Брак

Питање:
Поштовани оче, дуго ми је требало да се ријешим и напишем ово писмо како бих чула Ваше мишљење. Јесам вјерник али питање је какав? Што више читам Библију, свете оче, идем у цркву, постим, разговарам са пријетељима који су више у Вјери, видим да сам врло мало одмакла. Трудим се да све своје слободно вријеме, којега иначе имам мало, посветим томе. Имам још мало па 40 година и нијесам успјела још увијек да се удам. Што кажу моји пријатељи ”није се још нико преварио”. Не успијевам ни да успоставим праву везу која би резултирала браком. Не знам да ли превише тражим од мушке стране. Ја мислм да очекујем само нормално, поштено чељаде, спремно да разумије и да са мном дијели све. Сви кажу да је данас то најтеже и наћи. Изгледа, оно што је нормално и природно данас више није тако. Не тражим љубав, него мислм да је у праву отац Пајсије када каже”пружи љубав па ћеш љубав и добити”. Е сад главно. Прије 9 мјесеци сам, кроз посао, упознала једног младића којега сам и раније површно познавала из школе и то као јако немирног и склоног свађи. Кад сам га и први пут, прије 10 година, видјела у цркви пријатно ме изненадио јер сам најмање њега таквог очекивала да буде тамо. Али, званично смо се упознали, како и рекох, прије 9 мјесеци. Од тада сарађујемо кроз посао али се повремено и приватно чујемо.Највише ме код њега привукло то што је у вјери, што има исте моје навике, исте погледе на живот али за своје срце каже да је ”хладно и празно и у љубав не вјерује”. А ја њему не вјерујем да је тако. Добри моји пријатељи ме од њега одбијају, кажу” није те вриједан, не понаша се као джентламен, свиђаш му се а он ни ријеч да каже”. Не могу да им објасним да има нешто код њега што мени одговара и за шта сам спремна да се борим. Јер вјерујем да човјек својоим љубављу и добротом може код друге особе побиједите све лоше. Па сам ријешила да послушам Јосифа Катунакијског који каже” да се треба обратити нашој Пресветој Мајчици Богородици, њој повјерити проблем и замолити је да испуни и његово и моје срце љубављу и да двије душе постану једно”. Ја вјерујем да он има мјеста у свом срцу за тако нешто али ми понекад изгледа као да је љут на самога себе што се боји да му се љубав деси. Ја мислим да сам са моје стране доста урадила да му покажем да ми је битан и да ми је драг. Драги оче, Вама ће ово писмо сигурно изгледати хаотично али изгледа да ми је тако и у глави. Ја сам ријешила уз помоћ Пресвете Мајчице и мојих молитава њој да покушам да нађем љубав и достојног животног сапутника. Али увијек прије тога кажем: Ако је воља Господња и ако ми је на корист! До сада је Његова воља била да сам сама и да будем добра тетка. Молим Ваш, можда Вама овај мој проблем изгледа никакав али би ми било жао да не пружим сву ову љубав коју носим са собом некоме и да немам своју породицу. Али, опет кажем, молићу Бога да ми да трпљење за сваку његову одлуку. Шта мислите из овог мога хаотичног писма? Да ли требам послушати своје пријатеље или наставити ”по свом”? И још нешто, што мени доста говори о њему. Дјеца га обожавају као и његово друштво. Ја мислим да кога неискварено дјечије срце воли да не може бити лош човјек. Пријатељи кажу да су то моје заблуде и да из мене говори неискуство. Молим Ваш, извините због овако дугог писма, вољела бих чути Ваше мишљење ако сматрате да је овај мој проблем достојан њега.
Опростите ми.
Славица
Н.Н


Одговор:
Драга сестро, У праву си кад признајеш да је Твоје писмо дуго и конфузно. Са 40 година требала би да озбиљније сагледаваш свој живот и планове за будућност. Кажеш за себе да си у вери, да читаш Библију, па чак и Свете Оце, идеш у цркву и постиш. Не кажеш и да ли се исповедаш код свог свештеника, да ли разговараш са њим о својим проблемима, сумњама и недоумицама, а не само са својим «у вери искусним пријатељима»? Да ли и колико често се причешћујеш? Бити у вери само кроз читање верске литературе, пост и пасиван одлазак у цркву, још не говори о Теби као вернику. Уз то, слушаш пријатеље «који су јачи у вери», а који Те одвраћају од младића, за кога си се изненадила да је такође верник. И то верник који не верује у љубав! Па у шта или кога он, уопште, верује? У Бога? Па зар Бог није Љубав? И зар Бог од својих следбеника, оних који се сматрају хришћанима, не захтева љубав? Или он мисли само на плотску љубав, љубав између младића и девојке, мужа и жене? Кажеш да не тражиш, већ нудиш љубав. Међутим, та љубав мора да буде искрена, упорна, па чак жртвена. Да будеш спремна у својој љубави да што-шта жртвујеш, како би покренула на љубав и онога који «у љубав не верује». Ако тога младића, а он је вероватно Твојих година, познајеш већ од ђачких дана, а десетак година и као верника, ако Те је код њега изненадила промена на боље, од једног несташног дечака до човека који настоји да се посвети Богу и Цркви, ако се и приватно чујете, значи обоје имате потребу да се зближавате, зашто вас двоје не ступите у озбиљан разговор, не обраћајући пажњу на примедбе друштва, које вам сугерише како ви нисте једно за друго.
Наравно, треба се Богу молити непрестано, посредством Пресвете Богородице и Светих Божјих угодника. Међутим, остављати да само Бог или Пресвета Богородица решавају наше животне проблеме је, у најмању руку, некоректно. Прекомерно уздање у милост Божју је велики грех. Значи, треба се сам трудити, а Бога молити за помоћ. Онако како Свети Никола каже дављенику: „Мрдни и ти мало рукама и ногама, па ћу и ја ти помогнем“. Ништа у нашем животу не бива без Божје воље, ни врабац са гране не пада случајно, али то није судбина, човек треба да се труди, како за свој земаљски живот, тако и за своје спасење. Тако и Ти, уздај се у Пресвету Богородицу, предај се вољи Божјој, али и сама ради и труди се да свој живот учиниш што бољим, кориснијим за себе и своје ближње. Дакле, ако младић нема храбрости да отпочне озбиљан разговор о браку, а обома вам је време, онда почни Ти. Време вам је за стварање породице, за рађање деце. Храбро и не обазири се на ометања са стране. Бог нека Ти буде у помоћи.
Срдачан поздрав
О. Душан

Comments are closed.