Човек као Божји сапутник или да ли је Енох ходао са Богом?

Протојереј-ставрофор МИРОЉУБ Ружић

 

Повела се дискусија у вези са необјашњеном и недореченом фразом “човек као Божји сапутник” која је заштрчала у апстракту чланка владике Давида под насловом: “Теме Библијско-химнографске екологије, био-етичке технологије и генетске хирургије са виртуелним дизајном”.
У току дискусије постављено је питање да ли код Светих Отаца наше Цркве налазимо примере да се човек назива “сапутником Божјим”. Анализирајући термин у сотериолошком смислу, а сагласно духу наше Цркве, уочена је битна разлика између два појма:
– “Бог као сапутник људи на путу њиховог врлинског узрастања и спасења” и
– “Човек као сапутник Божји”.
Први појам није споран. Примери из Светог Писма, Житија Светих, Литургике и Светоотачког завештања потврђују православност термина “συνοδοιπόρος” у датом контексту.
На пример, у Књизи Постања 28:15, читамо: “И ево, ја сам с тобом, и чуваћу те куда год пођеш, и довешћу те натраг у ову земљу, јер те нећу оставити докле год не учиним шта ти рекох”. Између осталог, овде је Бог “συνοδοιπόρος” тј. сапутник људи на њиховом путу у врлинском узрастању.
У Делима Апостолским, Хришћанство и Хришћани се називају “Пут” следећи Господу Христу Који је Пут, Истина и Живот (Св. Јован 14:6). На том Путу Савле постаје Свети Апостол Павле. “И затражи од њега посланице у Дамаск за синагоге, да ако кога нађе који је од овога Пута, и људе и жене, свезане доведе у Јерусалим” (Дела Апостолска 9:2).
“Συνοδοιπόρος” се помиње и у древној литургији Св. Марка: “σύμπλους καὶ συνοδοιπόρος αὐτῶν γενέσθαι καταξίωσον”.
Као сапутник, Христос се јавља у другом обличју двојици Апостола: “А послије тога јави се на путу двојици од њих у другоме обличју, кад су ишли у село” (Св. Марко 16:12).
Господ Христос је сапутник Св. Апостола Петра на његовом крсно-мученичком путу у Рим, после чувеног “Quo vadis?”
У Првој Катихези, Свети Симеон Нови Богослов каже да је “Бог учитељ Пророцима и сапутник Апостолима”.
У вези са спорним појмом “човек као сапутник Божји” промуцаћу следеће:
Прошле суботе сам молитвоискатељно започео детаљно претраживање Светоотачке литературе. Само Бог зна када и да ли ћу уопште ову одисеју привести крају. После шест дана помног трагања нисам пронашао овакву или сличну фразу, али се Божјом вољом, пажња разумног ока душе зауставила над Светоотачким коментарима Књиге Постања, тачније 22. и 24. стиха из 5. главе. Цитирам делове из Светог Писма на јеврејском, грчком и латинском:
וַיִּתְהַלֵּ֥ךְ חֲנ֜וֹךְ אֶת־הָֽאֱלֹהִ֗ים אַֽחֲרֵי֙ הוֹלִידֹ֣ו אֶת־מְתוּשֶׁ֔לַח שְׁלֹ֥שׁ מֵא֖וֹת שָׁנָ֑ה וַיּ֥וֹלֶד בָּנִ֖ים וּבָנֽוֹת׃
5:22 εὐηρέστησεν δὲ Ἑνὼχ τῷ θεῷ μετὰ τὸ γεννῆσαι αὐτὸν τὸν Μαθουσάλα διακόσια ἔτη, καὶ ἐγέννησεν υἱοὺς καὶ θυγατέρας.
5:22 et ambulavit Enoch cum Deo postquam genuit Mathusalam trecentis annis et genuit filios et filias
וַיִּתְהַלֵּ֥ךְ חֲנ֖וֹךְ אֶת־הָֽאֱלֹהִ֑ים וְאֵינֶ֕נּוּ כִּֽי־לָקַ֥ח אֹתוֹ֖ אֱלֹהִֽים׃
5:24 καὶ εὐηρέστησεν Ἑνὼχ τῷ θεῷ• καὶ οὐχ ηὑρίσκετο, διότι μετέθηκεν αὐτὸν ὁ θεός.
5:24 ambulavitque cum Deo et non apparuit quia tulit eum Deus
Пре него што разјасним зашто су ови стихови битни, желим да напоменем да ми све време, колико дискусија и трагање за примерима трају, у ушима одзвања напред наведена или сличне фразе попут “сапутник Божји”, “ходати са Богом” и сл. Еурека: реч је о какодоксној фразеологији коју протестантски секташи попут лутерана, баптиста, харизматичара и евангелиста као папагаји понављају, а заснована је на неправилном преводу Књиге Постања 5:22; 24.
Примера ради, глагол εὐηρέστησεν, וַיִּתְהַלֵּ֥ךְ ваља превести “по вољи Божјој”, “Богу угодно”, “Богоугодно” а не као неприкладно “ходати са Богом”. Пошто су јеретици углавном буквалисти, овај глагол преводе као “ход” или “ходати” подразумевајући сапутништво са Богом.
Иако “халакх, халекх” на јеврејском значи “ход” у контексту 22. и 24. стиха 5. главе Постања “ва-јитхалекх” треба превести са “бити по Божјој вољи” или “ходати по Божјој вољи” а не “ходати са Богом” или бити “Божји сапутник”. Ово ми је данас потврдио колега са департмана, који је иначе из Израела и специјалиста је за јеврејски језик на Државном Универзитету Охаја у Америци.
У преводу јеретика и светогрдника Лутера налазимо:
5:22 Und nachdem er Methusalah gezeugt hatte, blieb er in einem göttlichen Leben dreihundert Jahre und zeugte Söhne und Töchter;
5:24 Und dieweil er ein göttliches Leben führte, nahm ihn Gott hinweg, und er ward nicht mehr gesehen.
Познато је да се овај охоли и арогантни изругивач над Светињом и подсмевач Светоотачког благочешћа дрзнуо да из Новог Завета избаци Посланицу Св. Апостола Јакова, називајући је сламом. У сличном стању антиеклесијалне помахниталости утемељивач шаблона вере без подвижништва погерманио је εὐηρέστησεν, ambulavitque, וַיִּתְהַלֵּ֥ךְ као “ход Еноха са Богом”.
Ове стихове који у преводу Вулгате такође сугеришу “ход”, Хрвати су превели овако:
5:22 Henok je hodio s Bogom. Po rođenju Metušalahovu Henok je živio trista godina, te mu se rodilo još sinova i kćeri.
5:24 Henok je hodio s Bogom, potom iščeznu; Bog ga uze.
Нажалост, ни руски превод није ништа бољи:
5:22 И ходил Енох пред Богом, по рождении Мафусала, триста лет и родил сынов и дочерей.
5:22 И ходил Енох пред Богом; и не стало его, потому что Бог взял его.
У француском преводу исто:
5:22 Hénoc, après la naissance de Metuschélah, marcha avec Dieu trois cents ans; et il engendra des fils et des filles.
5:24 Hénoc marcha avec Dieu; puis il ne fut plus, parce que Dieu le prit.
Протестантске секте и Римокатолици са енглеског говорног подручја следе исти пример:
5:22 And Enoch walked with God after he begat Methuselah three hundred years, and begat sons and daughters:
5:24 And Enoch walked with God: and he [was] not; for God took him.
Толико са навођењем примера погрешних превода.
Седамдесет Богонадахнутих преводилаца-тумача у Септуагинти, литургијски прихваћеном и посведоченом штиву Старог Завета од стране Цркве, исправно преводе јеврејски текст на грчком овако:
5:22 εὐηρέστησεν δὲ Ἑνὼχ τῷ θεῷ μετὰ τὸ γεννῆσαι αὐτὸν τὸν Μαθουσάλα διακόσια ἔτη, καὶ ἐγέννησεν υἱοὺς καὶ θυγατέρας.
5:24 καὶ εὐηρέστησεν Ἑνὼχ τῷ θεῷ• καὶ οὐχ ηὑρίσκετο, διότι μετέθηκεν αὐτὸν ὁ θεός.
Глагол “εὐαρεστέω” се касније у црквенословенском преводи као “Оугоди (же) Енох Богу”.
Српски текст превода је, Богу хвала, тачан. Наводим:
(Постање 5:22) А родив Матусала поживе Енох једнако по вољи Божјој триста година, рађајући синове и кћери;
(Постање 5:24) И живећи Енох једнако по вољи Божјој, нестаде га јер га узе Бог.”
Правилно превођење глагола “εὐαρεστέω”,”оугоднаја” налазимо у Новом Завету. Навешћу два примера, први у Посланици Римљанима 12:2 и други у Посланици Јеврејима 12:28.
“И не саображавајте се овоме вијеку, него се преображавајте обновљењем ума свога, да искуством познате шта је добра и угодна и савршена воља Божија.”
“Зато, примајући Царство непоколебиво, да имамо благодат и њоме да служимо угодно Богу са поштовањем и страхом.”
Због недостатка времена, нисам у могућности да преведем светоотачке текстове у којима се 22. и 24. стих из 5. главе Постања коментаришу не као ход са Богом или као сапутништво човека, у овом случају Еноха, на Божјем путу, већ искључиво подразумевају Богу угодан живот уз испуњење Његове Свете Воље. Навешћу неке од Светих Отаца Цркве: Св. Амвросије медиолански, Св. Јефрем Сиријац, Св. Кипријан из Картагине, Св. Григорије Велики, Св. Јован Златоусти, Блажени Августин.
То потврђује и Свети Апостол Павле у Посланици Јеврејима: “Вјером Енох бјеше узнесен да не види смрти; и више се не нађе, јер га Бог узнесе, пошто прије његова узнесења бјеше му потврђено да је угодио Богу.” (Јеврејима 11:5)
У њиховим делима нема ни једног јединог богословског, догматско-Тријадолошког, Христолошког или духовно-созерцатељног примера да у било ком облику сугеришу “ход и сапутништво Еноха” и човека уопште са Богом.
Док какодоксни на Западу и новооткривеним континентима са кровова прелашћено проповедају (по Матеју 10:27) сапутништво човека са Богом, искуство Једне, Свете, Апостолске, Нераздељиве и Саборне Православне Цркве тихим гласом подвижништва и страдања Христа ради указује на непостојање речи, појмова, синонима, идиома и фраза у Светом Писму, Литургици, Химнографији, Житијима Светих, делима Светих Отаца и Ортопраксији уопште, да човек може бити сапутник Божји.
А да је то учење Цркве и Отаца, посведочиће и сам праведни и Богоугодни Енох када се пред Други долазак Праведног Судије и Господа Христа са Светим колесничарем Илијом супротстави Антихристу (Откривење 11:3-12).


Припремио
Иван Ташић

Comments are closed.