Црквена друштвена мрежа – Да или Не?

Људи гаје предрасуде да је црква окована у старински начин комуникације. Друштвена мрежа Црквa.нет показује управо супротно.

Друштвене мреже већ одавно су неодвојиви део живота многих грађана Србије. Као оруђа комуникације, користе их појединци, компаније, друштвене организације, па и сама држава. Термини попут „експлозије на друштвеним мрежама“ постали су уобичајени када се нека вест, недовољно конвенционална за класичне медије, објави и брзо рашири по друштвеним мрежама, а „утицајни твитераши“ стекли су статус људи који се баве неким важним послом.

Screenshot_1

Међутим, у Србији се ретко појави нека домаћа друштвена мрежа, а Црквa.нет управо је то. Осмислило ју је неколико људи — међу њима су Стеван Јовановић и Александар Милојков, професори веронауке. Јовановић је и члан Мисионарског одељења при Синоду СПЦ, које је основано 2014, на иницијативу епископа Рашко-призренског г. Теодосија.

Један од пројеката овог одељења био је и интернет пројекат, форум Поуке.орг, прича Јовановић, чији је оснивач крушевачки парох, отац Иван Цветковић, са којим су Јовановић и Милојков осмислили црквену друштвену мрежу.

„На једном од састанака расправљали смо о томе да ли би било добро да се такав пројекат оствари. У почетку смо били скептични и стидљиви, нисмо знали на какав ће одјек да наиђе“, каже Јовановић.

Он додаје да су у цркви и ван ње постојале предрасуде о пројекту црквене друштвене мреже. Његов колега Александар Милојков каже да и сада, када је пројекат оживео, наилазе на чуђење.

„Откуда сада то — црква и модерни начини комункације. Људи гаје предрасуде да је црква окована у старину као начин изражавања и сматрају чудним коришћење савремених начина комуникације у цркви“, објашњава Милојков.

Међутим, црква никада није имала проблема са тим — хришћанство се увек изражавало на начин који је у складу са временом у коме се налазило, додаје.

За две недеље постојања, друштвена мрежа „Црквa.нет“ окупила је око 15.000 људи, што ју је врло брзо претворило у моћан медиј.

Скепса која је поводом црквене друштвене мреже постојала у оквиру цркве односила се на опасности које интернет са собом носи, али, према Јовановићевим речима, црква је на овај начин морала да се отвори.

„Она се отворила у свом парохијалном животу, али је морала да се отвори и на овај начин. Тамо где се налазе људи, морају да се налазе и црквени мисионари. Ако су људи на интернету, и црква мора да буде на интернету“, каже Јовановић.

Што се опасности на интернету тиче, оне су постојале и постојаће и црква ће морати да се бори против тога, сматра он. На питање зашто је потребна посебна друштвена мрежа, зашто није довољан само Фејсбук као највећа глобална мрежа на којој већ постоје странице СПЦ, Јовановић каже да је Фејсбук претрпан члановима и да политика пристојности на њему попушта. Вређање и било каква дискриминација на страници Црква.нет неће бити могућа, додаје.

Према речима Александра Милојкова, црквена друштвена мрежа је била потребна јер је битан и контекст у коме се одвија комуникација.

„Контекст мреже Црква.орг су црква и духовност. Дакле, људи који направе налог улазе у тај контекст и у њему се одвија комуникација“, објашњава Милојков.

Постојање црквене друштвене мреже омогућава демократизацију црквеног живота, тврде наши саговорници, зато што је то начин да свако, без икаквог страха, задржавајући аутономију поставља питања и расправља о вери.

„Друштвене мреже омогућују да директно ’боцнете‘ свог духовника и да му поставите питање“, кроз шалу објашњава Јовановић.

Оно што је сигурно, кажу наши саговорници, јесте да виртуелни живот не може да замени црквени живот, јер живот цркве је комуникација живих људи.

„Немамо намеру да виртуелни простор претварамо у цркву. То није црква. Виртуелни простор је медиј кроз који ће црква да се обраћа народу“, каже Милојков.

5 Comments

  1. Ја више не верујем тим људима

    Не могу да прихватима та нова учења:„За вођење љубави услов је љубав”(о. Предраг Поповић, патријарх Порфирије и Иван Цветковић) па онда да ће се спасити и они који не знају за Христа, ако су добри људи( теолог Иван Миладиновић); затим да је Библија човечанска творевина(професор Драган Милин на Богословији); па како је корисно китити јелку за нову годину (о. Предраг Поповић); исмевање поста на води(иако га Црква прописује) (Иван Цветковић) и многе друге ствари супротно учењу светих Отаца. Неки поменути нон стоп причају о љубави, а на делу љубав не показују. Њима ако неко каже да то што уче није у складу са учењем Светих, одмах га етикетирају да је веверица, зилот, у прелести итд, одмах је одбачен, исмејан и непожељан. Ако се усвоје и примењују та нова учења мало по мало, ко ће се спасти? На шта ће Црква спасти ако учењу Светих свака нова генерација теолога додаје своје мишљење да оправда своје слабости? Свети Оци кажу идите средњим путем, ни лево екуменистима, ни десно расколницима, али како обичан лаик да разазна шта је „средњи пут”?! Вама хвала на овој виртурлној ризници књига, али ретко ко данас има стрпљења да чита, радије ће слушати беседе, а ови нас уче по свом палом разуму, а не по Светим Оцима.

  2. Mene objave svestenika Ivana Cvetkovica cesto uznemiravaju i sablažnjavaju. Dotični pokušava biti duhovit, pa taj njegov humor na kraju postane ismevanje svega onoga što on ne podržava i na taj način sramoti Crkvu. Ne smemo ništa govoriti protiv sveštenika, jer oni simbolišu Hrista, ali kome se onda požaliti i kome će jadni laik da poveri svoju dušu?! “Pomagaj Gospode, nesta prepodobnih!”

  3. Испаде сад да су Црква управо Милојков, Цветковић и остали оснивачи црква.нет, а не свети Оци које једино треба слушати и по којима се једино треба управљати.

  4. Svi imamo filtere koje nam je Bog dao da propustamo informacije koje do nas stizu, sto racionalnim, sto intuitivnim znanjem, pa koristimo ih, a ne svaljujmo krivicu na druge, jer su toboz neposteni i manipulisu ljudima, a samo mi posteni. Svet oko nas odrazava kakvi smo, sto zracimo to privlacimo, a ako neko odmah misli najgore, neka se zapita kakav je. Nasa vera nas uci da su nase misli nas zivot, budimo verniji i pozitivniji, umesto da skoro u svemu vidimo nesto lose, pa ce nam biti bolje. Potpuno podrzavam ovaj projekat, crkva zivi u vremenu i prostoru (da ne zalazimo u relativnost pojmova), sad je 21. vek, a drustvene mreze ne cine samo autori, vec pre svega citaoci i oni ce vremenom odrediti konacnu i formu i sustinu te mreze. Na zdravlje i spasenje svima.

  5. Никола

    “…То није црква. Виртуелни простор је медиј кроз који ће црква да се обраћа народу“, каже Милојков.”
    Црква да се обраћа народу?! А ко је црква, а ко је народ? Мислим да ће то бити просто нови начин на који ће умишљена “црква” портала Поуке и ЖРУ да промовише своју парадигму археолошког богословља изтумаченог њима, толерантним златоустима пост-патристике.
    Кобајаги, они ће да дају алтернативу фејсбуку где “политика пристојности попушта”, докле на њиховом порталу освањавају “пристојни” чланци, писани њиховим самопрокламованим ‘авама’,насловљени са “Христос и проститутка” као и мишљења, још увек свештеника СПЦ (sic.), који тврди да је прељуба грех, а блуд није, и сличне небулозе генерације X (други талас) новотараца и екумениста. Од њих се почињу да ограђују и њихови васпитачи (духовни очеви), патролози са префиксом ‘пост’ који су у поодмаклим годинама. Чак и они примећују да тај нови талас нема икаквог стида и срама, али “какво си семе посејао, такав ћеш и плод да узбереш!”