БЛАЖЕНА КСЕНИЈА ПЕТРОГРАДСКА
Христа ради јуродива
УМЕСТО ПРЕДГОВОРА
Диван је Бог у светима Својим, по искуству свете Цркве и по искуству сваког истински продуховљеног, или чак само духовно пробуђеног човека, драги читаоче. Диван је Бог у светима Својим, а свете угоднике и угоднице Божије Он Једини и прославља: путеви њиховог прослављења нису мање чудесни и задивљујући од њихових подвига вере и љубави. Светски, духовно непросвећени људи склони су мишљењу да је Црква ради својих материјалних и уопште овоземаљских интереса (они и не слуте да за Цркву такви интереси и не постоје!) уписала у свој календар, црвеним или бар црним словима, сопствене “великодостојнике”, затим цареве, краљеве, војсковође, великаше и моћнике… Оставићемо пострани плејаде светих монаха и монахиња или мноштво скромних људи, неважних по светским мерилима, који својим ликовима улепшавају предивно Царство небеско, а својим именима украшавају календар Цркве. Упитаћемо само: каква овоземаљска логика или какав интерес је преподобну Ксенију Петроградску учинио једном од најомиљенијих светитељки у Русији и познатом у читавом православном свету?
Она је, наизглед, била само једна од хиљада и хиљада јуродивих, убогих, безимених богомољки какве су виђане широм непрегледних пространстава негдашње царске Русије.
Споља, површински – припроста жена из народа, удовица која и не делује баш нормално чим тражи да је ословљавају именом њеног рано умрлог мужа… Изнутра, дубински – океан вере и, уједно, вулкан љубави, пројављен у огромном подвигу; уз то она беше овенчана бескрајним смирењем и зато, силом Духа Светога, прослављена и даровима прозорљивости (благодатне видовитости), исцељивања и чудотворства… Много пре свечане званичне канонизације или уврштења у број признатих светих, мноштво скромних свештеника, монаха и монахиња и још веће мноштво “обичних” верника молитвено је поштовало и призивало блажену Ксенију.
Притом је дух православног црквеног Предања и искуства био итекако меродаван: Народ Божији је, дејством Духа Светога, знао и осећао да је Ксенија света и велика пред Господом, Јединим Светим и Источником светости, у заједници Његових светих угодника, али ју је ипак звао блаженом, а не светом, и служио јој помене док и епископи Цркве на сабору нису свечано, одговорно, пастирски и апостолски, изразили и запечатили већ постојеће благодатно сазнање и осећање Народа Божијег. Нема ту судског процеса и правничког поступка као у Латинској Цркви, а поготову нема исконструисаног и нарученог “светачког” статуса…
Замислимо само дуги совјетски период, период од неких седам деценија, у којем је Црква у Русији претрпела огромна гоњења и разарања. Дивним чудом, они који су имали довољно богоборачке дрскости да разруше и заветни храм Христа Спаситеља у Москви, нису обратили пажњу на скромни гроб и капелицу на Смоленском гробљу. Оградили су их да спрече приступ верницима, али нису схватали да ни Блаженој ни њеним молитвеним поштоваоцима њихова ограда и нешто већа удаљеност не смета. И у том времену – скромна, неугледна црквица, и њено благо, гроб Блажене, били су извор вере и снаге за милионе људи. И тај гроб је остао, надживео совјетску силу, као што ће, верујем, надживети и данашње и сутрашње силе. Зар и ту није на делу човекољубиви Промисао Божији? Јер, да је Блажена већ у царско време била канонизована и да су јој мошти почивале у каквом велелепном храму, вероватно би и храм и мошти нестали у вихору совјетског времена…
Упознавши се са њеним дивним ликом и њеним чудесним и чудотворним делима за живота и по блаженом уснућу, и наш читалац ће, уколико је православан и пробуђен за све “што год је истинито, што год је поштено, што год је праведно, што год је чисто, што год је достојно љубави, што год је на добру гласу” (Филипљ. 4, 8), призвати у помоћ преподобну Ксенију и поуздати се у њену љубав и у њене молитве.
Њено кратко, али дирљиво житије на српском, у издању Беседе, жели да послужи једном циљу – да свету петроградску подвижницу учини трајно присутном, и благодатно делатном, у нашој помесној Цркви и у нашем народу. Надамо се да ће се то, благодаћу Божијом и њеним молитвама, и остварити.
Потписник ових редака је као смерни поклоник био на њеном гробу и у црквици на Смоленском гробљу у Петрограду пре низа година, пред крај совјетске ере, у тадашњим приликама, и доживео молитвени усхит присутног народа. А сада, предајући ову књижицу јавности са радошћу и благодарношћу Богу, молитвено јој се обраћа речима: Преподобна мати Ксенијо, моли Бога за нас!
Епископ бачки Иринеј
Sveta Ksenija, pomeni pred Gospodom mog muža Aleksandra, sinove Dimitrija i Olega, i mene grešnu Anu, da poda svima, pa i nama, ono što je korisno dušama i telima nasim.
Sveta Ksenija, moli se za mene gresnu Mariju, moju decu Zorana i Lanu i mog muta Aleksandra. Moli se za nase zdravlje i nas napredak. Amin.
Sveta blazena ksenija moli gospoda za moju sestru ljubinku da ozdravi amin
Blazena Ksenija, moli Boga za menu gresnu, znas sta je najbolje za mene. Amin
Presveta blažena mati Ksenija, isprosi od Boga čedo za mene. Molim ti se.
Sveta Blažena Ksenija pomozi nam da prodamo kuću i preselimo se ja i moja porodica i da moja deca nadju dobre blagočestive devojke moli se za nas pred Svevišnjim Gospodom majčice naša Prepodobna Ksenija!!!
Sveta Ksenija Petrogradska moli Gospoda Isusa Hrista za Visnju,Igora, Viktora
Sveta Ksenija Petrogradska moli Gospoda Isusa Hrista za mene gresnu
SVETA KSENIJA,PETROGRADSKA,Moli BOGA za pomoc Rašku.
Света Ксенија Петроградска моли Бога за помоћ Далибору, Ивану, Милошу, Дејану, Гаљи, Стефану.
Света Ксенија Петроградска помози и мени грешној.