Чудне појаве у току молитве

Питање:
Већ одавно је почело да ми се дешава када приступим молитви, нарочито ако се обраћам Мајци Божјој, и када протекне нешто времена, почињу некакви трзаји телесни, и што више време пролази постају све јачи и јачи…нпр. почињу леља да ми се исправљају и прси извијају, рука у којој дрзим молитвеник почиње да се тресе тамо-вамо све брже и јаче, некад обе руке, и то тако снажно да после десетак минута будем сва измождена и презнојена, тако да прекинем са молитвом. Дешавало се да сам некада била истрајнија желећи да видим докле ће то ићи, и тада ми се сво тело тресло у брзим, снажним трзајима, ноге, задњица, глава и ја бих се тада расплакала и прекинула прилично исцрпљена. Осетила сам да ми се то дешавало и када сам била присутна на литургији у цркви, слабије, али сада последњи пут, просто су излетали нагони тако да сам морала бити веома усредсредјена да не би били видљиви. Такође у левом уху ми је јако зазујало, изненада, али се нисам уплашла, само сам се прекрстила и звук је нестао. Значи та појава ме не надвладава и могу да је контролишем али није узрокована ни мојом вољом већ, одједном…и пошто примећујем да је учесталија и снажнија, шта да радим! ? Унапред захвална.
Н.Н


Одговор:
Драга Вера, Одбацујте те појаве, а ако мислите да су оне од Бога верујте да нису. Свети Оци упорно траже да се молитвеник уздржава од емоција, замишљања и претстављања себе у неким високим духовним достигнућима. Та илузирања или „духовна“ сањарења могу одмах да пређу у прелест. То што вам се дешава примите као искушење, и ако га надвладате одмах продужите да се молите. Размишљајте о суштини речи које произносите а не о заслузи или дару који би вам због ваше молитве могао да дође. Бога треба славословити и у томе тражити унутрашњу радост, када се наша молитва не преживљава као обавеза него као начин живота; као храна за наш опстанак у овоме свету неправде и безакоња. Заслуга као теолошки појам не постоји у Православној Цркви, јер се ми спасавамо благодаћу Божијом, уз потребан рад нашег поистивећења с а Богочовеком ради каснијег нашаег препознавања а ко смо ми. А која смо ми то нова изграђена личност прошавши овај привремени а у ствари грехом и смрћу измењени живот.
Молите се да вас мимоиђу ова осећања, а ако су и даље присутна онда просто не обраћајте пажњу на њих. По могућству све дотле док вам не почну да прете да под њиховим притиском правите одлуке у било којој пори вашег живота, духовној, друштевној или било којој другој.
Да вас мајк Божија сачува и заштити, и узнесе ваше молитве њеном Сину.
Желећи вам сва блага од Господа
оЉуба

Comments are closed.