Библија и Коран

Питање:
Помаже Бог, Ислам тврди како су хришђани секташи има их хиљадама и Библија не може бити Свето Писмо, зато што је више пута цензурисана (тврде муслимани) , и није сачувана цеолокупна истина. Да је сачувана целокупна истина, онда би хришћани увидили да је ислам истинита религија. А Куран је остао ориганалан, како је написан пре 1.400 година такав је и данас. Осим тога муслимани, покушавају са савременом науком да докажу Куран, они наводе неке теорије о црним рупама и о светлости и тако даље и то онда упоређују са неким цитатима из Курана, да би Куран доказали. Муслимани се стварно здраво ждали да би доказали да је хрисшђанство лаж, а ислам истина. Ја у интернету нисам могао наћи ниједну страницу, која догазује истину православства и открива измишљотину ислама. Мене веома интересује шта муслиманима може одговорити на њене измишљотине. А и питање шта се може католицима одговорити на: “А и ја теби кажем: ти си Петар, и на овом камену сазидаћу цркву своју, и врата паклена неће је надвладати.” (Матеј 16: 18) Написао сам моју е-маил адресу, а и наравно се слажем да се питања и одговори објаве на овим страницима, али без е-маил и без имена, хвала. Ђирлицу могу да пишем, а не могу да прочитам, зато би замолио да ми одговор напишете на латиници, хвала. Са дубоким поштовањем.
Н.Н.


Одговор:
Поштовани H.H.Хвала вам на овом питању. Мислим да вас нисам баш најбоље разумео, да ли ви лично тврдите да је светоотачко или православно хришћанство лажно док је мухамеданизам истинит, или желите да ми за вас нађеме «грешке» у њему? Ми не можемо ником да забранимо жељу и убеђење да нешто «тврди». Нас бомбадују са «тврдњама», хипотезама, претпоставкама – сваки дан неко нешто «тврди» да од свега тога поштене људе обузима хроничан умор. А шта је овде истина то је већ друго питање? Без икаког увијања морам да вам кажем да муслиманска вера има врло слабо развијену апологетику, и само њено учење није нечим посебним поткрепљено, па зато и није потребно неко широко академско залагање да се о томе говори.Одмах, на почетку морам да вас коригујем и кажем да је и Куран написан после Мухамедове смрти, и то под редакцијом Заима, човека који га је пратио кроз живот и записивао оно што је он говорио. Ако је Мухамед умро 8 јуна 633, а по неким истраживањима Куран редактиран негде до 653, значи и он је био нека врста предања све док није изашао на светло дана. Дакле, њега није буквално Мухамед писао. Јеванђеља су написана много раније, скоро 600 г; и то 8 г. после смрти и Васкрсења Исуса Христа завршно са последњом књигом канона Апокалипсисом, негде око 95 г, а сам канон је саборно утврђен 364 (без Апокалипсиса) ; дакле много раније од било какве најаве о могућем постојању Мухамеда. Првом половином другог века о Јеванђељима говоре Папије Херапољски и Јустин Мученик, а послењи их и цитира. Свака даља историјска расправа била би апсурд у вези поређења са Кураном и исламом. Али ви, овим питањем изазивате оргиналност Билије у коју улази цео Стари Завет, чији одговори и археолошки факти могу да нам одузму много времена а ова рублика није замишљена за гомилање информација (за то је опредељен наш форум који при овом сајту) . У Старом Завету на многим местима можемо да нађемо сведочанства, или пророштва о Новом, док о Курану ми не можемо да нађемо ништа што би било у једној озбиљној теолошкој концепцији јудаизма као «службе» у припреми за долазак Месије. А што се тиче самог Новог Завета, ми можемо слободно да подвучемо, да није исто, нити веродостојније оно што каже један човек, или четири, или 12 људи. Данас још увек од сведочанства више људи суштински зависи сав јуридички систем сваког модернијег судства у свету, а ми овде говоримо о људима који су живели пре 2000 г. и кроз њих постоје та синоптичка сведочанства која допуњују једна другу. Онај ко озбиљније познаје књигу Куран, али и објективно, видеће да је он уствари плегијатски написан и да он садржи неоргиналне мисли које су узете из Јудаизма и Хришћанства, а по неке ствари додате из старе персијске религије и тако формирано муслиманско учење. Оно је монотеистичка религија тако да ваше поређење са хришћанством нема вредног основа, док би можда могло да се упореди са јудаизмом, и евентуално њега изазове. Куран је конфузан до те мере да и «Исуса сина Марије» признаје за Пророка, који чак најављује и Његов суд. Мухамеднство је теолошко доста примитивна религија јер се рецимо живот душе («насладе») у «џенету» (рају) објашњава материјалним стварима и овоземаљским схватањем живота. Експанзијом арапа и турака, њиховим војним јачањем упоредо се развијало и религиозно осећање да мачом и огњем мора да се шири та вера, што и позива своје «мисионаре» на изливање крви. То објашњава и њихову данашњу ратоборност и став према вредностима овог живота. Смрт је предодређена па се зато и не мора чувати од погибије, а посебно у ратовима, и запада у очи њихово убеђење да једна изливена кап крви више вреди од целога поста Рамадана (или Рамазана) . Муслиманство није толеранто и често, или боље речено скоро увек кроз његову историју изазива мржњу, ратоборност, разарања, и наносило је, и још увек наноси патње љидима који не деле њихово религиозно убеђење. Мухамеданство је опасна и деструктивна религија, и као што већ раније рекох са те теолошко-филозофске стране њу је лако разоткрити.
Хришћанство не може да буде «јерес» наспрам муслиманства него само дијаметрално другачије учење о Богу, човеку, свету и спасењу. Хришћанство носи атрибуте Бога, а посебно издвајамо љубав па и према непријатељу, што је за мухамедизам као веру просто неприхватљиво и апсурдно. Што се тиче јереси и подела ни они ништа мање не страдају јер су подељени на многе групе, и туку се, и једни друге називају јеретиками и чак и безбожниками (америчку, претежно црначку секту “Nation of Islam”) . Иако њихови теолози покушавају да прикрију ипак чињеница и даље остаје да су они једна врло ратоборна религија која за собом носи хаос и крв, и то све у име Аалха и његовог удовољења.Са поштовањем. Протојереј Љубо Милошевић

Comments are closed.