ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
БОРБА ПРОТИВ ПОМИСЛИ – ВЕРОВАТИ СОПСТВЕНОЈ ПОМИСЛИ
Уз послушност све се може превазићи
– Старче, како се некоме може помоћи када мисли да пати од неке болести?
– Да би добио помоћ, треба да има духовника, да има у њега поверења и да га слуша. Да му повери помисао и он ће му рећи: “Немој да обраћаш пажњу на ово, води рачуна о ономе” и тако даље. Ако нема поверења и ако га не послуша, не може да оде помисао. Знаш ли како је то када траже помоћ од тебе, а сами неће ништа да чине? Један младић, који неуредно живи, има душевних проблема, злопати се, долази очију црвених од пушења и тражи да му помогнем. Има и некакву лажну побожност, тражи да му дам слику иконостаса за благослов, а улази у моју келију са цигаретом! “Бре”, кажем му, “очи су ти од цигарета постале потпуно црвене као у бесног пса. Овде ни стари људи не пуше. Ја овде кадим тамјаном.” А он опет по своме. Долази, тражи помоћ, не оставља своју помисао. “Зашто ме не исцелиш?” каже. Хоће да оздрави неком чаролијом, а да се он сам ништа не потруди. “Ти ниси за чудо”, кажем му. “Теби ништа не фали. Верујеш својој помисли.” Да ме је послушао, добио би помоћ. Запазио сам да онај ко слуша одмах види напредак и пође правим путем. И он сам и његова породица после су мирни.
Једном неки свештеник пође у један манастир и тамо му рекоше да поје, али он је одбио. “Зашто”, упиташе га, “не појеш?” “Зато што у псалму каже: “Слава је Божија у устима њиховијем, и мач с обје стране оштар у руци њиховој.” (Псал. 149, 6) Плашио се мача ако узнесе свој глас и остао упорно при своме да не би било добро да поје. “Ама, добри мој, златни мој, није тако”, говорили су му други, а он ништа, тера по своме. Е, како да се споразумеш са таквим човеком? Шта да радиш с њим? Чак и да је то што је говорио било тачно, а да му је други рекао: “Не, није тако, него је овако” требало је да послуша, макар онај други не био у праву, опет би њега походила благодат Божија, штавише, велика благодат, зато што је смеран.
Толики људи се тако годинама муче, само зато што верују својој помисли, а неће да послушају! Све што им кажеш, све што чиниш за њих, све примају наопако. И није ствар у томе да неко поверује у своју помисао и да је зло ту стало, него је ствар у томе што зло расте. Гаји се, гаји се и може да.доведе до лудила. Гради, на пример, неко кућу, па му кажу: “Како то градиш? Срушиће се и пашће ти на главу.” Пошто је на почетку, ако послуша, може лако да сруши то што је започео и да поправи. Ако, међутим, заврши кућу, како да је сруши после? Кажу му: “Срушиће ти се на главу”, он види и сам да ће да се сруши, свестан је опасности, али мисли на то да је потрошио новац, да се много намучио да кућу сагради, па је не руши, и, напослетку, кућа му падне на главу.
– Може ли му се помоћи?
– Ако он то хоће, може да му се помогне. Али ако му кажеш да то није тачно, а он се оправдава, како да му се помогне? Претпоставимо да један млади. човек има шећерну болест и, пошто не зна колико зла може то да изазове, мисли да то није ништа озбиљно. Лекар му каже: “Шећер шкоди и треба да држиш дијету.” Ако га послуша, неће бити никаквих проблема. Али ако каже: “Па шта ако имам шећер, јешћу слатко, јер када једем слатко, загрејем се, могу да спавам без ћебета чак и усред зиме!’ Како да са њим изиђеш на крај, када упорно наставља по своме?
– Старче, да ли је природно да млад човек верује својој помисли?
– Ако млад човек верује својој помисли, има велики его.
– А како да тога постане свестан?
– Ако се, на пример, сети неких догађаја из времена када је био мали, који показују колику је дозу егоизма имао као мали, схватиће. Посматрао сам двоје мале деце. Једно је узело јастук и подигло га лако, као што је и природно. Дошло је друго дете да подигне тај исти јастук и претварало се као да подиже џак цемента. То дете поседује егоизам. Али када мало порасте и схвати да је онај његов чин потекао од егоизма и то повери свом исповеднику, долази благодат Божија, он се очисти и тако је добио помоћ. Забога, па Бог није неправедан!
– Ако, старче, из неког свог искуства видим како ће се отприлике неко моје стање развити, да ли у томе има самоуверености?
– Не треба сама да доносиш закључке. Апостол Петар је, када га је Христос позвао, ходао по води. Чим му је, међутим, помисао рекла да ће потонути, потонуо је (Види Мт. 14, 28-31).
А видиш, смирени човек, и чуда да чини, опет не верује својој помисли. Био је у Јордану један изузетно простодушан свештеник, који је чинио чуда. Очитао би молитву болесном човеку или животињи и они би оздравили. И муслимани су одлазили код њега када би се разболели и он их је исцељивао. Имао је обичај, пре служења Литургије, да попије који гутљај течности и да поједе комадић двопека и после целога дана није ништа јео. Једном је сазнао Патријарх да он једе пре божанствене Литургије и позвао га у Патријаршију. Пође он тако, немајући појма зашто га траже. Док је чекао да га позове Патријарх, чекао је у холу заједно са осталима. Напољу је била велика врућина, па су капци били затворени, а из једне рупице пролазила је једна сунчева зрака. Он је од те зраке помислио да је ту некакав канапчић. Пошто се ознојио, скине расу и окачи је о сунчеву зраку. Када су то видели остали, који су ту седели, потпуно се збунише. Оду и кажу Патријарху: “Онај свештеник који ужина пре божанствене Литургије окачио је расу о сунчеву зраку!” Позове га, онда, Патријарх и почне да га испитује: “Како си? Шта радиш? Колико често служиш божанствену Литургију? Како се припремаш за Литургију?” “Па, ето”, рече му свештеник, “Очитам јутрење, правим неколико метанија и после мало попијем воде и презалогајим двопек, и онда служим Литургију.” “А зашто то чиниш?” – упита га Патријарх. “Ако поједем малчице пре божанствене Литургије”, каже он, “када произносим отпуст[1], Христос иде горе. Међутим, ако поједем нешто после божанствене Литургије, Христос остаје доле!” Он је то чинио са добром помишљу! Рече му, онда, Патријарх: “Не, то није исправно. Прво произнеси отпуст, па онда нешто поједи.” Свештеник направи метанију и прихвати како му је речено.
Хоћу да кажем да, упркос томе што је доспео до таквог духовног узраста да је чинио чуда, Патријархове речи примио је сасвим простодушно: није имао своју вољу. Међутим, да је веровао својој помисли, могао је да каже: “Ја читам молитве болесним људима и животињама, па се исцељују. Шта ми сад овај говори? Боље је онако како ја о томе размишљам, јер је иначе храна важнија од Христа.”
Схватио сам да послушност много помаже. Ако има човек имало мозга, ако је послушан, постаје философ. Био човек паметан, или глуп, био здрав, или болестан духовно или телесно и муче га помисли, ако је послушан, ослобађа се. Послушање је избављење.
Највећи егоиста је онај ко следи своју помисао и никога не пита: окреће се самоме себи. Неко може да буде паметан, изузетно интелигентан, али ако има своју вољу, самоувереност и самољубље, непрестано се мучи. Ствара себи прво опасну заблуду, а онда проблеме. Да би изишао на прави пут, треба да отвори срце неком духовнику и да смерно заиште његову помоћ. Неки, међутим, уместо да иду духовнику, оду код психијатра. Ако је психијатар верник, повезаће их са неким духовником. А ако није, даће им само пилуле. Само што пилуле не решавају проблем. Неопходна је помоћ духовника, како би могли на прави начин да се суоче са својом ситуацијом и како би се поправило њихово стање, како се не би више мучили.
НАПОМЕНЕ:
- После божанственог Причешћа верника и после поделе антидора (нафоре), свештеник произноси отпуст.онога што је остало у Светој чаши.
Слава Богу!
И хвала на вашем труду који сте уложили за овај сајт
Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!
Ima razlike, katolico se klanjaju papi, a Pravoslavni Hristu, pridji Pravoslavlju, dodji i vidi, dobrodosao si ovamo, otkaci se od katolickih lazi i dodji u Pravoslavlje. Pravoslavlje jednostavno odise istinom
Seti se one Bozje zapovesti: Bogu se jedinome klanjaj, i Njemu jedinome sluzi!
Tu zapovest katolicizam krsi prvu, a o pricescu i da ne pricam.
Samo dodji na jednu liturgiju i neces se pokajati.
Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po” receptu”Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz
Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima “Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me” Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
Bog te blagoslovio.
Slava Bogu – Vas odgovor nije bio upucen meni, ali mi je znacio. Hvala
Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.
Стефане, ја сам, у прошлости, био кренуо од нуле и када год бих имао неку недоумицу, нашао бих на интернету књигу о тој тематици и погледао шта ту кажу и тако сам поверовао у све шта каже Православна Црква.
На овом сајту је огромна библиотека и има одговора на скоро сва питања, у Гуглу укуцај овако, да би ти претражио цео сајт:
site:svetosavlje.org Bog ateisti
и види шта ти избаци. Имаш и неке друге Православне сајтове.
https://svetosavlje.org/kako-djavo-obmanjuje-coveka-iz-knjige-put-neba/
Hvala vam
Ovo nije loš savet.
Pozdrav za Stefana.
Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.
Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.
Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
Slava Bogu.