БИТИ СА ГОСПОДОМ НА СВЕТОЈ ЛИТУРГИЈИ – ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ СЛУЖБЕ

БИТИ СА ГОСПОДОМ НА СВЕТОЈ ЛИТУРГИЈИ
Тумачење Божанствене Службе
 

 
2. Старозаветне праслике
 
Данас ћу наставити беседу о Божанственој литургији.
Јуче сам казао да нам анђели завиде што имамо тако чудесан дар, такво благо, такав драгоцени бисер – животворно Тело и Крв Спаситељеву, што присуствујемо божанској Трпези. Данас ћу вам показати како су Црква старозаветна – свети пророци, свети старозаветни праоци – само предосећали, само замишљали, само тежили том највећем дару. Христос је рекао: “Блажене очи које виде оно што ви видите, блажене уши које чују оно што ви чујете”. Он је то рекао ученицима; како смо блажени ми који окушамо Тело и Крв Његову. Старозаветни људи, пророци и праведници, тај наш дар су видели само у наговештају, видели су га само у сликама, а у какав су трепет доспевале њихове душе.
Пророк Мојсије је, напасајући стада, угледао купину, трнов жбун, који је горео и није могао да изгори. Хтео је да му се приближи, али је зачуо глас: “Мојсије, скини обућу с ногу твојих, јер је земља на којој стојиш света”. Према тумачењу Отаца Цркве, купина означава Пресвету Деву у Коју се уселио Бог Реч [Логос], божански огањ, и оставио Је недирнутом и непорочном. Али купина означава и божанске Тајне које као огањ сажижу наше страсти, не спаљујући нас. И Мојсије је, предосећајући ту тајну, пун дубоко побожног усхићења, скинуо обућу с ногу својих, показујући нам пример оног светог страха с којим морамо да приступамо Светим Тајнама. И још значајније речи говори Господ Мојсију: У скинији (то је првобитни храм) положи преда Мном хлебове предложења и стављај их у све дане живота. Ти хлебови предложења лежали су недељу дана, а после су их у суботу јели свештеници. Ти су хлебови били праслика Светих Тајни.
Соломон каже: “Премудрост сазида себи дом, истеса седам стубова његових… припреми себи трпезу; посла слуге своје да огласе… Идите, једите хлеб мој и пијте вино, које сам ја измешао”. Видите, овде се понављају исте оне речи које слушамо на свакој Литургији. Соломон овде говори о божанској Премудрости – о Христу. Седам стубова су седам Тајни Цркве Православне. Трпеза је Божанствена литургија за време које се ставља хлеб небески и вино. Слуге то су архипастири и пастири који непрестано зову све вернике на вечеру. Звоњава црквеног звона је исти онај зов на трпезу. Хлеб и вино из приче представљају онај хлеб и вино који се овде, у нашем храму, претварају на страшан и чудесан начин у животворно Тело и Крв Христову. Тако је цар Соломон могао само да наслућује најсветију Тајну Божанствене литургије.
Пророк Исаија, каже се у Библији, имао је чудесно виђење: видео је Господа како седи на високом престолу; престо су окружавали серафими који имају шест крила: два су им служила да лете, двама су покривали ноге и двама су са страхом прекривали лица, непрестано кличући: “Свети, Свети, Свети, Господ Саваот”. Са ужасом страхопоштовања узвикнуо је пророк: “Тешко мени! погибох! Јер ја сам човек с нечистим устима”. И рече му Господ: “Не бој се”. И полете серафим, узе клешта, дохвати њима пламтећи угљен с престола Божијег и дотаче њима Исаијина уста. У том виђењу, клешта су, по тумачењу Светих Отаца, руке Деве, која је примила Сина Божијег. Те руке се пружају к нама. Угаљ који пламти су пак Свете Тајне чији пламен спаљује наша безакоња.
Ето с каквим страхом пророк Малахија само нагађа, само у виђењу види даровано вам велико благо које спаљује сваку нечистоту /…/ “Ја сам вас заволео”, – говори Господ.
Тако уче и наслућују пророци. А ми не умемо то да ценимо, има међу нама и оних који не иду Чаши. О таквим људима је речено: “Ниневљани ће устати на суд с родом овим и осудиће га, јер они се покајаше Јониним проповедањем, а ево, овде је већи од Јоне. Царица Јужна ће устати на суд с родом овим и осудиће га, јер она дође од крајева земље да послуша премудрости Соломонове, а гле, овде је већи од Соломона”. Тако се и у Старом и у Новом Завету говори о великом дару Божанствене литургије.
Отац Јован Кронштатски каже: “Саслушавши Божанствену литургију, падни ничице и захвали Господу Који те је удостојио тако велике среће. Пријатељи моји, памтите правило Светих Отаца: човек који три недеље за редом није био на Литургији, лишава се хришћанске сахране. Не пропуштајте те трпезе Господње, сматрајте изгубљеним онај празнични дан у који нисте слушали Божанствену литургију”.
Рећи ћу вам причу: неки сељак је имао 100 пуди жита и заменио их је за рите. Реците ми, је ли он разумно поступио? Не, није. Како ли тек још неразумније поступа онај који мења хлеб живота небеског за рите земаљског живота. Господ зове на Тајну вечеру, а он одговара: На тржницу треба ићи, у башти плодови нису покупљени, земља није посејана. Али зна ли он, несрећник, да ће зрно које он баца у земљу за време Литургије нићи болесно и кржљаво и да му неће донети плода?
Пријатељи моји, помолимо се заједно: “Господе, благодаримо Ти, за дар Твој, благодаримо Ти за то што нас удостојаваш да слушамо Божанствену литургију и да окушамо пречисто Тело Твоје и Крв Твоју. Молимо Те и за оне који су се удаљили од свете Чаше Твоје, који неће
да нађу утехе у Тајнама Твојим спасоносним. Уразуми их и приведи их к Себи, да и они буду с нама у Цркви Твојој”.