многа питања…Како се молити? Какве молитве употребљавати? Да ли Бог све чује,чак и када не кажемо оно што мислимо? Морам ли да се молим наглас и морам ли да знам молитву напамет? Ја желим да се молим али ме је страх да ћу помислити нешто ружно и увриједити Бога а то не желим.Морам ли да се исповедам одређеној особи или могу да запишем своје гријехове? То често радим и онда размишљам трезвеније и боље ми је мало али се питам да ли је то довољно? Унапријед захвална!

  6. Помаже Бог!
    Бог је Велики, Највећи и Најмилостивији. Многе грехове учинимо из незнања или страха, али то није крај. Најважније је да то схватимо и да се покајемо – остало је у Божјим рукама. Ваша деца су сада анђели у Божјем наручју, нека вам бар то буде утеха. А искрене сузе покајања чисте душу и спирају грех.
    Не очајавајте, само молите Господа и Богородицу да вам помогну.
    Свако добро од Господа!

    • Хвала, Марице, ово су ријечи које стварно помажу. Свако добро и Вама од Господа!

  7. Помаже Бог сестро и све сестре које ово читате, Бог ће вам опростити уколико се заиста покајате, а то значи измените животе тј. живите једним правим црквеним хришћанским духовним животом.

    Сматрајте да сте мртве већ и да вам је милостиви Бог дао шансу да оживите, сваки трен свога живота сматрајте за непроценљиви дар и искористите га да се искупите за страшну ствар коју сте урадиле.

    Разлог за абортус је самољубуље између осталог, толико волите себе да сте биле спремне најрођенијег да убијете да би вама било ”боље”, а сада не можете себи да опростите и падате у деспресије исто из самољубља, као и Јуда, нисте ви битне више, престаните саме себе да жалите и усмерите ваш поглед на Бога, Он вам опрашта и Он од вас очекује да се искупите за то, а не још дубље да га ражалошћујете.

    Када се сетите свога греха, завапите Богу хвалом за сву љубав и милост коју вам дарује, а онда и за опроштење које вам је дао и носите храбро до Господа свој крст корачајући уском стазом покајања.

    Бог вам неће опростити уколико одузмете себи живот, Бог вам неће опростити уколико се не покајате и не поправите, уколико храбро не кренете ка Њему, на вашим рукама је крв, оперите их сузама покајања, нажуљајте их напором духовног живота и онда ставите ваша срца у њих са страхом Божијим и вером, принесите Богу своја срца као жртву помирења.

    Нађите духовнике старог кова за које знате да су оштри и ”тврди” и са њиховом помоћу крените, они ће вам сигурно дати епитимију коју морате да имате за ово дело, ово дело носи толико велике ептимије да једноставно без исте сматрајте да нисте на правом путу, толико да по неким Оцима ваша казна је одлучење од Цркве, тако да схватите колико је ово озбиљно и да једноставно ви морате имати неку епитимију да се искупите, тако да не гледајте како ”лакше” да прођете, него идите тамо где знате да ће бити најтежа и ту покажите Господу колико сте уствари спремне да се искупите, Бог све види.

    Други људи имају ”кредита” и Бог има стрпљења, ви сте испуцале сав ”кредит” и за вас нема назад, нема опуштања, нема предаха, ви сте угасиле живот, тако да своје животе Богу сада дајте заузврат.

    Бог утешује када му завапите искрено и у покајању, без резерве, Њега не можете да ”одрадите на фору”, Он не пада на ”волим те”, на умиљате погледе, не, Он се тражи у сузама и уздасима искреног срца које жели да препукне, Он се тражи на поду, јер тамо прљавштина и јесте, Он подиже пале милујући их прљаве и недостојне, јер Бог је љубав!

    Бог је љубав, љубав коју ви никада нисте осетиле до сад, ви не знате шта је љубав, јер Бог је љубав, страсти су страсти, волим те је реч без покрића, Бог је љубав!

    Бог је љубав, разумете ли ви ово, Бог је љубав сестре моје, Бог је љубав и јавио се нама, нама беднима и прљавима, грешнима до сржи, нама одвратнима који смо крв Његову пролили и који проливамо крв, нама који Га сваким даном убијамо и забијамо клин за клином, нама који окрећемо главу и служимо греху, Он умире за нас сваким нашим грехом, ми бедници убијамо Бога и Божије сваким секундом, Он који је све и сва, који је створио све и нас, Он који зна све наше помисли, Он који нас зна боље од нас замих, Он у чијим рукама је све, Он нама опрости и милује нас, зашто, зато што је Бог љубав, опрости и у срце долази.

    Нека вам Бог пода покајања и снаге да се покајате. Амин.

    • Pomaze Bog.
      Da li se moramo izvinjavati ljudima za svaku sitnicu koju smo pogresili ili je dovoljno pred spavanje kazati Gospode oprosti mi ako sam danas nesto lose ucinio?
      A kao da u dubini duse znam da je to dovoljno reci.
      Jer ako se vecito nekome izvinjavam imam osecaj da ce ljudi misliti da sam cudna.
      Stoga, mozda nekad neke krive drine ne mogu da se isprave I mozda je dovoljmo sasvim reci Boze oprosti. Sta vi mislite na sve to?
      Svako dobro od Gospoda.