БЕСЕДЕ

 

БЕСЕДЕ
 

 
БЕСЕДА УПУЋЕНА БОГАТИМА
 
1. И јутрос смо говорили о [богатом] младићу (Мт.19,16). Марљиви слушалац ће се, наравно, сећати онога што смо тада испитивали. Младић, најпре, није законик који се [помиње] код Луке (Лк. 10,2527), који беше изазивач и подругљиво постављаше питања. Напротив, он је добро постављао питања, премда није показао благопокорност (Мт.19,22). Јер, да је презриво постављао питања, он не би отишао ражалошћен због Господњих одговора. Његова нарав нам је представљена као нека мешавина. Према указивању Речи [Божије] (Мт.19,23-26), он је делимично достојан похвале, а делимично вредан сажаљења и потпуно безнадежан. У њему је за похвалу што је препознао истинског Учитеља. Не обративши пажњу на надменост фарисеја, на охолост законика и на ометање књижевника, он је то име придао једином истинском и благом Учитељу. У њему је добро и приметно настојање да се побрине око наслеђивања вечног живота. С друге стране, његово произвољење посебно одликује одсуство тежње за истинским добром. Напротив, он је имао у виду оно што се допада већини људи. Наиме, он није у срце записао спасоносно учење које је чуо од истинског Учитеља, нити је Његове поуке довео до испуњења. Не, он је отишао ожалошћен и помрачен страшћу љубави према богатству. Тиме се доказује неуравнотеженост његовог понашања и неусклађеност његових [особина]. Ти називаш Господа Учитељем (Мт.19,16), али не чиниш оно што чине ученици. Исповедаш га благим (Мт.19,6), а запостављаш оно што дарива. Несумњиво је, међутим, да Благи и дарује благо. Ти се распитујеш о вечном животу (Мт.19,7), а на делу се показује да си потпуно привезан за наслађивање садашњим животом. Коју ти је напорну, тешку и неподношљиву реч упутио Учитељ? Продај све што имаш и подај сиромасима (Мт. 19,21). Кад би ти наложили земљораднички труд, опасне трговачке подухвате или друге тешкоће својствене онима који траже добитак, ти би могао да се жалиш због неподношљивости заповести. Напротив, теби се обећава да ћеш удобним путем, који не захтева ни труд ни зној, постати наследник вечног живота. Због чега се, дакле, не радујеш лакоћи спасења, него се удаљујеш са патњом у души и плачем, сав свој претходни труд чинећи узалудним? Ти, како кажеш, ниси убио, ниси учинио прељубу, ниси украо, ни против кога ниси лажно сведочио (Мт.19,18-20). Међутим, ти своја старања о реченоме чиниш бескорисним уколико не присајединиш оно што недостаје, чиме једино и можеш ући у Царство Божије. Зар ти не би благонаклоно слушао лекаре који ти обећавају да ће ти уклонити недостатак који имаш од природе или од болести? Међутим, када велики Исцелитељ душа хоће да те усаврши у ономе што ти недостаје од најпотребнијег, ти не прихваташ благодат, него јадикујеш и биваш потиштен. Очигледно је да си далеко од заповести и да си лажно сведочио да ближњег љубиш као самога себе (Мт.19,19). Ето, Господња заповест у потпуности разоткрива да у теби нема истинске љубави. Кад би била истинита тврдња да си од младости очувао заповест о љубави и да си свакоме давао колико и себи, откуда би имао велико богатство? Јер, старање о потребитима троши богатство, тј. премда свако добија мало за задовољење својих потреба, сви заједно троше имовину која се дели. Због тога онај ко љуби ближњега као самог себе не поседује ништа више неголи ближњи. Ти се, међутим, показујеш као онај ко има многа имања (Мт.19,22). Одакле ти? Очигледно је да своје задовољство претпостављаш утешавању многих? Уколико је више богатства, утолико је мање љубави. Да љубиш свог ближњег ти би се одавно побринуо да се раставиш са новцем. Сада је, међутим, богатство с тобом повезано присније неголи телесни удови: раздвајање с њим било би болно колико и одсецање најважнијих телесних удова. Да си одевао нагог, да си свој хлеб давао гладном, да су твоја врата била отворена за сваког намерника, да си био отац сирочади, да си саосећао сваком невољнику, ти не би сада жалио ни због каквог богатства? Да си се одавно старао да га разделиш потребитима ти не би био огорчен, дајући и оно што је преостало. Осим тога; на вашарима нико не јадикује што продаје своје власништво и у замену добија оно што му је потребно. Напротив, уколико за мању цену купи скупоценије ствари, [човек] се светло радује с обзиром да му је успела повољна размена. Ти, пак, јадикујеш што треба да поделиш злато, сребро и иметак, тј. што треба да даш камен и прашину да би добио вечни живот.
2. Уосталом, због чега ти је неопходно богатство? Хоћеш да се обучеш у скупоцену одећу. Довољан ће ти бити хитон од два лакта, а покривање једним покривалом задовољиће све потребе у одевању. Хоћеш ли богатство употребити за раскошну трпезу? Хлеб је довољан да би се напунила утроба. Због чега, дакле, јадикујеш? Чега се лишаваш? Славе коју ти омогућује богатство? Међутим, уколико не будеш тражио славу на земљи, задобићеш истинску и светлу славу, која ће те увести у Царство небеско. Међутим, “поседовање богатства је пожељно чак и да од њега нема никакве користи”. Свима је, пак, познато да је брига о бескорисном безумна. Рећи ћу ти нешто што ти може изгледати необично премда је, у ствари, истинитије од свега. Уколико богатство поделимо на начин заповеђен Господом, природно ће остати наше, а уколико га чувамо за себе – отуђиће се од нас. Уколико га чуваш, неће бити твоје, а уколико почнеш да га расипаш, нећеш га изгубити. Просу, даде убогима, правда његова остаје у век века (Пс.111,9). Многи, међутим, не желе богатство због одеће и хране. Напротив, ђаво је измислио лукави начин да богатима омогући хиљаде прилика за трошење. Они сувишно и бескорисно сматрају неопходним услед чега им никад није довољно за измишљене издатке. Они деле богатство на оно које ће служити садашњим потребама и на оно које ће бити употребљено у будућности. Они део издвајају за себе, а део за децу. Чуј само какве су њихове наредбе. “Овај део је, кажу, за употребу, а овај ће се одложити као залиха. Део који је одређен за покривање потреба нека премашује границу нужности. Јер, биће неопходно и за кућне расходе, и за изазивање маштања спољашњих [људи], и за сјајну раскошност на путу, и за блиставо и задивљујуће провођење код куће”. Мени преостаје само да се чудим измишљању непотребности. Они имају хиљаде кола. У једнима возе пртљаг, а друга, покривена златом и сребром, користе сами. Они имају мноштво коња који, као и људи, имају родослове према племенитости отаца. Једни их возе док обилазе град, други са њима учествују у лову, а неки су увежбани за путовања. Узде, колани и амови су им од сребра и посути златом, док пурпурни покривачи украшавају коње као женике. Затим, они имају мноштва мазги, подељених по бојама. Њихови кочијаши смењују једни друге, при чему су једни спреда, а други позади. Они имају и небројено мноштво остале кућне послуге, које покрива сваку раскош: управитеље, ризничаре, земљоделце, занатлије веште у сваком послу (и неопходном али и измишљеном ради угодног и слатког живота), куваре, пекаре, пехарнике, ловце, вајаре, живописце и творце уживања сваке врсте. Они имају стада камила (и за превоз робе, и за испашу), чопоре коња, стада бикова, оваца и свиња. Они имају и своје пастире, као и земљу довољну за прехрану свих животиња, које уосталом приходима умножавају њихово богатство. Они имају купатила у граду и купатила у летњиковцима. Њихове куће блистају од разноликог мермера: један је од фригијског камена, други од лаконикијских или тесалијских плоча. Један дом загревају зими, а други расхлађују лети. Подови су им ишарани разнобојним каменом, а таванице позлаћене. Део зидова који није прекривен мермером украшен је насликаним цвећем.
3. Уколико претекне и пошто га поделе на безбројне потребе, богатство најзад скривају у земљу или на тајна места, с обзиром да је будућност неизвесна и да нас могу очекивати разнолике и непредвиђене потребе. Заиста, сасвим је неизвесно хоће ли ти бити потребно закопано злато, али ни најмање није неизвесна казна за нечовечно понашање. Пошто ни поред безбројних измишљотина ниси могао да потрошиш богатство, ти га сакриваш у земљу. Заиста је ужасно безумље најпре копати по земљи док је злато још у рудницима, а затим га, када се извади, поново вратити у земљу. Стога се, мислим, догађа да, закопавајући богатство, уједно закопаваш и своје срце. Јер, речено је: Где је благо ваше, онде ће бити и срце ваше (Мт.6,21). Стога заповести и жалосте сличне људе. Будући заузети бескорисним трошковима, они себи живот чине неподношљивим. Чини ми се да страст младића и њему сличних подсећа на путника који је, силно желећи да види неки град, неуморно пешачио, да би се потом, дошавши већ до самог града, зауставио у некој гостионици под градским зидинама. Пошто је био лењ да још мало корача, он је поништио сав свој претходни труд, лишивши се могућности да види лепоте града. Слични су и они који су спремни да учине све осим да се лише богатства. Знам многе који посте, моле се, уздишу и показују сваку побожност која ништа не кошта, али не дају ни један новчић невољницима. Каква је њима корист од осталих врлина? Њих, наиме, Царство Божије не прима, с обзиром да је речено: Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у Царство Божије (Лк.18,25). Иако је пресуда јасна, и премда Онај ко ју је исказао не лаже, ипак је мало оних који у верују њу. Неки говоре: “Како ћемо живети ако све напустимо? Како ће изгледати свет уколико сви почну да продају и да се одричу свега”. Немој мене питати за смисао Владичњих заповести. Законодавац зна како ће са законом усагласити немогућност [његовог испуњавања, наравно, уколико постоји]. Твоје срце се испитује као на теразијама како би се видело где се приклања: истинском животу или садашњим насладама. Они који здраво расуђују требало би да мисле да приличи да богатство употребимо као домоуправитељи, а не као уживаоци. Они који га се одричу требало би да се радују као да уступају туђе, а не да негодују као да се лишавају свог власништва. Према томе, зашто се жалостиш? Зашто тугујеш у души када чујеш: Продај све што имаш? Ти не би требало да се много везујеш за богатство чак ни кад би требало да те прати у будућем животу, с обзиром да ће бити помрачено тамошњим почастима. Међутим, пошто ће већ неминовно остати овде, зашто га не би продао и са собом понео добит коју ће ти прибавити? Ти се не жалиш када дајеш злато а добијаш коња. Међутим, ти лијеш сузе када за пропадљиво треба да добијаш небеско Царство. Ти одбијаш просјака и избегаваш милостињу измишљајући хиљаде изговора за трошење.
4. Шта ћеш одговорити Судији с обзиром да зидове прекриваш тканинама, а не облачиш човека? Ти украшаваш коње, а презиреш нагог брата, допушташ да пшеница иструли, а не храниш гладне, закопаваш злато у земљу, а на угњетеног не обраћаш пажњу. Уколико и твоја жена, твоја сажитељка има љубав према богатству, болест ће бити двострука. Она распламсава своје насладе, увећава сластољубље и подстиче необичне жеље, измишљајући разноврсно камење, бисере, смарагде, сафире и злато (ковано или ткано), разметљивошћу сваке врсте увећавајући болест. Старање око реченога им није тек неко споредно занимање, већ се њиме баве током читавог дана и ноћи. Угађајући њиховим жељама, хиљаде ласкаваца доводе им бојаре, златаре, мирисетворце, ткаче и украсиваче. Њен муж не може да предахне ни једног јединог тренутка од њених наруџби. За удовољавање женских жеља не би било довољно ниједно богатство, чак и кад би текло у рекама. Кад пожеле, оне добијају миро које се увози од варвара, уље са тржница, морске цветове, морску порфиру или морско перо у већим количинама неголи вунену тканину. Злато које служи као оквир за драго камење представља накит који носе на челу, врату или струку. Њиме чак обавијају руке и ноге. Златољубиве жене би радо на рукама носиле окове уколико би били од злата. Према томе, када да се побрине за своју душу човек који је слуга женских жеља? Бура и олуја потапају застареле лађе. Слично пропадају и слабе душе супруга који имају жене рђавог настројења. Богатство које и муж и жена расипају на много ствари, трудећи се да једно друго превазиђу у измишљању испразних издатака, свакако да нема никакву прилику да припадне другима. Уколико чујеш: “Продај све што имаш и подај сиромасима како би имао залиху за вечну насладу”, ти одлазиш жалостан. Међутим, ако ти кажу: “Дај новац женама које живе у раскоши, дај га каменоресцима, градитељима, мозаичарима или живописцима”, ти ћеш се обрадовати као да си добио нешто драгоценије од новца. Не видиш ли зидине које су разрушене временом, чији се остаци, слично стенама, уздижу над читавим градом? Колико ли је у граду било сиромаха које су богаташи презирали, заузети бригом око зидина? Где су, пак, сада раскошна здања? Где је онај ко се хвалио велелепношћу? Зар се није све претворило у прах? Зар није све уништено, слично дечијим кулама од песка? Зар се градитељ не каје у аду што се бринуо о испразном? Потруди се да имаш велику душу. Зидине, пак, служе истој потреби, биле велике или мале. Ушавши у дом надменог новог богаташа и видевши да је ишаран разнобојним цвећем, ја знам да од видљивог не поседује ништа вредније. Наиме, он улепшава беживотне ствари, док му душа остаје неукрашена. Кажи ми у чему се састоји пријатност коришћења сребрних кревета и столова, као и постеља и столица од слоноваче, због које богатство не може да дође до сиромаха, иако безброј њих стоји пред вратима и испушта жалосне гласове. Ти ћеш се, међутим, одрећи давања говорећи да је немогуће удовољити свим просјацима. Иако се твој језик заклиње [да имаш добру намеру да помогнеш], твоја рука те изобличава. Блистајући се од драгог камења на прстима, она ће немо разгласити твоју лаж. Колико је људи које би један твој прстен могао да ослободи дугова? Колико је трошних домова које би могао да поправи? Једна шкриња са твојом одећом могла би да обуче читав народ који обамире од хладноће. Ти, међутим, сурово отпушташ сиромаха ништа му не дајући и не плашећи се праведног узвраћања од Судије. Нећеш бити помилован јер ниси био милостив. Бићеш истеран из Царства небеског јер ниси отварао врата. Нећеш добити живот вечни јер ниси давао хлеба.
5. Ти самога себе називаш сиромахом. И ја сам сагласан са тобом. Сиромашан је онај коме много недостаје. Многе од вас потребитима чини незаситост жеље. Ти се трудиш да на десет таланата приложиш још десет. Када их је постало двадесет, ти хоћеш да се домогнеш још двадесет. Непрестано додавање не зауставља тежњу него, напротив, само распламсава стремљење. Доливање вина пијаницама служи као побуда да још више пију. Задобивши много, и нови богаташи желе још више, своју болест хранећи непрестаним увећањем богатства. Њих старање води ка супротном: они се не радују толико ономе што имају у рукама (ма колико велико било), колико жале за оним што још немају и што им, по њиховом мишљењу, недостаје. Услед тога, њихове душе стално разједа брига како да приграбе све више и више. Требало би да се радују и да благодаре што су имућнији од многих. Они су, међутим, незадовољни и ћуте с обзиром да се нису изједначили са неким ко је пребогат. И када стану у исти ред са њим, они истог тренутка почињу да се пореде са оним ко је још богатији. Уколико и њега достигну, предмет њиховог надметања постаће неки други богаташ. Они који се пењу уз мердевине стално подижу корак ка вишем степенику и не заустављају се док не дођу до врха. Ни [наведени људи] се не смирују у тежњи за господством све док, пошто се високо уздигну, не падну с висине и не разбију се. Творац свега је устројио да птица селевкида[1] буде незасита на добробит људи. Ти си, пак, своју душу учинио незаситом на штету многих. Лакоми ће пожелети све што му виде очи: Око се не може нагледати (Проп.1,8). Среброљубац се никада неће задовољити оним што добије. Ад никад не говори: “Доста” (уп. Прич. 30,16), као што ни лакоми никада не каже: “Довољно је”. Кад ћеш употребити оно што имаш? Кад ћеш се насладити с обзиром да се стално трудиш да стекнеш? Тешко онима који састављају кућу с кућом и њиву на њиву настављају како би ближњем нешто преотели (Ис.5,8). А шта ти чиниш? Зар не измишљаш хиљаду повода да приграбиш оно што припада ближњем? [Богати] каже: “Суседов дом ми баца сенку и узнемирава ме буком. У њега примају луталице”. И изговарајући се било чим, он почиње да га прогони и угњетава, да га непрестано кињи и злоставља, не смирујући се док га не присили да се пресели. Шта је узроковало смрт Израиљца Навутеја? Ахавова жеља да се домогне његовог винограда. Лакоми је рђав сусед и у граду и у пољу. Море зна своје границе и ноћ не прелази границу која јој је од давнина постављена. Лакоми, међутим, не поштује време, не познаје границе, не повлачи се пред редом наслеђивања и подражава устремљеност огња. Он све захвата и све прождире. Река најпре истиче као невелики извор, а затим се, услед постепеног пораста, увећава до несавладиве силе, својим стремљењем односећи све што јој се нађе на путу. Слично је и са онима који су стекли велику моћ. Задобивши моћ да чине неправду преко оних којима су већ учинили неправду, они сада поробљавају и све остале. Неправедно богатство на тај начин увећава њихову силу. Они који су раније од њих претрпели неправду, сада им присилно помажу и саучествују у наношењу штете и неправде другима. Ко се, наиме, од суседа, од сажитеља или од оних који са њим имају посла неће навести [на слична дела]? Ништа се не супротставља сили богатства. Сви се приклањају пред његовом тиранијом и сви се из страха повијају пред његовом владавином. Јер, онај коме је учињена неправда има више разлога да гледа да не претрпи неко горе зло, неголи да се освети за претрпљено. Богати доводи парове волова, напаса, сеје и жање на земљи која му не припада. Уколико му се супротстављаш, уследиће ударци. Уколико се жалиш, оптужиће те за увреду. Уколико пођеш на суд, седећеш у тамници. Већ су спремни клеветници који ће те довести у опасност да будеш лишен живота. Стога ћеш радо пристати да даш и нешто више само да се решиш узнемиравања.
6. Желео бих да мало отпочинеш од неправедних дела и да својим помислима даш времена да се присете каквом циљу стреми слично старање. Ти имаш много десетина обрадиве и засађене земље, горе, поља, долине, реке, ливаде. Шта ће, међутим, бити касније? Зар те не чекају свега три лакта земље? Зар неће бити довољна тежина неколико каменова да сачува убого тело? Због кога се трудиш? Због чега чиниш безакоње? Зашто својим рукама сакупљаш оно што је бесплодно? О, да је само бесплодно, а не и храна за вечни огањ. Хоћеш ли се икад отрезнити од тог пијанства? Хоћеш ли оздравити своје помисли? Хоћеш ли доћи себи? Нећеш ли довести пред очи судилиште Христово? Чиме ћеш се оправдати кад те окруже онеправђени и завапе против тебе пред праведним Судијом? Шта ћеш, дакле, чинити? Какве ћеш заступнике унајмити? Какве ћеш сведоке извести? Како ћеш изиграти необмањивог Судију? Тамо нема беседника, нити убедљиве красноречивости којом би се пред Судијом могла сакрити истина. Тамо те не прате ни ласкавци, ни новац, ни достојанство чина. Остаћеш сам, без пријатеља, без помоћника, без заштитника, без одговора, постиђен, ражалошћен, очајан и напуштен, застрашен. Ма где да погледаш, свуда ћеш видети јасне призоре рђавих дела: сузе сирочади, уздахе удовица, испребијане сиромахе, намучене слуге, озлојеђене суседе. Све ће се побунити против тебе и окружиће те срамно мноштво твојих злодела. За телом следи сенка, а за душом следе греси, који јасно изображавају њена дела. Стога тамо нема места оповргавању и затварају се и најбестиднија уста. Јер, дела сваког човека сведоче сама за себе и без испуштања гласа, показујући се онаквима каквима смо их и чинили. Како да представим сву страхоту пред твојим очима? Уколико ме чујеш и уколико примаш к срцу, сети се дана у који ће се открити гнев Божији с неба (Рим.1,18). Сети се дана у који ће се открити славни долазак Христов и у који ће устати они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење суда (Јн.5,29). Тада ће наступити вечни стид грешника и јарост огња који ће прогутати противнике (Јев.10,27). Нека те речено ражалости, а не заповест [о давању]. Како да утичем на тебе? Шта да ти кажем? Царство не желиш, а пакла се не плашиш. Где да тражим исцелење за твоју душу? Уколико те ужасно не плаши и радосно не привлачи, свакако ће бити да говорим са каменим срцем.
7. Човече, размотри природу богатства. Због чега си толико задивљен пред златом? Злато је камен, сребро је камен и бисер је камен. Камен је и сваки други [вид] драгог камења: хрисолит, вирил, ахат, јакинт, аметист, јаспис. То су, дакле, цветови богатства. Један њихов део чуваш у тајности, покривајући тамом најпрозрачније камење, док други део носиш на себи, превазносећи се сјајем својих драгоцености. Објасни ми какву корист имаш од окретања руке која блиста од [драгог] камења? Зар ти не црвениш што, слично бременитим женама, желиш камење? Оне, наиме, чежњиво ишту каменчиће. [Међутим, зашто] ти жудиш за цвећем камења и трагаш за сардониксом, јасписом или аметистом? Који би гиздавац могао додати свом животу макар један дан? Да ли је смрт некога поштедела због богатства? Да ли је болест некога заобишла због новца? Докле ће злато бити омча за душу, удица смрти, мамац греха? Докле ће богатство служити као узрок рата, због кога кују оружје и оштре мачеве? Због њега рођаци заборављају на природне везе, а браћа убилачки гледају један на другога. Због богатства пустиње угошћују убице, море пирате, а градови потказиваче. Ко је отац лажи? Ко је узрочник лажних потписа? Ко је изродио кривоклетство? Зар није – богатство? Зар није брига за богатство? Шта се догађа с вама, људи? Ко је ваш иметак употребио као средство да вас улови? Богатство вам је дато као средство за живот, а не као залиха за зло. Оно вам је дато за искупљење душе, а не као узрок њене пропасти. “Богатство је нужно због деце”. Ето погодног изговора за лакомце. Позивајући се на децу ви, у ствари, објављујете [расположење] свог срца. Немој кривити невинога. Дете има свог Владику и свог Домостројитеља. Од другога је добило живот: од Њега и очекује средства за живот. Зар су Јеванђеља писана само за оне који нису у браку? Ако хоћеш савршен да будеш, иди продај све што имаш и подај сиромасима (Мт. 19,21). Молећи Господа да ти подари добар пород и да се удостојиш да постанеш отац деце, да ли си додавао и следеће речи: “Дај ми децу да бих преступио заповести твоје. Дај ми децу да не бих ушао у Царство небеско”. Ко може јемчити за произвољење свог сина, тј. да ће долично употребити оно што му је дато? Богатство је многима послужило као средство за распусност. Зар не слушаш шта каже проповедник: Видех љуто зло: богатство које се чува на зло онога коме припада (Проп.5,13), и: Оставићу га човеку који ће доћи након мене… и ко зна хоће ли бити мудар или неразборит (Проп. 2,18-19). Пази, дакле, да богатство које си сабрао уз много труда другима не припреми грађу за грехе, те да будеш двоструко осуђен: и што си чинио неправду, и што си и другога снабдео [и дао му могућност да грешиј. Осим тога, зар ти душа није ближа од деце? Зар ти она није сроднија неголи све остало? Њој првој пружи најбољи део наслеђа, њој осигурај богата средства за живот и потом подели иметак својој деци. Чак и кад ништа нису наслеђивала од родитеља, деца су често себи градила домове. Ко ће се, међутим, сажалити над твојом душом уколико је ти напустиш?
8. До сада смо говорили очевима. Какав ће нам, пак, оправдан разлог шкртости казати они који немају деце? “Нећу продати имање и нећу га поделити сиромасима због мојих животних потреба”. Према томе, Господ није твој Учитељ и Јеванђеље не одређује твој живот, с обзиром да си сам себи законодавац. Погледај, међутим, на опасност у коју упадаш са наведеним расуђивањем. Зар не говориш да си разборитији од Законодавца уколико одбацујеш као немогуће оно што је Господ наложио као обавезно? “Наслађиваћу се богатством током читавог живота, а након смрти ћу сиромахе учинити наследницима свог иметка. Писменим завештањем ћу их прогласити за поседнике свега што имам”. Дакле, постаћеш човекољубив тек кад те више не буде међу људима. Назваћу те братољубивим кад те будем видео мртвог. Теби ће се дуговати велика захвалност што си, лежећи у гробници и распадајући се у земљи, постао дарежљив и великодушан у издацима. Кажи ми само за које време ћеш очекивати награду? За време живота или за период након смрти? Међутим, док си живео расипао си на наслађивање, уопште не подносећи ни да погледаш на сиромахе. Сада, пак, кад си покојник, о каквим се делима [може говорити]? Покажи дела, па тражи награду. Нико не тргује кад је вашар завршен. Никога не овенчавају уколико је дошао након надметања. Нико не [доказује своју] храброст после битке. Према томе, очигледно је да [човек] после смрти не може постати побожан. Ти се, међутим, мастилом и писмом обавезујеш да ћеш чинити добра дела. Ко ти је, пак, саопштио време одласка? Ко те је обавестио о начину смрти? Колико је људи изненада узето из живота, при чему услед страдања нису имали снаге ни гласа да изговоре? Колико је оних који због грознице нису више владали својим умом? Због чега чекаш време у коме, како се често дешава, више нећеш бити господар својих помисли? [Може се десити] да буде дубока ноћ, да влада тешка болест и да нема помоћника. Онај ко очекује наследство већ је спреман и све је већ уредио у своју корист, осујећујући твоје намере. Тада ћеш, обазревши се наоколо и видевши празнину која те окружује, постати свестан своје лакомислености. Тада ћеш уздахнути због свог безумља, с обзиром да си испуњење заповести одлагао све до часа у коме језик почиње да слаби и рука да дрхти од самртног трзаја, у коме ни речима ни словима више не можеш да објавиш свој став. Најзад, чак и да је све јавно написано и да је свака реч разговетно изговорена, једно изостављено слово довољно да измени твоју одлуку. Један кривотворен печат и два или три лажна сведока могу читаво твоје наслеђе предати другима.
9. Зашто завараваш самога себе? Ти сада рђаво трошиш богатство на телесна задовољства, а затим обећаваш нешто над чим више нећеш господарити. Као што је беседа показала, твоје расуђивање је рђаво. “Док будем живео наслађиваћу се уживањима, а кад будем умирао испунићу заповест”. И теби ће, међутим, Авраам рећи: Примио си добра своја у животу своме (Лк.16, 25). Узан и тесан пут неће моћи да те прими уколико ниси збацио са себе бреме богатства. Отишао си [из живота] носећи га на себи уместо да га одбациш, како ти је било заповеђено. Током живота ти си заповести претпоставио самога себе, а након смрти и распадања заповест си претпоставио непријатељима. Ти кажеш: “Нека га узме Господ да га неко други не би приграбио”. Како ћемо назвати [речено]? Одбраном од непријатеља или љубављу према ближњем? Прочитај своје завештање. “Желео бих да још живим и да се наслађујем својим иметком”. Благодарност се, према томе, дугује смрти, а не теби. Кад би био бесмртан, ти не би ни помислио на заповест. Не варајте се, Бог се не да обмањивати (Гал. 6,7). Мртво се не приноси жртвенику. Принеси Богу живу жртву. Онај ко приноси од сувишка не бива прихваћен. Ти, пак, Доброчинитељу приносиш вишак који ти је преостао од читавог живота. Уколико остацима са трпезе не смеш да угостиш знамените људе, како се усуђујеш да остатком умилостивиш Бога? Погледајте, богати, крај љубави према богатству и престаните са острашћеношћу према новцу. Уколико више волиш своје богатство утолико мање задржавај од свог иметка. Претвори, наиме, све у своје власништво, тј. све понеси са собом и ништа не остављај туђима. Можда те ни твоји домаћи неће украсити последњим украсима и можда ће се одрећи погреба да би исказали своју наклоност према наследницима. Или ће можда почети да мудрују о твојим недостацима и да говоре: “Неумесно је украшавати мртваца и сахрањивати уз раскош онога ко више ништа не осећа. Зар није боље да они који су остали обуку блиставу и скупоцену одећу, уместо да заједно са мртвацем трули драгоцена одора? Каква је корист од велелепног споменика, од раскошног погреба и од трошкова без добитка? Остатак треба употребити не животне потребе”. Они ће говорити слично да би се осветили за твоје неподношљиве поступке, а и ради благонаклоности према онима који су наследили твој иметак. Стога претходно сам изврши погреб над собом. Побожност је прекрасан погреб. Отиђи из живота након што се обучеш. Претвори богатство у свој сопствени украс и нека буде уз тебе. Повери га прекрасном Саветнику који те заволео, тј. Христу који је нас ради осиромашио да бисмо се ми Његовим сиромаштвом обогатили (2.Кор.8,9) и који је себе дао у откуп за нас (1.Тим.2,б). Њему треба да верујемо као мудром и као Оном ко зна шта је за нас корисно, ради Њега треба да трпимо будући да нас воли и Њему треба све да узвраћамо као свом Доброчинитељу, Непоколебиво испуњавајмо оно што нам је заповеђено како бисмо постали наследници вечног живота у самом Христу, коме нека је слава и сила у векове векова. Амин.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Птица која треби скакавце, прим. прев.

Comments are closed.