| Св. Григорије Просветитељ еп. Јерменски |
| Св. муч. Гајанија, Рипсимија, и осталих 35 монахиња, |
| Св. Михаил први митрополит Кијевски. |
| (Житија Светих за данас) |
Ова књига је плод мога скоро четрдесетогодишњег ослушкивања божанствене симфоније словесних звукова, тј. мисли Светих Отаца Православне Цркве, бесмртних искатеља умне красоте. Она, наравно, није академско "истраживање", нити богословска расправа о Богу и путевима ка Њему. Није. И још једном - није.
Она је свештена поезија, одјек надахнућа којим су били обузети Оци. Она је песма срца о "умном делању", о дивној музици небеса, која прославља Дивног Бога. Њу је душа чула у бесмртној симфонији Отаца, као основни лајтмотив целокупне православне аскезе, тј. свих светоотачких списа.
Распон мојих гласовних могућности није велики. Међутим, ја сам запевао искрено, тј. како сам могао. И уколико неко други лепше и звучније запоје о истоме, ја ћу му се са љубављу потчинити, славословећи Дивнога Бога у Његовим дивним Светитељима.
[Из Предговора]
Мноштво младића и девојака су, чистог срца, пошто су видели неправду која влада у овом свету, кренули у "побуну" и тражили нови пут. У њима се будио бунт против неправде овог света и система који влада у њему. Бунтовници, каквим желе да се прикажу, рок, хеви метал, панк, хипи и друге сличне групе су младим људима били узор и надали су се у њих да ће, ако не показати им нешто другачије и спасити свет, макар дати критику овог света. У потрази за нечим бољим, бивали су уловљени у замку. Тај нови пут је постао "Road to nowhere", по свему судећи намерно крчен да би каналисао огромну енергију бунта која се јавила код људи који су видели неправду која влада у свету. И многе је прождерао тај лав који риче у пустињи. Неки су, ипак, трагајући и даље, и увидевши ништавило овог каналисаног покрета, успели да нађу Смисао и Спасење и Неку Бољу Земљу. Књига која је пред вама има за циљ да открије дубоко сакривене, а ипак врло видљиве, коренове и трагове рок покрета који је многе животе узео. Писац систематски пролази историју збивања и указује на бесмисленост покушаја увођења рока као проповедничког инструмента. Овај експеримент је нарочито популаран у последње време и овде се показује да је то покушај служења два господара, што је немогуће.
[уредништво svetosavlje.org ]
У годинама пред револуцију у Русији архиеп. Иларион (Тројицки) се препознаје као изузетан и „талантљиви богослов“, како је у своје време за њега рекао митрополит Антоније Храповицки. Он је редак богослов, академик, који је остао иза „челичне завесе“, а да није престао да ствара у искуству богате руске богословске мисли, која се развила на порицању „теорије оправдања“, и тако најгласније објавио борбу у искорењивању утицаја латинизма на православно богословље. Нажалост, његово богословско стваралаштво мало је познато на српском језику, јер скоро да ништа није од њега преведено, а опет та тематика много, чак сурогатно, оптерећује савремену српску богословску мисао. Радујемо се овом подухвату да се по први пут на српском језику објављује његов познати чланак „Нема хришћанства без Цркве“. Он је писан као одговор либералној руској интелигенцији почетка 20 в., из које посебно издвајамо „толстовштину“, као и рану екуменистичку мисао која је покренута 1895 Џоном Мотом. Молитвено се надамо да ће у скоријој будућности сва сабрана дела овог дивног Свештеномученика бити доступна на српском језику.
[Протојереј Љубо Милошевић]
|
||||
Православље је на првом месту - Житије, и то - Свето Житије, а на другом месту - наука, и то животна, опитна, благодатна наука, у којој нема ничег схоластички-мртвог и протестантски-рационалистичког. Православље има своју методику и своју педагогику, то су - Житија Свјатих. У њима су изнети многовековни васпитни методи православни, помоћу којих је Православље стварало од несветих људи - Светитеље, од грехоликих душа - Христолике душе. Једино се у Житијама Светих налази право православно учење о души, учење израђено многовековним благодатним опитом, учење о томе шта је људска душа, откуда долази, куда иде, каквим се средствима, методима и подвизима очишћава и постаје христолика. Житија садрже православну психологију, опитно-благодатну психологију, која је сушта супротност псевдоопитној психологији Запада, психологији ohne Seele (=без душе). Осим тога, Житија Светих садрже опитно оправдање догмата: у њима се догматика јавља као опитна наука, наука преживљавана (= проживљавања). Животи Светитеља су изаткани од преживљавања православних догматских и моралних истина. У Житијама се налази и сва православна етика, опитно представљена, изражена и оправдана. Житија садрже у себи оно што Православље чини православним. У њима се показује и непобитно доказује да је Православље - Живот, а не теорија, опитна наука, а не гомила безживотних правила. Житија Светих стварају убеђење да је лични православни опит - једини начин да човек постане православан, да позна Православље и да проповеда Православље. То је једини пут и другог нема: сваки други пут, посредно или непосредно, одводи Католицизму и Протестантизму. |
|
||||
У садашњем периоду људске историје, који се с правом може назвати веком моралних компромиса, нарочито нам је потребно да схватимо вредност нашег православног учења и догмата од којих ништа не можемо да одузмемо и ништа не можемо да жртвуjемо или да дозвoлимо било какав компромис, а да самим тим не одступимо од Истине и од Вечног Живота. Непрестано слушамо да међу православним теолозима и представницима Православне цркве, са једне стране, и римокатоличким богословима и представницима Римокатоличке Цркве, са друге стране, треба да се одвиjajy сусрети и дијалози у вези са сједињењем Цркава. Из уста представника Православних Цркава, који често заузимају висок положај, чујемо о спремности да се ради овога жртвују принципи православне догматике. Непрестано слушамо о компромисним изразима, читамо чланке који предлажу компромисно решење питања догматског карактера и полузваничне изјаве. Време је, као никада раније, да дела светог Марка Ефеског престану да буду прекривени прашином. Време је да православни сазнају за њих, да још боље схвате савршенство Православља, недопустивост било каквог компромиса у односу на наше савршене догмате, а тако и да сазнају о величини дивног светитеља Марка Ефеског, тог непобедивог јунака Вере који се показао као онај изабрани сасуд Божији који је одбранио Православље у једном од најопаснијих времена за Православну Цркву. |
ПРЕПОРУЧУЈЕМО..
Књига Дијалози је најзначајније дјело о. В. Свенцицког. Књига је написана у духу православне црковности, одликује се необичном убједљивошћу у одбрани основа православне догматике у спору "Духовника", представника православног свештенства, са "Непознатим", интелектуалцом који нема вјеру и који пати од неспособности да је приобрете помоћу закључака хладног ума.. [даље..]
| Ускоро.. |
|
Правила Православне Цркве (Милаш)
|
