БИБЛИЈСКА ИСТОРИЈА

 

БИБЛИЈСКА ИСТОРИЈА
 
ВАСКРСЕЊЕ И ЈАВЉАЊЕ НА ЗЕМЉИ ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА
 
75. Васкрсење Господа Исуса Христа.
Мат. 28, 1-15; Мар. 16, 1-11;
Лук. 24, 1-122; Јован 20, 1-18.
 
Прође субота. На освитак првога дана недеље Марија Магдалина, Марија Јаковљева, Саломија и неке друге жене с њима, пођоше са спремљеним миром на гроб Исусов, да помажу тело Његово. Оне нису знале, да је код гроба постављена стража. Улазак у пећину беше запечаћен, и зато се не надаху да ће тамо кога наћи. Марија Магдалина похита напред, дође на гроб, кад још беше мрак, и виде да је камен одваљен од врата гробних. Она одмах помисли да је неко узео тело Господа Исуса. Она потрча натраг у град, и дошавши к Петру и Јовану, рече им: “узеше Господа из гроба, и не знамо где га метнуше.”
Врло рано, око сунчанога рођаја, прилажаху ка гробу и друге мироносице, и говораху међу собом: “ко ће нам одвалити камен од врата гробних? ” Камен беше врло велики. Пришавши гробу, оне видеше да је камен одваљен и да на њему седи анђео, лице његово беше као муња. а одело бело као снег. Анђео им рече: “не бојте се, јер знам да Исуса распетога тражите. Није овде, јер устаде, као што је казао. Ходите да видите место где је лежао Господ”. Жене уђоше у пећину и тамо угледаше младића у белом оделу, где седи с десне стране, и два човека у сјајним хаљинама. Анђели им рекоше: “што тражите живога међу мртвима? Није овде, него устаде; опомените се како вам каза, кад беше још у Галилеји, говорећи да Син човечји треба да се преда у руке људи грешника и да се разапне и трећи дан да устане. Па идите брже, те кажите ученицима Његовим и Петру да је устао из мртвих и да ће пред вама отићи у Галилеју; тамо ћете Га видети, као што вам је казао”. Мироносице потекоше с гроба са страхом и радошћу великом к ученицима. Путем оне никоме ништа не рекоше.
У то време Петар и Јован, чувши од Марије Магдалине да тела Исусова нема у гробу, похиташе к пећини. Јован дотрча први, и надневши се, угледа хаљине где леже, али не уђе у пећину. После њега приђе к пећини Петар. Он уђе у пећину и виде: на камену леже саме хаљине, а убрус који беше на глави Исуса Христа не с хаљинама да лежи него особито савит на једноме месту. Јован уђе за Петром, виде савит убрус и хаљине где леже, и поверова у Христово васкрсење. Ученици отидоше до гроба, један верујући, други дивећи се ономе што се збило.
Марија Магдалина трагом Петра и Јована врати се у врт Јосифов. Апостоли одоше, а она стајаше крај гроба и горко плакаше. Погледавши у пећину, она виде: на камену, где је лежало тело Исусово, седе два анђела у белим хаљинама, један чело главе, а један чело ногу. “Жено! што плачеш? ” упиташе је анђели. Али је туга Маријина била тако велика, да она и не обрати пажње на онога који с њом говори, и одговори: “узеше Господа мога, и не знам где га метнуше”. Рекавши то, она се осврну и виде Исуса, али Га не позна. “Жено! што плачеш? кога тражиш? ” Марија помисли да је то вртар, па му рече: “господине! ако си Га ти узео, кажи ми где си Га метнуо и ја ћу Га узети”. – “Марија!” рече Онај кога је она држала за вртара. Чувши глас где је зовну по имену, она се уједанпут освести од туге, осврте се и виде: пред њом стоји Господ Исус. “Учитељу! Повика Марија и баци Му се пред ноге, да их загрли. Али јој Исус рече: “не дохватај се до Мене, јер се још не вратих к Оцу својему и Оцу вашему, и Богу својему и Богу вашему”. Ово је било прво јављање Христово по васкрсењу. Марија Магдалина пође у Јерусалим и на путу се сретне с другом Маријом. Уједанпут оне угледаше пред собом Господа. “Здраво”, рече им Исус. А жене се ухватише за ноге Његове и поклонише му се. Исус Христос настави: “не бојте се; идите, те јавите браћи Мојој, нека иду у Галилеју; и тамо ће Ме видети. ” Тако се Христос јави по други пут. Мироносице донесоше ученицима радостан глас. Марија Магдалина им рече, да јој се јавио Господ, али јој они не вероваше; друге мироносице објавише шта је рекао Анђео, али су они и речи жена сматрали за празне речи. После тога Исус се засебно јави Петру (треће јављање) и увери га да је васкрснуо; тек онда су многи престали сумњати у истинитост Христова васкрсења, мада је и било међу њима још таквих који нису веровали.
У оно време, кад се међу онима који су веровали у Исуса Христа раширио глас, да је Господ васкрснуо, у народу се проносио други глас. Војници који су чували гроб Исусов, дођоше првосвештеницима и објавише им, да се ноћу догодио велики земљотрес и да је с неба сишао Анђео Господњи, који је одвадио камен од врата гробних и сео на њему; да је лице његово било као муња, а одело бело као снег, да они видевши то уздрхташе, осамреше и поплавшивши се побегоше. Првосвештеник Кајафа, поражен овим гласом, одмах позове чланове Синедриона. Врло упорни, непријатељи Христови не хтедоше поверовати у Његово васкрсење и одлучише, да овај догађај сакрију од народа. Зато потплатише војнике и научише их, да по народу разнесу глас, као да су ученици, дошавши ноћу, украли Његово тело, док су они спавали. Осим тога они су војницима обећали да ће их избавити од казне Пилатове. Многи повероваше гласу о крађи тела Исусова.
 
76. Исус Христос јавља се по васкрсењу.
Лук. 24, 13-8; Мат. 28. 16-26; Мар. 16, 12-18;
Јован 20, 19-29; 21, 1-25; I Кор. 15, 5-7.
 
Пред вече, онога истога дана кад се Исус јавио Марији Магдалини, другој Марији и Петру, два Његова ученика, Клеопа и Лука, пођоше из Јерусалима у село Емаус, које беше далеко од Јерусалима десет километара. Путем су размишљали о ономе што се догодило тих дана. У то време приступи им путник, и упита их: “какав је то разговор који имате међу собом идући, и што сте невесели? ” Клеопа одговори: “зар си ти један од црквара у Јерусалиму, који ниси чуо шта је у њему било ових дана? ” – “Шта? ” упита их путник. Они одговорише: “За Исуса Назарећанина, Који беше пророк, силан у делу и речи пред Богом и пред свим народом; како Га предадоше првосвештеници и кнезови наши, те се осуди на смрт и разапеше Га. А ми се надасмо да је Он онај који ће избавити Израиља. Али сврх свега тога ово је трећи дан како то би. А уплашише нас и неке жене од наших, које су биле рано на гробу. И не нашавши тела Његова дођоше, говорећи, да су им анђели јавили, који су казали да је Он жив. И одоше једни од наших на гроб, и нађоше тако као што и жене казаше, али Њега не видеше. ” Тада им путник рече: “није ли то требало да Христос претрпи и да уђе у славу Своју? ” и почевши од Мојсија и свију пророка, казиваше им што је речено у свему Писму о Месији. Ученици се дивљаху. Све им би јасно. У то се путници приближише Емаусу. Сапутник ученика Христових показа као да хоће даље. Али га Клеопа и Лука наговорише да заноћи код њих у селу. Сапутник пристаде. Уђоше у кућу и седоше за трпезу. Путник узе хлеб, благослови га, преломи и даде им. Све што је учинио овај човек, живо их опомену на Учитеља који пострада. Они Га погледаше: пред њима беше Исус. И Њега одмах нестаде. Тако је било четврто јављање Христово.
“Не гораше ли наше срце у нама кад нам говораше путем и кад нам казиваше Писмо? ” рекоше један другоме, и одмах не гледећи на то што је доцкан вратише се у Јерусалим.
Доцкан увече они уђоше у кућу, где се обично скупљаху ученици и тамо застадоше све, осим Томе. Овде их дочекаше гласом, да је Исус заиста васкрснуо и да се јавио Симону. Од своје стране, они испричаше, шта се њима догодило. У време разговора, уједанпут јави им се Исус, и ако су врата била затворена, и рече: “мир вам!” А они се уплашише; учини им се да је то дух. Исус им рече: “шта се плашите? И зашто такве мисли улазе у срца ваша? Видите руке Моје и ноге Моје. Ја сам главом; опипајте Ме и видите: дух тела и костију нема, као што видите да Ја имам. ” Да их још боље увери, да Он није дух, Исус их упита: “имате ли овде шта за јело? ” Дадоше Му парче печене рибе и меда у сату; Он узе и једе пред њима. Затим им објасни пророштва, у којима се говори о страдањима и васкрсењу Христову. “Мир вам!” заврши Он своју беседу, “као што Отац посла Мене и Ја шаљем вас. ” Затим дуну на њих и рече им: “примите Дух Свети; Којима опростите грехе, опростиће им се а којима задржите, задржаће се, ” и нестаде га.
Ово пето виђење Господа Исуса обрадова све ученике. Није се радовао само Тома. Сумња га је мучила. Сви су му говорили: “видесмо Господа, ” али он одговараше: “док не видим на рукама Његовим рана од клина, и не метнем прста свога у ране од клина, и не метнем руке своје у ребра Његова, нећу веровати. ” Прође недеља дана. Ученици се сабраше, и Тома с њима. Врата беху затворена, као и први пут. Уједанпут они чуше поздрав: “мир вам!” Међу њима стоји Исус. “ПРУЖИ прст свој амо, ” рече Томи, и види руке Моје; и пружи руку своју и метни у ребра Моја и не буди неверан, него веран” – “Господ мој и Бог мој, ” одговори Тома. Исус му рече: “пошто Ме виде веровао си; благо онима који не видеше и вероваше. ”
После овога шестога јављања ученици Исусови отидоше у Галилеју, по заповести Господовој, где и отпочеше своје обичне послове. Једанпут Петар, Тома, Натанаило, синови Заведејеви и два ученика Његова целу ноћ ловише рибу на Генисаретском језеру, и ништа не уловише. А кад би јутро, човек који стајаше на брегу, рече им: “баците мрежу с десне стране лађе и наћи ћете. ” Рибари бацише, и кад стадоше извлачити мрежу, у њој беше тако много рибе, да не могоше извући. Јован погледа на човека, Који им рече да баце мрежу, и рече Петру: “то је Господ. ” А Петар одмах запреже са когауљом, јер беше го и скочи у море, а други ученици дођоше на лађу, вукући мрежу с рибом. Кад изиђоше на земљу, видеше наложену ватру, и на њој метнуту рибу и хлеб. Исус им рече: “принесите од рибе што сад ухватисте. ” Симон-Петар извуче на земљу мрежу и нађе у њој сто педесет и три велике рибе. Сви поседаше да обедују. И нико се од ученика не осамели да Га упита: “ко си Ти? ” видећи да је Господ. Велика туга притискиваше душу Петрову. Њему се учини да је недостојан да се зове ученик Христов; по свој прилици да је ова мисао долазила и другим апостолима. За обедом Исус показа Петру, да му прашта, што Га се одрекао и да га опет уздиже у звање Свога апостола. Три пут га он упита: “Симоне Јонин, љубиш ли ме већма него ови? и на одговор Петров: “Господе! Ти знаш да те љубим, ” одговараше: “паси јагањце Моје, ” и после тога предсказа Петру да ће умрети мученички: “кад си био млад опасивао си се сам и ходио си куда си хтео; а кад остариш ширићеш руке своје и други ће те опасати и одвести куда нећеш. Хајде са мном. ” Петар погледа на Јована Зеведејева и упита Господа: “а шта ће овај? ” Исус Христос одговори: “ако хоћу да Он остане док Ја не дођем, шта је теби до тога? Ти хајде за Мном”. Ученици помислише, да Јован неће умрети, и ако Исус то није казао. Такво је било седмо јављање Христово по васкрсењу.
Затим се Исус јави на једној од Галилејских гора; сведоци овога јављања (осмога) били су више од пет стотина ученика. Многи се поклонише Исусу, а неки и посумњаше. Напослетку јави се Он Својим апостолима. Том приликом Исус им рече: “даде Ми се свака власт на небу и на земљи. Идите дакле по свему свету, проповедајте Јеванђеље свакоме створењу, научите све народе, крстећи их ва име Оца и Сина и Светога Духа и учећи их да држе све што сам вам заповедио. Који узверује и покрсти се, спашће се; а ко не верује, осудиће се. А знаци онима који верују биће ови: именом Мојим изгониће ђаволе; говориће новим језицима; узимаће змије у руке, ако и смртно што попију, неће им наудити; на болеснике метаће руке и оздрављаће. И ево Ја сам с вама у све дане до свршетка века”. Засебно се Исус јавио још и Јакову (девето јављање).
 
77. Вазнесење Исуса Христа.
Мар. 16, 19; Лук. 24, 49-53; Дела 1, 4-12.
 
Приближавао се празник Педесетнице, и ученици Исуса Христа вратише се из Галилеје у Јерусалим. У четрдесети дан по васкрсењу Христову они се окупише у једноме дому. Овде им се Исус јави (десети пут), изведе их из града до Витаније, и на гори Маслиновој рече им: “Ја ћу послати обећање Оца Свога на вас; а ви седите у граду Јерусалимскоме док се не обучете у силу с висине. Јован вас је крстио водом, а ви ћете се крстити Духом Светим не дуго после ових дана. ” Ове речи обрадоваше ученике. Они се искупише око Исуса, а са свију страна чу се питање: “Господе! хоћеш ли сад начинити царство Израиљево? ” Господ Исус отрже њихове мисли од тренутних рачуна. “Није ваше знати времена и љета које Отац задржа у Својој власти. Него ћете примити силу кад сиђе Дух Свети на вас; и бићете Ми сведоци и у Јерусалиму и по свој Јудеји и Самарији и тја до краја земље”. После разговора Господ Исус, подигавши руке, благослови их. И вазнесе се на небо и сакри Га облак небески. Ученици Му се поклонише.
Исус Христос се већ вазнесао на небо и сео је с десне стране Бога, а ученици Његови гледаху и даље на небо. У то време јавише им се два човека у белим хаљинама и рекоше: “људи Галилејци! шта стојите и гледате на небо? Овај Исус који се од вас узе на небо, тако ће доћи као што видите да иде на небо”. Тада се ученици Исуса Христа вратише у град врло радосни. [1]
 
Вазнесење Христово
78. Силазак Светога Духа на апостоле.
Дела Ап, 1, 12-26; 2, 1-41.
 
После вазнесења Христа Спаситеља на небо, ученици Његови остадоше у Јерусалиму. Овде, у једноме дому (у соби на Сиону) они се често скупљаху и заједно се мољаху Богу, очекујући с нестрпљењем обећанога Утешиоца, Духа Светога, Који од Оца исходи. У то време они су после молитве коцком избрали Матију, и уврстили га у ред једанаесторице апостола, на место Јуде Искариотскога. Дође Педесетница. Сви који вероваше Исуса Христа, беху заједно. Изненада постаде хука с неба, као духање ветра, и напуни сву кућу где сеђаху ученици. И срца ученика напунише се страха и радости. Уједанпут показаше им се раздељени језици као огњени; и седе по један на свакога од њих. И сваки од њих одмах осети, као да се препородио. То је Дух Свети сишао на њих.
Необична хука, напуни сву кућу у којој су се налазили верни, сврати на себе пажњу пролазника. Огромна гомила народа сабра се око куће. Како су се на празник Педесетнице стицали са свију страна, како Јудејци, тако и прозелити, то је у гомили која је била око куће, било људи из разних крајева. Тада на кров изиђоше ученици Христови, и надахнути Духом Светим говораху. Чудноват беше говор њихов: они су говорили разним језицима које дотле нису знали. “Нису ли ово све Галилејци што говоре? ” чуше се питања са свију страна. “Како ми чујемо сваки свој језик у коме смо се родили? Шта ће дакле ово бити? Али је у гомили било много и таквих људи, који су били неспособни да схвате чудо које се догодило, и с подсмехом говораху: “накитили су се вина”. Тада апостол Петар објасни народу, да је овај необичан догађај потекао отуда, што је Дух Божји сишао на њих, као што је предсказао пророк, и што је Исус Христос, кога су Јудејци распели, васкрсао из мртвих. Проповеди Петровој дивљаху се сви. Три хиљаде људи поверова истога дана у Христа и крсти се.
Наде Христових ученика испунише се. Дан Педесетнице у који је био утврђен Стари Завет, постао је дан утврђења Новог Завета. Царство Христово на земљи стаде се откривати.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Постоји старо црквено предање, да се Исус Христос одмах по васкрсењу Своме јавио Пресветој Матери Својој, која није напуштала гроб свога Сина, и прва видела васкрсење.

One Comment

  1. Nemam drugog komentara osim da mi se veoma svidja.