Časni darovi u zapadnoj Crkvi.

Pitanje:
Pomaže Bog! Da li je moguće tvrditi da časne darove u zapadnoj Crkvi ne osvećuje Sveti Duh i da prema tome njihovo pričešće nije
Tijelo i Krv Hristova?
Filip


Odgovor:
Dragi Filipe, na Vaše pitanje možemo da odgovorimo takođe pitanjem: Kako je Gospod mogao da govori o „malom stadu“ (Lk. 12, 32) i o vremenima kada će na svakom koraku da nam predlažu „svog hrista“, i da ono što je ljudima nemoguće – zbog teškoće njegovog poziva, samo Njemu moguće (na pitanje: pa ko se onda može spasti) ? Zašto se On tako mnogo brinuo za Njegove „male“; ili kome su upućene ove reči: „uska su vrata i težak je put što vodi u život“; ili koji su „malo je izabranih“: što bi Bog na mnogim mestima u Njegovom Evanđelju obmanjivao ljude da je Njegov put težak, i da je On pastir malog stada? Mogao je da kaže Ja sam Ljubav, i kroz nju svi će da se spasete! Ali nije! Zašto? Zato da ga mi ljudi ne razumemo kao nekog „manđioničara“ koji će da nas iz pasivnog smrtnog stanja prinudno prevede u večni život. Zašto Bog mora da nas tera da se spasemo ako mi nemamo unutrašnju potrebu da budemo sa Njim? Bilo koji život je realnost a ne apstrakcija. Zar sv. Kiprijan (Fascij Cecilij) episkop kartagenski još u prvoj polovini trećeg veka nije odgovorio na vaše pitanje, u onom njegovom poznatom spisu „O jedinstvu Crkve“? Navodim: „Jedan je Bog jedan je Hristos, jedna je Crkva Njegova, i vera je jedna, i narod je jedan, sabran u jedistvo tela savezom saglasnosti. Treba da se radujemo, kada se ljudi kao oni (misli na katare) odeljuju od Crkve, da bi svojom svirepom i otrovnom zarazom ne uništili Hristove ovce i golubove“. Počev od sv. Marka Efeskog i sv. patirjarha Fotija pa sve do najnovijih otaca naše Crkve, nama je jasno otkriveno zašto latini nisu Crkva. Teologija je retorički savitljiva i može sa njom da se manipuliše ali ne laže predanje, ili iskustvo života latinske crkve, koja je posle svog oholog odlaska iz Saborne Crkve preživela svoju duhovnu kataklizmu u svim porama njenog tela. U srednjem ili mračnom veku dešavale su se tragedije za tragedijom, greška za greškom, i tamo nije bilo Hrista niti Svetog Duha ma od koga de je On ishodio. Latini su Bogočoveka – ovaploćenog Logosa, zamenili čovekom, i njega uzdigli iznad pravog eklizioloskog pojma Crkve. Crkva nije telo sabranih ljudi oko svojih episkopa, nego je Papa koji je prvosveštenik, i to još nepogrešivi u svom učenju. Rim je davno otišao od blagodati i ako se ne pokaje on sada živi poslednje dane kao hrišćanska organizacija. Ako su za Kiprijana ljudi koji su revnovali ne po razumu bili van blagodati Božje, tj. Crkve, onda šta ćemo tek reći za jučerašnji ravno kao i današnji Rim, čiji se prvosveštenik svojom enciklikom odriče Hrista kao Mesije Jevrejskom narodu. Onaj koji se odriče Hrista u bilo kojim okolnostima ili mestu ove Vaseljene, taj Njega ne poseduje ni u čaši, niti u hostiji, niti u bilo kojoj službi svojih prelesti i gordosti. Van Crkve nema spasenja, što znači da van nje nema ni svetih darova, a najmanje svetog pričešća. Moguće je itekako! I ako se sutra Ruska crkva nekim svojim novim učenjem otcepi od Crkve, i počne da nam predlaže nekog drugog Hrista, a posebno mačem i ognjem, ni u njenoj čaši neće biti tela i krvi Hristove. Svima Gospod poručuje: „Vrati nož u nožnice njegove“. Pišete „u zapadnoj Crkvi“ velikim slovom. Mi ne sumnjamo ni u jednom trenu da na Zapadu postoji Crkva, i milioni njenih vernika čine to malo stado u okeanima okruženja revolta i protesta, reformi i ispravki koje su se iznedrile samo i jedino iz politički oholog i gordog, i još bogatijeg, naravno, nagrabljenog Vatikana. Potrebno je samo da kažu: oprostite, vraćamo se na apostolski i svetootački pojam crkve, narod oko episkopa čini crkvu, a sabor svih tih episkopa pod ovom kapom nebeskom čini Sabornu Crkvu, o kojoj su Oci I Vas. sabora učili. Dakle, nema nikakvih papa, i patrijarha (osim titula po časti) , mitroplita i kardinala – nego narod i episkop, jer je Crkva episkopocentrična. Sa poštovanjem o.Ljubo

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *