БУДИМО ЉУДИ – ЖИВОТ И РЕЧ ПАТРИЈАРХА ПАВЛА

 

БУДИМО ЉУДИ
ЖИВОТ И РЕЧ ПАТРИЈАРХА ПАВЛА
 
МОЛИТВЕ И ЗА НЕПРИЈАТЕЉЕ
 
С обзиром на велика страдања српског народа у Хрватској, па самим тим и у патријарховом родном крају у Славонији, за време Другог светског рата, а онда и за време грађанског рата, пола века касније, затражио сам од Његове Светости одговор на могућу дилему, коју неки постављају: да ли се на таква догађања може гледати исто и као припадник страдалног народа, и као поглавар цркве која проповеда трпељивост и трпљење, па и окретање другог образа ономе ко вас удари по једном…
– Никада код хришћанина не сме да дође до сукоба између љубави према своме народу и готовости да се, као православни верник, држи заповести Божје, јер заповести Божје и јесу дате за добро свију народа, па и свога народа – изричит је патријарх Павле. – Али, ако човек дозволи себи да сву добру вољу потроши само на своме породу и своме народу, па му не остане нимало добре воље за друге народе, то је несрећа и за њега и за народ коме припада. Хришћанство је, заиста, вера љубави. У Светом писму се каже да је Бог – Истина, Правда, али и Љубав. Чак, Господ Исус Христос од нас захтева: “Љубите и непријатеље своје. Молите се Богу за оне који вас гоне и чините добро онима који мрзе на вас, да би били синови Оца вашег који је на небесима, јер Његово сунце сија и добрима и злима и кишу даје и праведним и неправедним”. Ето, шта значи та љубав и према непријатељима. Није то емоција. Љубав према непријатељима је осећање да он не зна шта ради, да због оних злочина које чини, он највећу несрећу чини и себи и своме народу. Он срља у пропаст, ако се не покаје искрено пред Богом и не измени свој начин живота, он ће у вечности испаштати. Вечност краја нема. То осећање, та жалост што је он непоновљива личност и што упропаштава личност своју и свога народа, жеља и молитва Богу да се искрено покаје и поправи, то је љубав према непријатељима својима.
Дакле, од нас се тражи и захтева да будемо трпељиви и да опраштамо, али не, разуме се, једном неразумљивом пасивношћу. Христос од нас тражи “да вас шаљем као овце а ми вукове”, дакле, “будите мудри као змије, а безазлени као голубови”.
На другом месту Он каже: “Нема веће љубави од те да неко живот свој положи за ближње своје”. Кад је дошло до једног препирања, тако да кажем, између свете браће Ћирила и Методија и других људи у оно старо доба, неко рече светој браћи: “Ви имате начело ‘Не убиј’, међутим, ви се борите против нас!” На то ће света браћа: “Шта ви мислите, да ли је човек који испуни једну заповест учинио више него неко ко испуни две заповести једног господара?!” “Па, свакако, онај који испуни обе заповести.” Онда они кажу: “Јесте Бог рекао ‘Не убиј’, али је Христос рекао и ово, да нема веће љубави него кад неко живот свој положи за ближње своје, а онај који полази у одбрану слободе и живота својих ближњих, он ставља и свој живот на коцку.” И, заиста, нема веће љубави него свој живот положити за ближње своје.
Целим својим животом патријарх српски Павле посвећен је Богу и ближњима својим. Свом народу, и свим другим народима. Моли се за све људе, па и за непријатеље.
Одбацује грех, али не и починиоца греха.
Тако, убрзо по доласку на највишу црквену дужност, лично саставља молитве, у којима се моли и за непријатеље, и даје да се оне читају на богослужењима у храмовима Српске православне цркве.
Прозбе за велику јектенију гласе:
“За милост Божју нама недостојним слугама Његовим, да сачува све нас од мржње и злих дела и да усели у нас љубав несебичну, по којој ће сви познати да смо ученици Христови, народ Божји, као и свети преци наши, те да се увек знамо определити за истину и правду Царства небескога, Господу се помолимо.
За све оне који учинише неправду ближњима својима, било да сироте уцвелише или невину крв пролише, мржњом узвративши на мржњу, да им Бог подари покајање, просветли ум и срце и обасја душу светом љубављу и према непријатељима, Господу се помолимо.”
А прозбе за сугубу јектенију:
“Господе, како је много непријатеља који војују против нас и говоре: нема им помоћи ни од Бога ни од људи. Господе, Ти нам пружи руку Своју да останемо народ Твој и по вери и по делима. Ако морамо да страдамо, нека то буде на путу правде Твоје и истине Твоје – не допусти да буде због неправде наше или мржње ма према коме. Рецимо сви усрдно: Господе, помилуј.
Још се молимо Богу, Спаситељу свих људи, и за непријатеље – да их Господ човекољубиви одврати од насиља над православним народом нашим; да нам не руше свете храмове и гробове, децу не убијају и народ не прогоне, него да се и они обрате на пут покајања, правде и спасења. Рецимо сви усрдно: Господе, помилуј.”

3 Comments

  1. Molim vas, gde mogu CUTI ( ako imamo snimak) da patrijarh Pavle kaze: budimo ljudi, iako smo Srbi. Meni se cini da sam cula: budimo ljudi, pa tek onda, Srbi, sto potpuno menja smisao izgovorenog.

  2. Миле Величковић

    Св. Николај: БИТИ ЧОВЕК ТО ЈЕ МАЛО
    Учини добро и закопај под камен, оно ће од камена начинити себи језик и објавити се.
    Ако си у тамници због правде, све звезде ће сијати над твојом тамницом и радити за твоју слободу.
    Ако си на вешалима због правде, сва небеса ускомешаће се и радиће да твоју смрт обрате у живот.
    Буди човек, то је мало речено.
    Будите богови, вели Свето Писмо.
    Буди човек, то је кратак програм.
    Будите богови, то је највиши програм.
    Огладнели, ниједан вас програм неће наситити осим највишега.
    Ожеднели, ниједан вас програм неће напојити осим највишега.
    Они, који вам руморе у уши: Будите људи – уствари руморе вам: Будите то што јесте мало друкчије.
    А Бог вам, с вером у вас шапће највишу и најмилију тајну: Будите богови!
    И више од овога ништа се не може рећи. Изнад овога речи се губе и ћутање постаје речито.

  3. Жељко Гајић

    Вероватно се охолошћу и дрскошћу може сматрати сваки коментар живота и речи патријарха Павла, тако да ја ово и не бих назвао коментаром, већ само потребом да са другима поделим то како сам ја схватио тај вапај “будимо људи”. Изгледа да сваки пут када се нама Србима деси “народ” нестану људи. Мене је то задесило лично, заболело, можда и дотукло, али и помогло да видим да је то тако било и када није било само лично. У равни личног то и није толико битно, али је погубно за све друге ситуације вишег реда од личног.