ЧУВАЈТЕ ДУШУ!

 

ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
 

 
МРАЧНЕ СИЛЕ – О ЂАВОИМАНИМ ЉУДИМА
 
Помоћ поседнутима
 
Негде пише, старче, да се ђаво угнезди у срце поседнутога, ало неће да то човек зна, како се против њега не би борио молитвом. Да ли је то тачно?
 
– Да, јер демон има право да буде у поседнутом неко време и може да се примири, а молитва га присиљава да се побуни и може се десити и да изађе. Молитва је тешка артиљерија за ђавола. Довели су ми у колибу једног поседнутог момка који је непрестано изговарао молитву. Отац му је био монах, али је одбацио расу и оженио се, па се јадничак родио са демоном. Тако је то Бог устројио, да дете трпи, како би се отац спасао, да бисмо тако и ми монаси као кочницу имали за пример монахе који су одбацили расу и сада су у мукама. Одједном, када га је зграбио демон, почео је на сав глас да кокодаче: “Ко, ко, ко…” “Шта ти је?” Упитам га, а у себи сам умно изговарао: “У име Исуса Христа, изиђи, нечисти душе, из створења Божијег.” “Ја и хоћу да одем”, повиче демон, “зато што ме овај човек много мучи, јер непрестано изговара молитву. Хоћу да идем у Пакистан, да нађем мало спокоја!”
 
Старче, зашто демон већ.раније није изишао, када је дечко непрестано изговарао молитву?
 
– Изгледа да му је и момак дао неки повод, али и демон је имао свог газду и од њега је примао наређења.
 
Старче, када се човек моли за некога ко је поседнут, шта треба да каже?
 
– На самом почетку треба да славослови Бога: “Благодарим ти, Боже мој”, треба да каже, “што си ми помогао да будем у оваквом духовном стању, јер сам и ја могла да будем на месту овога јадника и да имам не пет-шест, него хиљаде демона. Молим Те, помози рабу Својему који се толико мучи.” Затим, треба умносрдачно да се помоли и после да настави са молитвом: “Господе Исусе Христе, помилуј раба Својега.”
Понекад ми, који се молимо, постајемо узрок томе што демон не одлази из поседнутог, јер се молимо са гордошћу. Једну једину горду помисао ако имамо, на пример: “Ето, ја ћу својом молитвом да помогнем да оде демон”, одмах постављамо препреку помоћи Божијој и помажемо демону да остане у поседнутоме.
За поседнуте треба увек да се молимо са смерношћу, трудом и љубављу. За једну поседнуту много ме је заболела душа. Јадница је направила уступак, рекла је једно “да” ђаволу и он је ужасно мучи већ годинама. Пече јој тело. Она и њен муж обилазе манастире водећи свуда са собом своју десетогодишњу девојчицу. Проводе по целу ноћ у цркви у бдењу. Да је мушко, стегао бих је у загрљај. Демон много пати, када поседнутог стегнеш у загрљај са љубављу Божијом. .
Када не изазиваш поседнутога и не идеш отворено против њега, него чиниш оно што га боли, демон, пре или касније, одлази. Смирење је најтежи “шок” за ђавола. У једном манастиру, када су се поклоници клањали часним моштима, изненада скочи један који је био поседнут и рече игуману бесно: “Треба ли на силу да идемо?” Игуман му, смирено и са много доброте одговори: “Не на силу, него по вашој жељи.” Онда онај повика: “Ја ћу да идем на силу”, па прискочи часним моштима и поклони им се. Видите ли, демона је мучило смирење и доброта игуманова. Тога се демони плаше.
 
Старче, да ли поседнутима помаже благодат светитеља, ако оду да им се поклоне на дан њихове славе?
 
– Боље је да поседнути не одлазе на славе, јер ометају друге у молитви. Праве пометњу. Нека иду било ког другог дана да се поклоне. Чак и ако њихова породица зна да тамо има човек који може да му помогне, нека не иду онога дана међу остали народ. Треба ли то још и да се разгласи?
А није у реду ни да се окупља свет када галами неки поседнути. Једно поседнуто дете, јадничак, баш прекјуче ми рече: “Постао сам предмет подсмеха.” Окупио се народ око њега као лешинари. “Разиђите се”, рекох им, “ово није циркус.” А они ништа. Не разумеју да се тако излаже подсмеху онај ко има неки недостатак.
 
Да ли, старче, божанствено причешће помаже поседнутима?
 
– Само онима који су се родили такви, пошто у томе сами немају кривице, често причешћивање представља најделотворнији лек. Они због тога бивају веома много награђени, ако не гунђају, док се благодаћу Божијом не ослободе. Они су мученици ако су трпељиви, зато им и помаже често причешћивање. Али, ако је неко поседнут својом непажњом, мора да се покаје, да се исповеди, да се бори, да се исцели и да се причести, тек када то дозволи његов духовник. Ако се причести без покајања и без исповедања, стање ће му се погоршати. Један ђавоимани је, када су га одвели да се причести, пљунуо на Свете Дарове. Христос се жртвовао и понизио се како би му даровао Тело Своје и Крв Своју, а тај да пљуне на то! Ужасно! Видите, ђаво не прихвата да му се помаже.
 
А можемо ли, старче, да дамо њихова имена да се читају на проскомидији?
 
– Да, разуме се да можемо. Поседнутима много помаже када свештеници са болом читају њихова имена на проскомидији.
 
А шта бива, старче, када се неко у кош је ушао демон каје, исповеда, причешћује, а демон ипак не одлази?
 
Не одлази јер се духовно стање тог човека још није стабилизовало. Ако му Бог одмах помогне да се ослободи, демон се одмах враћа. Зато Бог, из Своје велике љубави допушта да зло полако напушта човека. Тако се и човек полако опушта и његово духовно стање постаје стабилно. Онолико колико се његово духовно стање стабилизује, толико га и зло напушта. Од њега самог зависи колико брзо ће се ослободити демонског утицаја. Једном ме је упитао један отац чије дете је било поседнуто: “Када ће моје дете оздравити?” “Када ти стабилизујеш (средиш) своје духовно стање”, кажем, “и њему ће бити боље.” Мука је била у томе што је тај отац, иако је живео духовним животом, почео да говори да ће полудети, ако не промени живот. Почео је да одлази у јавну кућу. То је тако утицало на дете да је у њега ушао демон. Када је њиме завладао, нападао је мајку недоличним предлозима. Јадна жена је била принуђена да побегне на неко острво, само да се избави. Отац се онда покајао и трудио се да живи духовним животом, али детету није бивало ништа боље. Када се са њим поклонио свим светим местима, научио све синаксаре светитеља и средио своје духовно стање, онда се и дете ослободило.

13 Comments

  1. Слава Богу!
    И хвала на вашем труду који сте уложили за овај сајт

  2. Ja sam katolik, a volim pravoslavnu duhovnost…puno toga proizlazi iz misli, znam to jako dobro… misli su nam često napadnute zlodusima ( otac Tadej)…i…NEMA NEKE ZNAČAJNE IZMEĐU KATOLIKA I PRAVOSLAVACA, MI SMO BRAĆA. BOG VAS BLAGOSLOVIO!

    • Ima razlike, katolico se klanjaju papi, a Pravoslavni Hristu, pridji Pravoslavlju, dodji i vidi, dobrodosao si ovamo, otkaci se od katolickih lazi i dodji u Pravoslavlje. Pravoslavlje jednostavno odise istinom

      Seti se one Bozje zapovesti: Bogu se jedinome klanjaj, i Njemu jedinome sluzi!
      Tu zapovest katolicizam krsi prvu, a o pricescu i da ne pricam.
      Samo dodji na jednu liturgiju i neces se pokajati.

  3. Dobar dan zelim,da li je neko imao problem sa pomislima,straha,tuge.A da ih je prevaziso po” receptu”Pajsija.Ja inace imam problem i bas se mucim.Kao sve primenim,ali opet se uplasim.Mora da sam ipak poverovala…inace se valjda ne bih uplasila…Pozz

    • Draga Marija, zelim pre svega da ti kazem da ne ocajavas nikada, svaka pomisao koja u tebi izaziva nemir, strah, ocajanje, ljutnju, bes, sve su to pomisli koje dolaze s leve strane. Vidis ti ih primetis i opet se uplasis, tako je bilo i kod mene, i dan danas ponekad. Ali u tom trenutku, obrati se Gospodu, ili Isusovu molitvu ili jednostavnim recima “Gospode muci me ta i ta pomisao, molim te pomozi mi, oprosti mi i daj mi snage, nauci me” Bog zna nase srce i zna sta nas muci ali tad moramo da mu zavapimo za pomoc. Zasto? Ne zato sto je on neko ko tebe primorava na to, nego hoce da vidi tvoji volju, da li hoces njegove svetle misli ili one crne. On nas nikada ne primorava, mnogo nas voli bas takve kakvi jesmo. To mi sami sebe ne volimo. On hoce da nam pomogne, ali nase srce je u grehu i on ne moze, moras da se pokajes, da otvoris put, e onda ces videti moc, silu i ljubav. Potrebno je vreme da se um izbavi od takvih pomisli. Ali najvecu snagu daje liturgija, svake nedelje, post, molitveno pravilo ujutru, uvece, svaki dan glava iz Jevandjelja. Naravno, tu moras imati duhovnika, najbolje svestenik, inace ja sam napravio veliku gresku. Bio sam kao beba koja je htela da vozi avion. Preterivao sam, slusao monahe i njihova predavanja, imao molitveno pravilo po pola sata, ja sam se tresao od straha i nije mi bilo dobro, ipak je monastvo nesto sasvim drugo i neshvatljivo za nas mirjane. Ni sam jos ne mogu da verujem da me je Bog spasio da ne poludim. Nemoj se plasiti, moras samo biti iskrena sa tvojim duhovnikom, da on vidi tvoje stanje i da ti da poslusanje po tvojoj mogucnosti. Mozda nikada neces moci da imas pravilo neko veliko, bolje je da kazes 3 puta Gospode pomiluj nego da citas molitve pola sata bzv. Dok um luta. Radi stalno nesto, neka um bude zaposlen stalno, fizicki rad, ako ne mozes da radis, prosetaj sat vremena, citaj neku naucnu literaturu, gledaj neki film, slusaj muziku, druzi se, uzivaj.
      I ono sto je najvaznije od svega, opet to je moje misljenje, sve je Bog blagoslovio na svetu, samo mi koristimo na pogresan nacin mnoge stvari. Noz da iseces hleb, a mi iskoristimo da ubijemo nekog, droga za bolesnike za bolove, mi se postanemo zavisnici…
      Preporucujem ti knjigu, dobro drvo-zakon boziji. Kreni od samog pocetka i sve ce dolaziti na svoje mesto. Kad god ti se ucini da nema dalje, znaj da necastivi pumpa da maksimuma u tom trenutku, tada se stisni i neka udara.
      Gospode pomiluj mene gresnog, molim ti se za Mariju tvoju sluskinju, pomiluj je Gospode i daj joj mudrosti, pouci je Gospode i blagoslovi je. Amin
      Draga Marija zelim ti puno srece, radosti i ljubavi, budi samo strpljiva i Gospod ce ti sve otvoriti.
      Bog te blagoslovio.

  4. Hvala Bogu,za oca Pajsija.Imam problem sa lošim rečima i mislima o dobrim osobama,to traje već dugo,bio sam i kod duhovnika i kod psihijatra,a dolaze mi i ateističke misli stalno.Vera mi je oslabila,pa sada pokušavam da je ojačam,nisam odrastao baš u toliko verujućoj porodici,ali mislim da sam upućen u veru i idem u crkvu, a i postim.Pomozite.Pouke starca Pajsija mi dosta pomažu,ali ponekada pomislim da to ne postoji ništa.Hvala.

    • Стефане, ја сам, у прошлости, био кренуо од нуле и када год бих имао неку недоумицу, нашао бих на интернету књигу о тој тематици и погледао шта ту кажу и тако сам поверовао у све шта каже Православна Црква.
      На овом сајту је огромна библиотека и има одговора на скоро сва питања, у Гуглу укуцај овако, да би ти претражио цео сајт:
      site:svetosavlje.org Bog ateisti
      и види шта ти избаци. Имаш и неке друге Православне сајтове.
      https://svetosavlje.org/kako-djavo-obmanjuje-coveka-iz-knjige-put-neba/

  5. Hvala Bogu sto nam je poslao ljude kao sto je bio Sv Starac Pajsije i sto sam imao srece da ovo citam. Nista u svom zivotu korisnije, a opet jednostavnije objasnjeno, nisam procitao od njegovih uputstava za zaista srecan i isupnjen zivot. Slava Tebi Boze.

  6. Slava Bogu sto imamo ove divne pouke, Svetoga starca Pajsija. Mnogo su mi pomogle i puno mi znaci.

  7. Hvala Bogu da sam bila u prilici da cujem za ovu knjigu i pročitam je.
    Tako lepo i koristno, bilo mi je tesko da je zavrsim, cini mi se mogla bih do krak zívota da je citam. Citajuci je jednostavno zavolite o.Pajsija, kao da ste ga ceo zivot znali.
    Slava Bogu.