Човек је виши од звезда – oкултизам, астрологија, магија

ГРОМ ЗАГРМЕ НА СВЕТОГА САВУ
(Пророчанства православним Србима)

“Настануће посљедње вријеме”

Србски народ, негда побожан и молитвен, увек је ослушкивао опомене које су кроз векове стизале од Христа Бога и Његових светих тајновиделаца. Знао је народ да му напредак зависи од чврстине у вери: што је побожнији, то је благословенији и радоснији, непоколебивији на балканској ветрометини и победоноснији у бојевима за земаљску Србију, чији је вечити образац она Вечна, Небеска. Знао је тај народ да ће, кад људи отпадну од Христа, “настанути пошљедње вријеме”, и опомињао је своје потомке да живе по небескоме закону да им се не би десило да уђу у апокалиптични вртлог потоњих несрећа. У Средњем Веку постојали су благочестиви апокрифи који су најављивали шта ће се збити кад се потомци Адамови окрену против свог Творца, Спаситеља и Утешитеља; такве су опомене могле да се нађу и у народним песмама.
У апокрифу “Дванаест снова цара Шахиншаха” та су времена овако описана: “Друг ће друга престати да воли… Деца неће поштовати родитеље… Мајка ће омрзнути чеда своја, и брат ће брата омрзнути… Тада ћe у читавом свету нестати старог суда и правде… И тада се снахе неће стидети свекара и свекрва својих… родитељи ће децу учити добрим делима, а она их неће слушати… Када дође то зло време, кнежеви и епископи и судије неће судити по правди, него по кривди мита ради. И биће велика глад на земљи. И у те дане лето ће се преселити у зиму, а зима у лето, и биће зима усред лета”. Овај апокриф пророкује да земља неће дати плода због безакоња људских, и да ће огањ с неба све у прах претворити. У “Слову Епифанијевом” описи несрећа богоодступничког човечанства се настављају: “Тада ће друг друга на смрт предати, и брат браћу своју, и ближњи ближњег свога и отац децу и деца оца… Блудничиће отац са кћерком и син са матером и брат са сестром… И биће у време оно громови страшни на небу и велики земљотреси и велики ратови… И тешко ће се прогневити Господ Бог и заповедиће грому Својему одозго и муњама… и многи ће градови тада огњем сажежени бити… Сунце ће се у крв претворити, месец и све стихије ће потамнети”.
У песми “Свеци благо дијеле” описује се “Инђија, земља проклета” као архетип безаконичког друштва; у овој и другим песмама приказано безакоње које доводи до природних катастрофа, после Божјих опомена и позива на покајање. Шта се дешава? “Не поштује млађи старијега… Родитељи пород погазили и брат брата на мејдан зазива… Па брат секу не пази под секу но милује под вијерну љубу. А кум куму не пази под куму но милује под вијерну љубу… Ђе брат брата на судове ћера”. И зато ништа на рађа, земљу походи срдобоља (дизентерија), велике врућине, с неба стижу муње које кажњавају безаконике, итд. У песми “Женидба кнеза Лазара” визија последњих времена, коју ЈугБогдан чита из “књига старославних”, гласи овако:

“Видите ли, моја браћо красна,
Видите ли, како књига каже:
Настануће пошљедње вријеме,
Нестануће овце и шенице,
И у пољу челе и цвијета;
Кум ће кума по суду ћерати,
А брат брата звати по мегдану”.

И настаде, читаоче, то време, време свеопштег безакоња и лажи, време у коме је Бог допустио да људи жању оно што су са ђаволом сејали. Текст који је пред тобом тиче са “посљедњег времена” у твом народу; дакле, тиче се и тебе самога, и сваког твог ближњег, и свих нас заједно. Читај је, драги, пажљиво, мисли о прочитаном, моли се Богу да те умудри и просветли Духом Својим не само да разумеш, него и да твориш, да би нам Господ, који опомене шаље позивајући на покајање, продужио време милости Своје и читаво Србство избавио од, како се у једној прозби приликом изношења петохлебнице вели, “блиске и праведне Своје претње”.