БИТИ СА ГОСПОДОМ НА СВЕТОЈ ЛИТУРГИЈИ – ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ СЛУЖБЕ

 

БИТИ СА ГОСПОДОМ НА СВЕТОЈ ЛИТУРГИЈИ
Тумачење Божанствене Службе

 

 
5. Свети Василије и свети Златоуст, састављачи Литургије
 
Данас ћу вам само мало причати о Божанственој литургији. Прошлог пута сам вам је назвао кандилом Божијим, реком животворном, брилијантом драгоценим. Али та река није била окружена обалама, брилијант је био без прстена у који би се сместио. Божанствена литургија није имала ни утврђених, сталних молитвословља, ни сталних обреда. По предању, од апостолских времена помиње се Литургија апостола Јакова, брата Господњег, апостола Марка и апостола Петра, али то није био чин Литургије обавезан за све – до 4. века поредак служења Литургије и њене песме утврђивао је сваки епископ за своју паству. Ви већ знате да су древни хришћани били тако снажног духа, тако су се огњено молили, да је њихова молитва трајала целе ноћи. Они нису знали за умор за време молитве. Али постепено се хладила пламена молитва, верницима је почела да бива на терет целоноћна молитва, пропуштали су Литургију и управо је тада, снисходећи њиховој немоћи, свети Василије Велики саставио чин Литургије који је био краћи од оног древног. Она се данас служи десет пута годишње. Свети Јован Златоуст је још више скратио песме и саставио још краћи чин Литургије. Брилијант је добио драгоцени прстен, река је уведена у прекрасне, цветне обале, кандило је добило свој светли оков.
О томе, како је свети Василије Велики саставио чин Божанствене литургије, сведоче свети Прокло и Амфилохије. Према речима светог Амфилохија, свети Василије се дуто припремао за овај свети посао. Дуго је молио Христа Спаситеља да му открије Своју вољу, да га благослови за састављање чина Литургије. Његова молитва је била услишена. Господ му је открио да може да приступи том делу. Шест дана се молио свети Василије, постио је, и најзад је после тих молитвених подвига стао пред престолом и у пламеним песмама испевао Литургију чији је чин затим и записао. Од тада се Литургија није променила. Шести васељенски сабор је одредио да се ништа не додаје и не одузима у молитвама које су саставила та два велика Оца Цркве.
Зашто је требало успоставити тај постојани чин Литургије? Зато да се не би угасило кандило, да би река текла правим путем, да на брилијанту не би било огреботина. Стални чин је био потребан ради тога да не би било унесено нешто неправилно и јеретичко у чин Литургије, тим пре што су у 4. веку у хришћанској Цркви почеле да се појављују јереси. На тај начин, свети Василије Велики и Јован Златоуст су увели реку у корито. Нека они помогну и вама, љубљени, да разумете и волите Божанствену литургију о којој свети Јован Кронштатски, огњени служитељ Литургије, говори: “Падни ничице и благодари Господу, Који те је удостојио да будеш на Његовој страшној светој Литургији”.

One Comment

  1. Где мог да купим књигу “БИТИ СА ГОСПОДОМ НА СВЕТОЈ ЛИТУРГИЈИ” ?