БЛАЖЕНА КСЕНИЈА ПЕТРОГРАДСКА
Христа ради јуродива
РУСКИ РУЛЕТ
Прво записано чудо које је Господ наш Исус Христос сатворио док је земљом ходио било је благосиљање брака у Кани Галилејској. Деца рођена у Богом благословеном браку деца су и царевићи Цара над царевима и Цар неће дати малу награду онима који Му сачувају царевиће и не избришу име Родитеља из памети њихове, вели Владика Николај Велимировић. У својим Молитвама на језеру охридски епископ поручује: … Старајте се о Богу у деци вашој. Састарани Бог постараће се за све остало.
Док је овај богомудри српски исповедник Православља, рођен иначе осамдесет година по упокојењу блажене Ксеније, на обали Охридског језера исписивао своје молитвене вапаје Господу, у исто време, у граду Нерехту у Костромској губернији, Фелицита Ивановна Трескина молитвом је дубоко у срца својих синова уписивала Име Божије. Тиме је она сачувала своју децу од сваког јада и беде, а и сама је постала благословена.
Фелицита Ивановна Трескина волела је и попгговала оне које је и Сам Господ прославио због њиховог подвига и љубави према Њему. Посебно је поштовала и волела Божију угодницу Ксенију Петроградску. Зато су сваке године већ 20. јануара у њеном дому почињали да припремају све што је потребно за молитвено обележавање дана свете Ксеније, да би се у наредних неколико дана њен дом испунио ближњима и узајамном љубављу.
Једне зиме, када су синови били већ одрасли и самостални, а Фелицита Ивановна недовољно снажна за одлазак у Петроград на гроб Блажене, договорили су се да се после завршеног богослужења синови и пријатељи окупе у њеном дому. Али 23. јануара Фелициту Ивановну обузела је нека неуобичајена стрепња. Од необјашњивог страха и бола сузе су саме текле, а јецаје је једва суздржавала. Укућани су били не само веома изненађени него и узнемирени њеним чудним понашањем. Она сама није умела да објасни узрок своје туге и страха. Само је осећала неодољиву потребу да се моли.
Наредног дана, скоро већ сасвим очајна, али и тужна што се на Дан Блажене не налази у Петрограду, на Смоленском гробљу, Фелицита Ивановна отишла је на вечерње у оближњу цркву. По завршетку службе замолила је свештенослужитеља да одслужи помен блаженој Ксенији. Њена љубав према Блаженој и топла молитва Господу досезали су високо. Сузе су чистиле њену душу и полагано у њу усељавале блажени мир. Тако се, препорођена молитвом и сузама, вратила кући. Скоро истовремено стигла су и њена два сина. Рука млађега била је завијена белим завојима и Фелицита Ивановна мајчинским срцем појми разлог своје туге и немира. Зато упита сина шта му се догодило.
– Сада то више и није важно, – поче да прича њен син. – Најпре ми опрости, мајчице, што јуче нисмо стигли к теби. Ја сам крив за то, али Бог ми је сведок колико смо то и брат и ја желели. Знали смо да ћеш бити тужна и забринута ако не стигнемо к теби на Дан блажене Ксеније. Обојица знамо колико желиш да тога дана сви заједно будемо у цркви на служби Божијој и да молитвено заблагодаримо Господу и Блаженој за сва добра. Зато сам, по договору, и пожурио к брату и снахи да сви кренемо да те обрадујемо. Брат није био потпуно спреман за пут, па су он и снаха отишли у собу да се спреме, а ја сам их чекао у дневној соби. На столу је био револвер. Био сам уверен да је празан. Као да ме је сам нечастиви навео на то, пришао сам столу, узео то, тако малено, а тако убитачно оружје и почео га разгледати. Питао сам се: зашто ли се људи убијају и зашто једни друге убијају? И да ли су уопште довољно свесни да је живот дар од Бога и да немамо право присвајати оно што је Божије? У тим размишљањима, а сигуран сам да је то било мимо моје воље и на нашаптаваше онога који хоће да нам душу погуби, прислонио сам револвер на слепоочницу и повукао окидач. И даље мислећи да је празан, прислонио сам га на срце и поново повукао окидач. Потом сам његову цев обухватио левом руком и по трећи пут повукао обарач. Ти си се, мајчице, много молила блаженој Ксенији да ме чува јер два пута је била тишина, а тек трећи пут одјекнуо је пуцањ. Брат и снаха су истрчали из собе, брзо ми очистили рану, завили је и одвели ме лекару. Лекар је рекао да ме је Сам Бог сачувао и да је рана сасвим безопасна јер метак није ни дотакао кост. И био је у праву. Заиста ме је Сам Бог сачувао, и то на твоје молитве блаженој Ксенији.
– И маколико да сам се трудила да пажљиво слушам, – писала је Фелицита Ивановна оцу настојатељу Смоленског гробља, – глас мога сина постајао је све даљи и све тиши, а у моме срцу све ближа и све снажнија молитва:
Света Ксенијо, моли Бога за нас грешне!
Sveta Ksenija, pomeni pred Gospodom mog muža Aleksandra, sinove Dimitrija i Olega, i mene grešnu Anu, da poda svima, pa i nama, ono što je korisno dušama i telima nasim.
Sveta Ksenija, moli se za mene gresnu Mariju, moju decu Zorana i Lanu i mog muta Aleksandra. Moli se za nase zdravlje i nas napredak. Amin.
Sveta blazena ksenija moli gospoda za moju sestru ljubinku da ozdravi amin
Blazena Ksenija, moli Boga za menu gresnu, znas sta je najbolje za mene. Amin
Presveta blažena mati Ksenija, isprosi od Boga čedo za mene. Molim ti se.
Sveta Blažena Ksenija pomozi nam da prodamo kuću i preselimo se ja i moja porodica i da moja deca nadju dobre blagočestive devojke moli se za nas pred Svevišnjim Gospodom majčice naša Prepodobna Ksenija!!!
Sveta Ksenija Petrogradska moli Gospoda Isusa Hrista za Visnju,Igora, Viktora
Sveta Ksenija Petrogradska moli Gospoda Isusa Hrista za mene gresnu
SVETA KSENIJA,PETROGRADSKA,Moli BOGA za pomoc Rašku.
Света Ксенија Петроградска моли Бога за помоћ Далибору, Ивану, Милошу, Дејану, Гаљи, Стефану.
Света Ксенија Петроградска помози и мени грешној.