NASLOVNA » PITANJE PASTIRU, Razno » Borba protiv greha

Borba protiv greha

Pitanje:
Poštovani Oče, Nadam se da i meni možete dati neki savjet ako imate vremena, jer bi mi jako pomogao. Meni je 25 godina. Živim sa roditeljima. Majka je katolkinja a tata pravoslavac. U Boga vjeruju, znaju se prekrstit i pomolit u Crkvu rijetko idu jednom godišnje, i to samo tata i ja. Dobro namjerni su ljudi i požrtvovani roditelji. Još dok sam bila dijete mamina familija me je vukla da idem u katoličku Crkvu tatina familija u pravoslavnu i ako niko od njih nije znao razlog i koja je razlika. Meni je bilo samo preostalo da vjerujem u Boga da se molim i da odem u crkvu koju god kad god imam priliku. Nažalost ne znajući ništa o vjeri zgrešila sam dosta, i svaki dan grešim. To su sve smrtni gresi, prešlo je u strasti, veliki dio mog karaktera. Pre godinu dana, otac moje prijateljice, koji je pobožan čovjek pravoslavac mi je objasnio mnogo o vjeri, počela sam da čitam Žitije Svetih, Bibliju sve što mogu da nađem na vašoj stranici. Želim iz sveg srca da se popravim, međutim tu su mnoge prepreke. Problem jedan je kad god se molim, teško mi je da se koncetrišem i da mislim na reči koje izgovaram. Dok pokušam da otjeram jednu misao dođe druga, treća i to me nervira i žalosti jer ne želim da mislim ni na šta drugo osim molitve. Tako da ne znam da li je moja molitva iskrena i da li je Bog čuje. Drugi problem je post. Roditelji me sprečavaju da postim. Većinom majka jer se plaši za moje zdravlje (jer rijetko jedem meso) . Pokušavala sam na sve načine da objasnim, da je molim, da me pusti da postim. Sve se završi sa svađom, ona se jako iznervira, psuje, kaže kad ne budem živjela pod njihovim krovom onda da se hranim kako hoću. I zbog toga ne mogu da se ispovjedim. Treći problem je ne mogu da idem redovno u crkvu. I kad jednom mjesečno odem, uvjek se završi sa mnogim komentarima što idem, pretnjama da će mi sve knjige pobacat, onda se i ja iznerviram i ne znam da li ima ikakve svrhe da idem, kad to stvara svađu i rasprave.Nešto joj ne da mira, ne razumije i ako kaže da neće se više mješat, idući put opet ista stvar. Krivo mi je i žalosti me što ne mogu da ispunjavam što je osnovno u pravoslavlju. Boli me što ne znam na koji način da ubjedim i objasnim roditeljima. Bojim se što svaki put kad se raspravljamo dođe do uvrede Boga i Biblije od strane mojih roditelja. Bojim se da ih time ne navodim na greh. Oni to čine iz ne znanja. Pored toga trudim se da se oslobodim svojih strasti. Samo mi to nikako ne ide. Nema dana kad se ja ne razgnevim, osudim ili oklevatam ili pogordim mišlju rečju ili djelom. Da je to ne želim ne bi mi bilo krivo. Ali dok ja i shvatim da sam se razgnevila ja sam se već izderala. I posle mi bude krivo. Toliko je zaražena grehom duša moja da za bolje ne zna.S ve što ja kažem, pomislim uradim je greh. Ne znam bolje. Šta da radim oče, kako da se kontrolišem? Kako da se oslobodim ovih gadnih navika? Unapred puno hvala Bojana
bojana


Odgovor:
Draga sestro Bojana, Verujem da Ti nije lako. Po onome kako pišeš, Ti si jedinica u roditelja koji su u mešovitom braku. U većini slučajeva pravoslavna strana u mešovitom braku gubi, radi mira u kući. Kod vas je nešto drukčije. Ni jedan od roditelja ne nastoji da svoje poglede i svoju veru nametne detetu, već su oboje gotovo nezainteresovani za verski odgoj, a sada i verski život, svoga deteta. Ti si, dakle, prepuštena sama sebi i Ti si se, ako ne grešim, opredelila za pravoslavnu veru, nastojiš da podržavaš njena pravila i običaje. Sada, kad si verovatno punoletna i sposobna sama da odlučuješ, imaš teškoće sa roditeljima. Sigurno da si pročitala u Jevanđelju od Mateja (10, 36) „I neprijatelji čoveku postaće njegovi domaći“. Ne želim da kažem, da Tvoji roditelji ne žele Tebi dobro, Bože sačuvaj. Zar Hristos ne kaže: „Ili koji je među vama čovek od koga ako sin njegov zaište hleba, kamen da mu da“ (Matej 7, 9) . Oni svoju mezimicu vole i žele joj sigurno najbolje, ali ta njihova želja se ne poklapa sa Tvojim opredeljenjem, sa onim šti Ti smatraš da Te čini srećnom. I tu treba da budeš vrlo strpljiva. Trudi se na svom verskom i moralnom nazidavanju, ali gledaj da ničim ne ozlojediš svoje roditelje. Ništa nemoj činiti iz inata, da njima prkosiš, već svoju pobožnost neguj u duši, moli se i tajno, opet po savetu Hristovom: „A ti kad se moliš, uđi u klet svoju, i zatvorivši vrata svoja, pomoli se Ocu svome koji je u tajnosti; i Otac tvoj koji vidi tajno, uzvratiće ti javno“ (Matej 6, 6) . Pominješ „smrtne grehe“ u koje si upala, ne poznavajući veru. Pogledaj u džepni kalendar i tamo ćeš naći koje su hrišćanske vrline, a koji su smrtni gresi. Pa, ako sebe prepoznaš u nekom od tih grehova, slobodno idi u crkvu i ispovedi se svešteniku. To ne mora da bude u danu i vremenu kad je Sveta liturgija. Možeš za ispovest zakazati svešteniku u bilo koji dan ili doba dana. Žališ se da Ti u toku molitve misli odlutaju ne znam kud i da nisu u skladu sa onim što čitaš u molitvama. To nije nikakvo čudo. Retko ko može kontrolisati misli i usredsrediti im samo na jedu ideju. Time su se mučili i najveći podvižnici i pustinjaci. Najbolje oružje protiv neželjenih misli je ponavljanje molitve. Kad uhvatiš sebe da ne misliš intenzivno na reči koje izgovaraš, vrati se na početak molitve ili na onaj deo kod koga si još bila koncentrisana i ponavljaj sa većom pažnjom. I tako ponavljaj sve dok ne stigneš do kraja molitve sa mislima usredsređenim na reči molitve. Vežbaj tako iz večeri u veče, pa ćeš primetiti kako polako dovodiš misli pod kontrolu. Kažeš da se roditelji ne slažu sa postom, koji hoćeš da praktikuješ. Plaše se da, ako ne jedeš nikad meso, da će Ti organizam oslabiti. Ti znaš da je post dobrovoljno uzdržavanje od mrsnih jela (mesa, mleka i jaja) , ali da je suština posta u uzdržavanju, kako od jake hrane, tako i od rđavih pomisli. Ako ne možeš sama sebi da spremaš jelo, a majka neće da kuva posno, Ti onda smanji porciju, smanji količinu kalorične hrane, pa ako ne možeš potpuno da izostaviš meso, Ti uzmi malo, da ne bi izazivala gnev roditelja. Jer, kakva je korist od posta, ako je u kući svađa, prepirka i netrpeljivost. Reci to i na ispovesti kod Tvoga sveštenika. On sigurno poznaje Tvoju porodicu i imaće razumevanja za Tvoje teškoće. Nisi u mogućnosti, opet zbog mira u kući, da redovno ideš u crkvu. Opet, da ne bi razdraživala roditelje, zadovolji se, za sada, jednom mesečnim odlaskom na nedeljnu Liturgiju i o većim praznicima. Kad budeš samostalnija, sve će to biti drukčije. Nemoj činiti ništa što bi moglo razgneviti Tvoje roditelje. Oni smatraju da su Tebi sve dali, od odgoja, školovanja do roditeljske ljubavi. I tu njihovu ljubav treba da poštuješ. Na to Te obavezuje i četvrta Božja zapovest. A Ti možeš biti dobra hrišćanka ako i ne postiš sve postove (ne Tvojom voljom) i ako ne ideš svake nedelje u crkvu. Budi pažljiva prema roditeljima, budi vedra i poslušna (razume se, isključujući ogrešenja o Boga, veru, Crkvu) i Tvoj hrišćanski duh će ispunjavati vaš dom i porodicu. Tako ćeš i njih omekšati za izvesna Tvoja traženja, u vezi praktikovanja vere. Kažeš da si razdražljiva, da često planeš i kažeš ono što ne želiš. Jedan savet: izbroji u sebi do deset, pre no što nešto glasno i javno kažeš, pa će naboj splasnuti. I tu se treba vežbati, nekad i stvarno ugristi za jezik. Jer reč seče gore i teže od mača. Kad Te neko udari, misliš na to dok traje fizički bol, ali ako Ti neko kaže ružnu reč, to boli znatno duže. Jezik je nekad brži od pameti. Želeći Ti pomoć od Gospoda u Tvojim nastojanjima da budeš dobra hrišćanka, moli se zajedno s Tobom Tvoj o. Dušan

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *