Питање:
Поштовани оци, развео сам се са супругом грађански прије двије године, али не и црквено. Моје питање гласи, да ли се требам и Црквено развести? Она тражи од мене да то урадимо, али ја не желим. Вјероватно зато што се још увијек надам помирењу?
Живан
Одговор:
Драги брате Живане, Брак који си склопио са својом супругом, грађански и црквено, сигурно је био из љубави и ви сте, бар на црквеном венчању, обећали једно другом верност и пожелели да ваш брак буде за вечност. Свештеник је, везујући вам руке пре венчања рекао, да оно што Бог састави, човек да не раставља. Нажалост, дошло је до онога што нико није желео, до неспоразума, па чак и до развода. Не наводиш разлоге, који су брак учинили немогућим, а није ни потребно. Ти си био сагласан са разводом (уколико га сам ниси иницирао) и вас двоје не живите већ две године заједно. Да ли је у вашем браку било деце? Коме су деца припала и како се о њима обоје бринете? Да није твоја супруга можда ступила у нови брак и регистровала га пред грађанским властима? Све су то важна питања, пре но што се приступи бракоразводној парници код црквеног суда. Ти се надаш помирењу и не желиш да се и црквено разведете. Црквени развод није као грађански. Код грађанског суда ви се можете развести споразумно. Сложите се да је заједнички живот немогућ, затражите развод и врло брзо суд доноси одлуку о разводу. Мећутим, код црквеног суда не постоји споразумни развод, већ се брак мора развести нечијом кривицом. Колика ће обострана кривица бити, на чију штету ће се брак развести, ко ће какве услове имати приликом склапања новог брака, то ће утврдити црквени суд и донети одлуку. Ако твоја жена сматра да је кривица за развод твоја, и сада жели да ступи у нови брак и да се венча у цркви, она може сама покренути бракоразводну парницу, може изјавити да не зна место твога боравка и затражи да се у поступку за тебе постави законити заступник, с којим се процес може и окончати. Значи, развод и код црквеног суда, у крајњем случају, може се завршити и без тебе. А ти се још увек надаш помирењу и наставку заједничког живота! То би било најбоље и на томе би требало радити. Али, ако је твоја супруга, за ове две године од развода, пожелела да ступи у нови брак, а можда то и остварила, онда ће контакти и разговор о повратку у брачну заједницу бити немогући. Тада би било боље да, у интересу деце, која нису крива за ваше неспоразуме, пристанеш и на црквени развод, да се односи међу вама не би још више заоштравали и да, због деце, наставите да живите бар као пријатељи. Благослов Божији призива на тебе о. Душан
