БУДИМО ЉУДИ – ЖИВОТ И РЕЧ ПАТРИЈАРХА ПАВЛА

 

БУДИМО ЉУДИ
ЖИВОТ И РЕЧ ПАТРИЈАРХА ПАВЛА
 
СРПСКИ АРХИЕПИСКОПИ И ПАТРИЈАРСИ
 
Архиепископи
 
1. Св. Сава (1219-1233; +1236)
2. Св. Арсеније I “Сремац” (1233-1263; +1266)
3. Св. Сава II (1263-1271)
4. Данило I (1271-1272)
5. Св. Јоаникије I (1272-1276; +1279)
6. Св. Јевстатије I (1279-1286)
7. Јаков( 1286-1292)
8. Јевстатије II (1292-1309)
9. Св. Сава III (1309-1316)
10. Св. Никодим (1317-1324)
11. Св. Данило 11 (1324-1337)
12. Св. Јоаникије II (1338-1346)
 
Патријарси
 
1. (12) Св. Јоаникије II (1346-1354)
2. (13) Сава IV (1354-1375)
3. (14) Св. Јефрем (1375-1379)
4. (15) Св. Спиридон (1379-1389)
Св.Јефрем, поново (1389-1392; +1399)
5. (16) Данило III (1392-1398)
6. (17) Сава V (1398-1406)
7. (18) Данило IV (1406)
8. (19) Кирило (1407-1419)
9. (20) Никон (1420-1435)
10. (21) Теофан (1446)
11. (22) Никодим II (1446-1453)
12. (23) Арсеније II (1453-1463)
 
После пада Србије под турску власт настало је нередовно стање и у Цркви, долази и до насилног укидања Патријаршије. Црквени престо није уредно попуњаван. А међу епископима који су у то време “придржавали престо Светог Саве” спомињу се херцеговачки митрополит Јован (1508. и 1509) и Марко (1524). Редовно стање у Патријаршији успостављено је 1557. године.
 
13. (24) Макарије (1557-1571; +1574)
14. (25) Антоније (1571-1575)
15. (26) Герасим (1575-1586)
16. (27) Саватије (1587)
17. (28) Никанор
18. (29) Јеротеј (1589-1591)
19. (30) Филип (1591-1592)
20. (31) Јован (1592-1614)
21. (32) Пајсије (1614-1648)
22. (33) Св. Гаврило (1648-1655; +1659)
23. (34) Максим (1655-1674; +1680)
24. (35) Арсеније III Црнојевић (1674-1690; +1706)
25. (36) Калиник I (1691-1710)
26. (37) Атанасије I (1711-1712)
27. (38) Мојсије Рајовић (1712-1726)
28. (39) Арсеније IV Јовановић Шакабенда (1726-1737;+1748)
29. (40) Јоаникије III Караџа (1739-1746), Грк
30. (41) Атанасије II Гавриловић (1746-1752)
31. (42) Гаврило II Сарајевац (1752)
32. (43) Гаврило III (1752-?)
33. (44) Викентије Стефановић
34. (45) Пајсије II, Грк
35. (46) Гаврило IV, Грк
36. (47) Кирило II (1758-1763)
37. (48) Василије Јовановић Бркић (1763-1765; +1772)
38. (49) Калиник II (1765-1766), Грк
 
Ферманом султана Мустафе III године 1766. укинута је српска Пећка патријаршија и потчињена Цариградској патријаршији. Српска патријаршија поново је успостављена 1920. године, са седиштем у Београду.
 
39. (50) Димитрије (1920-1930)
40. (51) Варнава (1930-1937)
41. (52) Гаврило (1937-1950)
42. (53) Викентије (1950-1958)
43. (54) Герман (1958-1990)
44. (55) Павле (1990-2009)

3 Comments

  1. Molim vas, gde mogu CUTI ( ako imamo snimak) da patrijarh Pavle kaze: budimo ljudi, iako smo Srbi. Meni se cini da sam cula: budimo ljudi, pa tek onda, Srbi, sto potpuno menja smisao izgovorenog.

  2. Миле Величковић

    Св. Николај: БИТИ ЧОВЕК ТО ЈЕ МАЛО
    Учини добро и закопај под камен, оно ће од камена начинити себи језик и објавити се.
    Ако си у тамници због правде, све звезде ће сијати над твојом тамницом и радити за твоју слободу.
    Ако си на вешалима због правде, сва небеса ускомешаће се и радиће да твоју смрт обрате у живот.
    Буди човек, то је мало речено.
    Будите богови, вели Свето Писмо.
    Буди човек, то је кратак програм.
    Будите богови, то је највиши програм.
    Огладнели, ниједан вас програм неће наситити осим највишега.
    Ожеднели, ниједан вас програм неће напојити осим највишега.
    Они, који вам руморе у уши: Будите људи – уствари руморе вам: Будите то што јесте мало друкчије.
    А Бог вам, с вером у вас шапће највишу и најмилију тајну: Будите богови!
    И више од овога ништа се не може рећи. Изнад овога речи се губе и ћутање постаје речито.

  3. Жељко Гајић

    Вероватно се охолошћу и дрскошћу може сматрати сваки коментар живота и речи патријарха Павла, тако да ја ово и не бих назвао коментаром, већ само потребом да са другима поделим то како сам ја схватио тај вапај “будимо људи”. Изгледа да сваки пут када се нама Србима деси “народ” нестану људи. Мене је то задесило лично, заболело, можда и дотукло, али и помогло да видим да је то тако било и када није било само лично. У равни личног то и није толико битно, али је погубно за све друге ситуације вишег реда од личног.