Блажени сиромашни духом, …

Питање:
Молим вас, протумачите ми ово: ” Блажени сиромашни духом јер је њихово краљевство небеско! “. Да ли то значи да они који теже мудрости, сазнању…они који покушавају да уздигну свој дух, скрену са правога пута (Његовог пута) ? Да ли то значи да се требамо препустити и извршавати само практичну страну вере, а о самој вери да не истражујемо и да не размишљамо него да све што нам кажу примамо као такво? Хвала вам!
Милош

Одговор:
Христос Васкрсе! Драги Милоше, Господње речи: «Блажени сиромашни духом…» привлачиле су пажњу ранијих отаца који су их већ протумачили. Златоусти говори да су овде сиромашни они који имају «смирено и скрушено срце», а реч «духом» да је Спаситељ назвао душу и расположење човеково. Цитирајући Зигабена преп. Јустин Ћелијски каже да грчка реч «птохос» (сиромашан) долази од «катептихени» што значи «бојати се». Та богобојажљивост се показује кроз ту скрушеност или сиромаштво од гордости, и за људе који очувавају то унутрашње осећање Господ говори да су блажени. И блажени Теофилакт учи да је то сиромаштво «смирење као основа живота». Све светоотачко богословље је филозофски прожето поруком да је смирење једна од највећих хришћански врлина и подвига, т.ј. центар свега. И Сам је Бог у свом неизрецивоим смирењу обукао наше тело – Своју творевину, толико је понизио Себе да би нас из безрезервне љубави уздигао и прославио.
Тежња ка мудрости и знању јесте света порука сваком од нас али та мудрост треба да буде истинита и не прелашћена. Свети Оци били су изразито мудри људи, многи од њих су били чак и без формалног образовања а живели су и учили као најобразованији људи. То значи да се та њихова «практична страна вере» изражавала у томе што су у потпуности предали себе Цркви – Христу. Тако су изградили свој живот до су просто постали сасуди Духа Светог, јер је Он почео да говори кроз њих и открива највеће тајне и дубине православног богословља (теологије) . Дакле, апсурд је да се каже да они који теже ка знању (животворном науку) да ће да скрену са правог пута. Тежња ка знању ван откривених Христових истина одводи са правог пута; или пак ка знању у ослањању само на свој логички ум, као што су то радили западни схоластичари. Таква наука одводи са еванђелског пута и историја о томе много говори.
Нашу веру треба истраживати, али само кроз искуство Цркве, или како то ми чешће кажемо кроз Свете оце, или Свето Предање. Другог пута за то просто не постоји.
Са пасхалним поздравом
О. Љубо