NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Čovek kao Božji saputnik ili da li je Enoh hodao sa Bogom?

Čovek kao Božji saputnik ili da li je Enoh hodao sa Bogom?

Protojerej-stavrofor MIROLJUB Ružić

 

Povela se diskusija u vezi sa neobjašnjenom i nedorečenom frazom „čovek kao Božji saputnik“ koja je zaštrčala u apstraktu članka vladike Davida pod naslovom: „Teme Biblijsko-himnografske ekologije, bio-etičke tehnologije i genetske hirurgije sa virtuelnim dizajnom“.
U toku diskusije postavljeno je pitanje da li kod Svetih Otaca naše Crkve nalazimo primere da se čovek naziva „saputnikom Božjim“. Analizirajući termin u soteriološkom smislu, a saglasno duhu naše Crkve, uočena je bitna razlika između dva pojma:
– „Bog kao saputnik ljudi na putu njihovog vrlinskog uzrastanja i spasenja“ i
– „Čovek kao saputnik Božji“.
Prvi pojam nije sporan. Primeri iz Svetog Pisma, Žitija Svetih, Liturgike i Svetootačkog zaveštanja potvrđuju pravoslavnost termina „συνοδοιπόρος“ u datom kontekstu.
Na primer, u Knjizi Postanja 28:15, čitamo: „I evo, ja sam s tobom, i čuvaću te kuda god pođeš, i dovešću te natrag u ovu zemlju, jer te neću ostaviti dokle god ne učinim šta ti rekoh“. Između ostalog, ovde je Bog „συνοδοιπόρος“ tj. saputnik ljudi na njihovom putu u vrlinskom uzrastanju.
U Delima Apostolskim, Hrišćanstvo i Hrišćani se nazivaju „Put“ sledeći Gospodu Hristu Koji je Put, Istina i Život (Sv. Jovan 14:6). Na tom Putu Savle postaje Sveti Apostol Pavle. „I zatraži od njega poslanice u Damask za sinagoge, da ako koga nađe koji je od ovoga Puta, i ljude i žene, svezane dovede u Jerusalim“ (Dela Apostolska 9:2).
„Συνοδοιπόρος“ se pominje i u drevnoj liturgiji Sv. Marka: „σύμπλους καὶ συνοδοιπόρος αὐτῶν γενέσθαι καταξίωσον“.
Kao saputnik, Hristos se javlja u drugom obličju dvojici Apostola: „A poslije toga javi se na putu dvojici od njih u drugome obličju, kad su išli u selo“ (Sv. Marko 16:12).
Gospod Hristos je saputnik Sv. Apostola Petra na njegovom krsno-mučeničkom putu u Rim, posle čuvenog „Quo vadis?“
U Prvoj Katihezi, Sveti Simeon Novi Bogoslov kaže da je „Bog učitelj Prorocima i saputnik Apostolima“.
U vezi sa spornim pojmom „čovek kao saputnik Božji“ promucaću sledeće:
Prošle subote sam molitvoiskateljno započeo detaljno pretraživanje Svetootačke literature. Samo Bog zna kada i da li ću uopšte ovu odiseju privesti kraju. Posle šest dana pomnog traganja nisam pronašao ovakvu ili sličnu frazu, ali se Božjom voljom, pažnja razumnog oka duše zaustavila nad Svetootačkim komentarima Knjige Postanja, tačnije 22. i 24. stiha iz 5. glave. Citiram delove iz Svetog Pisma na jevrejskom, grčkom i latinskom:
וַיִּתְהַלֵּ֥ךְ חֲנ֜וֹךְ אֶת־הָֽאֱלֹהִ֗ים אַֽחֲרֵי֙ הוֹלִידֹ֣ו אֶת־מְתוּשֶׁ֔לַח שְׁלֹ֥שׁ מֵא֖וֹת שָׁנָ֑ה וַיּ֥וֹלֶד בָּנִ֖ים וּבָנֽוֹת׃
5:22 εὐηρέστησεν δὲ Ἑνὼχ τῷ θεῷ μετὰ τὸ γεννῆσαι αὐτὸν τὸν Μαθουσάλα διακόσια ἔτη, καὶ ἐγέννησεν υἱοὺς καὶ θυγατέρας.
5:22 et ambulavit Enoch cum Deo postquam genuit Mathusalam trecentis annis et genuit filios et filias
וַיִּתְהַלֵּ֥ךְ חֲנ֖וֹךְ אֶת־הָֽאֱלֹהִ֑ים וְאֵינֶ֕נּוּ כִּֽי־לָקַ֥ח אֹתוֹ֖ אֱלֹהִֽים׃
5:24 καὶ εὐηρέστησεν Ἑνὼχ τῷ θεῷ• καὶ οὐχ ηὑρίσκετο, διότι μετέθηκεν αὐτὸν ὁ θεός.
5:24 ambulavitque cum Deo et non apparuit quia tulit eum Deus
Pre nego što razjasnim zašto su ovi stihovi bitni, želim da napomenem da mi sve vreme, koliko diskusija i traganje za primerima traju, u ušima odzvanja napred navedena ili slične fraze poput „saputnik Božji“, „hodati sa Bogom“ i sl. Eureka: reč je o kakodoksnoj frazeologiji koju protestantski sektaši poput luterana, baptista, harizmatičara i evangelista kao papagaji ponavljaju, a zasnovana je na nepravilnom prevodu Knjige Postanja 5:22; 24.
Primera radi, glagol εὐηρέστησεν, וַיִּתְהַלֵּ֥ךְ valja prevesti „po volji Božjoj“, „Bogu ugodno“, „Bogougodno“ a ne kao neprikladno „hodati sa Bogom“. Pošto su jeretici uglavnom bukvalisti, ovaj glagol prevode kao „hod“ ili „hodati“ podrazumevajući saputništvo sa Bogom.
Iako „halakh, halekh“ na jevrejskom znači „hod“ u kontekstu 22. i 24. stiha 5. glave Postanja „va-jithalekh“ treba prevesti sa „biti po Božjoj volji“ ili „hodati po Božjoj volji“ a ne „hodati sa Bogom“ ili biti „Božji saputnik“. Ovo mi je danas potvrdio kolega sa departmana, koji je inače iz Izraela i specijalista je za jevrejski jezik na Državnom Univerzitetu Ohaja u Americi.
U prevodu jeretika i svetogrdnika Lutera nalazimo:
5:22 Und nachdem er Methusalah gezeugt hatte, blieb er in einem göttlichen Leben dreihundert Jahre und zeugte Söhne und Töchter;
5:24 Und dieweil er ein göttliches Leben führte, nahm ihn Gott hinweg, und er ward nicht mehr gesehen.
Poznato je da se ovaj oholi i arogantni izrugivač nad Svetinjom i podsmevač Svetootačkog blagočešća drznuo da iz Novog Zaveta izbaci Poslanicu Sv. Apostola Jakova, nazivajući je slamom. U sličnom stanju antieklesijalne pomahnitalosti utemeljivač šablona vere bez podvižništva pogermanio je εὐηρέστησεν, ambulavitque, וַיִּתְהַלֵּ֥ךְ kao „hod Enoha sa Bogom“.
Ove stihove koji u prevodu Vulgate takođe sugerišu „hod“, Hrvati su preveli ovako:
5:22 Henok je hodio s Bogom. Po rođenju Metušalahovu Henok je živio trista godina, te mu se rodilo još sinova i kćeri.
5:24 Henok je hodio s Bogom, potom iščeznu; Bog ga uze.
Nažalost, ni ruski prevod nije ništa bolji:
5:22 I hodil Enoh pred Bogom, po roždenii Mafusala, trista let i rodil sыnov i dočereй.
5:22 I hodil Enoh pred Bogom; i ne stalo ego, potomu čto Bog vzяl ego.
U francuskom prevodu isto:
5:22 Hénoc, après la naissance de Metuschélah, marcha avec Dieu trois cents ans; et il engendra des fils et des filles.
5:24 Hénoc marcha avec Dieu; puis il ne fut plus, parce que Dieu le prit.
Protestantske sekte i Rimokatolici sa engleskog govornog područja slede isti primer:
5:22 And Enoch walked with God after he begat Methuselah three hundred years, and begat sons and daughters:
5:24 And Enoch walked with God: and he [was] not; for God took him.
Toliko sa navođenjem primera pogrešnih prevoda.
Sedamdeset Bogonadahnutih prevodilaca-tumača u Septuaginti, liturgijski prihvaćenom i posvedočenom štivu Starog Zaveta od strane Crkve, ispravno prevode jevrejski tekst na grčkom ovako:
5:22 εὐηρέστησεν δὲ Ἑνὼχ τῷ θεῷ μετὰ τὸ γεννῆσαι αὐτὸν τὸν Μαθουσάλα διακόσια ἔτη, καὶ ἐγέννησεν υἱοὺς καὶ θυγατέρας.
5:24 καὶ εὐηρέστησεν Ἑνὼχ τῷ θεῷ• καὶ οὐχ ηὑρίσκετο, διότι μετέθηκεν αὐτὸν ὁ θεός.
Glagol „εὐαρεστέω“ se kasnije u crkvenoslovenskom prevodi kao „Ougodi (že) Enoh Bogu“.
Srpski tekst prevoda je, Bogu hvala, tačan. Navodim:
(Postanje 5:22) A rodiv Matusala požive Enoh jednako po volji Božjoj trista godina, rađajući sinove i kćeri;
(Postanje 5:24) I živeći Enoh jednako po volji Božjoj, nestade ga jer ga uze Bog.“
Pravilno prevođenje glagola „εὐαρεστέω“,“ougodnaja“ nalazimo u Novom Zavetu. Navešću dva primera, prvi u Poslanici Rimljanima 12:2 i drugi u Poslanici Jevrejima 12:28.
„I ne saobražavajte se ovome vijeku, nego se preobražavajte obnovljenjem uma svoga, da iskustvom poznate šta je dobra i ugodna i savršena volja Božija.“
„Zato, primajući Carstvo nepokolebivo, da imamo blagodat i njome da služimo ugodno Bogu sa poštovanjem i strahom.“
Zbog nedostatka vremena, nisam u mogućnosti da prevedem svetootačke tekstove u kojima se 22. i 24. stih iz 5. glave Postanja komentarišu ne kao hod sa Bogom ili kao saputništvo čoveka, u ovom slučaju Enoha, na Božjem putu, već isključivo podrazumevaju Bogu ugodan život uz ispunjenje Njegove Svete Volje. Navešću neke od Svetih Otaca Crkve: Sv. Amvrosije mediolanski, Sv. Jefrem Sirijac, Sv. Kiprijan iz Kartagine, Sv. Grigorije Veliki, Sv. Jovan Zlatousti, Blaženi Avgustin.
To potvrđuje i Sveti Apostol Pavle u Poslanici Jevrejima: „Vjerom Enoh bješe uznesen da ne vidi smrti; i više se ne nađe, jer ga Bog uznese, pošto prije njegova uznesenja bješe mu potvrđeno da je ugodio Bogu.“ (Jevrejima 11:5)
U njihovim delima nema ni jednog jedinog bogoslovskog, dogmatsko-Trijadološkog, Hristološkog ili duhovno-sozercateljnog primera da u bilo kom obliku sugerišu „hod i saputništvo Enoha“ i čoveka uopšte sa Bogom.
Dok kakodoksni na Zapadu i novootkrivenim kontinentima sa krovova prelašćeno propovedaju (po Mateju 10:27) saputništvo čoveka sa Bogom, iskustvo Jedne, Svete, Apostolske, Nerazdeljive i Saborne Pravoslavne Crkve tihim glasom podvižništva i stradanja Hrista radi ukazuje na nepostojanje reči, pojmova, sinonima, idioma i fraza u Svetom Pismu, Liturgici, Himnografiji, Žitijima Svetih, delima Svetih Otaca i Ortopraksiji uopšte, da čovek može biti saputnik Božji.
A da je to učenje Crkve i Otaca, posvedočiće i sam pravedni i Bogougodni Enoh kada se pred Drugi dolazak Pravednog Sudije i Gospoda Hrista sa Svetim kolesničarem Ilijom suprotstavi Antihristu (Otkrivenje 11:3-12).


Pripremio
Ivan Tašić

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *