NASLOVNA » PITANJE PASTIRU, Razno » Celivanje i zaraza

Celivanje i zaraza

Pitanje:
Braćo i sestre pravoslavci, pomaže Bog, 1) U vezi CELIVANJA ikona, krsta, čase i sl. Mislim da zaista iz zdravstvenih razloga nije dobro DOSLOVNO celivati bilo koje predmete jer se tako dokazano prenose mnoge zarazne bolesti. Kao primer navešću: Herpes simpleks („groznica na usnama“) , Infektivna mononukleoza, gastroenteritisi (sa prolivom i povraćanjem) , cheilitis angularis („zvale“) , hepatitis A i B, pharingitis i mnoge druge zarazne bolesti. Pogotovu imajući u vidu što je recmo pre nas još hiljadu ljudi celivalo ikonu koju i mi sad treba da celivamo. Ja zaista ne mogu prihvatiti DOSLOVNO celivanje već samo SIMBOLIČNO tj. da se „pravimo“ kao da celivamo ikonu, ali da je ne dodirnemo usnama. Nek vas Gospod blagoslovi i da vam svetog duha.
Dr med Radomir


Odgovor:
Poštovni Dr. Radomire, kao čovek koji se bavi medicinom vi ste tokom njenog izučavanja, kao i danas praksom, otkrili da je čovek sastavljen od svakovrsnih bakterija, do te neprijatne slike da uopšte nije preporučljivo da obični ljudi pogledaju u sofisticiziranije mikroskope. Bili bi mentalno opterećeni tim vizuelnim saznanjem! Bogoslovlje odavno uči da smo mi – prvi ja pa zatim vi, i zatim sve čovečanstvo, i ostala živa tvar – to naše telo u procesu umiranja. Čujemo: smrt je oko nas, ali ona je u stvari u nama! Bogoslovlje (teologija) ima jedini zadatak da je objasni čoveku, a ništa manje i dohrišćanske religije su isto tako sa posvećenom i opredeljenom pažnjom nju istraživale.
U Crkvi nema ničeg surogatnog, poluistinitog, uzdržanog, poluaktivnog, formalnog, magičnog i sl., nego sve je realno i opipljivo, i istinito prikazano. Smrtan i bolestan čovek pored nas je svedok o Bogu; i svaki pojedinačno on je kopija Prvoobraza. Svaki svetitelj na ikonama jeste lični orginal ali završna kopija Prvoobraza; i kada je neko javno obožen i proslaljen, t.j. kao bogoopštilac sadrži tu životvornu silu Božiju, koja oživljava, mi te ljude nazivamo svetima, jer su već eshatološki prepoznati kao pobedioci smrti. Njihovi likovi (obrazi) nose silu Božiju; i oni često čine nadprirodne i neobjašnjive stvari, čak i podizanja iz mrtvih. Ti likovi i mirotoče, i jedan od njih danas se nalazi u g. Filadelfiji, u SAD, ama ih još po svetom Pravoslavlju. Čovek crkven i aktivan u Zajednici – Crkvi, uvek će sa verom da prilazi izobraženom liku na ikoni, i iz njega će da crpi te Ontološke blagodati, koje su izvan vremena i ovog prostora, a tako i izvan našeg razuma i logike. One nama ljudskim rečnikom nisu objašnjive.
Pitanje koje ste pokrenuli i nije neki problem naspram pitanja primanja svetog pričešća jednom kašičicom, koja na jednoj Liturgiji razmenja i po stotine usta – mestom najsadržajinejm bakterijama. Crkva postoji 2000 g., i nju je zapljuskivlo vreme kolera, kuge i drugih manje ili više ozbiljnih zaraznih bolesti, i mi ne beležimo ni jedan slučaj; da opet ponovim NI JEDAN slučaj, da se manastir – zajednica, i po od više hiljada ljudi, zarazio jednom od tih bolesti, ili pak parohije. A tada su se pričešćivali tako često, skoro uvek na svetoj Evharistiji. Kada pričešćujem narod u ovom vremenu ozbiljnom od drugih opasno zaraznih bolesti, posle pričešća tom istom kašičicom blagoobrazno uoptrebljujem svete darove, te ostatke u svetoj čaši, što znači da je unosim mnogo puta u moja usta. Tak služim već 22 – 23 godine.
Mi danas kažemo: sveto Pričešće; sveti krst; sveta ikona; svete mošti; ili kažemo: blagodat sveštenstva kada celivamo ruku sveštenoslužitelja (episkopa ili svešetenika) . To znači da se mi susrećemo sa nečim nadprirodnim, ili pak „alatom“ ili provodnicima Ontološkog gde prestaju svi zakoni prirode i nastupa ta eshatološka nada na Život bez ikada više umiranja. A sve ovo što sam rekao nebitno je naspram vaše vere, da je u toj svetoj Čaši istinito telo Hristovo i isto tako krv Hristova, koja daruje „život večni“ a ne bolest i smrt. Kroz nju mi svi postajemo JEDNO u Hristu, što je i misija Crkve: „one koje si mi dao, da budu jedno kao i mi“ (Jn. 17, 11) . Svaka druga bojazan u vašoj veri pravi paradoks, kada ona postaje nevera kroz koju se otuđujete od čitavog sitema našeg spasenja (teološki rečeno: domostroja našeg spasenja) . Telo i krv Hristova po suštini pitanja ne mogu da trpe racionalizam, jer je van poimanja kao i vremena i prostora. Ona su naša vrata iz smrtnog u besmrtno, iz tvarnog palog u Onostrano nedokučivo! Ako vi ne verujete da se pričešćujete Hristu (prisjedinjujete) onda ne prilazite ni svetoj čaši, niti krstu, niti ikoni. Bez ovog vaše prisutstvo u Crkvi je besmisleno i gubljenje ovog vrlo kratkog vremena; a da u tolerantnijem savetu kažem da bi to bilo vaše shvatanje Crkve sektaško, koje je nastalo na fundamentu protestatizma, koje je upravo odbacilo Blagodat i začaurilo se u biblijskom formalizmu.
Ikona je „prozor u večnost“, u Život, i svedok našeg oboženja, i provodnik ontoloških kretanja našem umu nedokučivih. Pitanje bakterija i virusa pred tom misijom Crkve je besmisleno. Ponajviše zbog našeg smrtnog stanja u kojem se već nalazimo. Ikoni svetog Save, ili Nikole srcem i misaono prilazimo ovako: sveti oče Savo moli Boga za mene grešnog. A ne sa ostrašćenim mislima: oh, da li je ubogi Milisav, ili grešna Radojka, ovu ikonu do mene poljubila, sa nekom samoobmanjujućom nadom da je Radomir sazdan od boljeg materijala i da nije podležan posledicama prvorodnog greha, koje su bolesti i smrt. Ikonu treba celivati, a to znači izraziti našu ljubav, kao onu kada negde u tuđini, ili daljini, ili muci, poljubimo naše voljene. Mi smo tada emotivno pokrenuti i zaista ne ljubimo samo papir nego mnogo više, i to naše srce oseća.
Pitanje zaraze je komleksnije u ovom našem razgovoru, a duhovna zaraza, koja je još opasnija, širi se putem knjiga, pisama, interneta, i td. Možemo li onda, mi kao duhovni lekari preporučiti da se, osim Svetog pisma, Svetih Otaca i proverenih duhovnih knjiga, sve druge knjige pa i ove poruke na internetu, samo simbolično čitaju, ili da se pravimo kao da čitamo, a da ih umom ne dodirujemo, kako se ne bi zarazili? Sa iskrenim ozdravima
oLjubo

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *