NASLOVNA » Društvo, Inoslavni, TRAGOVI U VREMENU » Aja Sofija ponovo na udaru
Aja Sofija ponovo na udaru

Aja Sofija ponovo na udaru

Radikalni islamisti veruju da će predsednik Erdogan popustiti pod njihovim pritiscima i da će čuvenu crkvu pretvoriti u džamiju

Turska je pompezno obeležila 563. godišnjicu osvajanja Konstantinopolja koja je privukla znatiželju više od milion gostiju – žitelja grada na Bosforu i posetilaca iz unutrašnjosti zemlje. Tim povodom su se oglasili i radikalni islamisti koji iznova traže da se Aja Sofija pretvori u džamiju kako bi mogli da klanjaju Alahu u nekada najvećem hrišćanskom svetilištu.

48738-aja sofija_dd41_1000x1000

Sve je bilo na nivou: obeležavanje godišnjice pada Konstantinopolja, koji je osvojen 29. maja 1453. godine, u nedelju je održano pod pokroviteljstvom predsednika Tajipa Erdogana. Svečanost je direktno prenošena na turskom, engleskom, francuskom, španskom, arapskom i ruskom jeziku. U ceremoniji je učestvovalo 1.200 izvođača, vojni orkestar kao i specijalna jedinica obučena u uniforme koje su askeri nosili u vreme Osmanske imperije.

Govoreći na svečanosti Erdogan je očitao lekciju Rusiji, SAD i Iranu zbog nedovoljnog angažovanja da obore režim u Siriji, zbog čega pati narod te zemlje. „Šta će tamo Iran i Rusija. Šta će tamo američki vojnici koji na uniformama nose zakrpe (ambleme) jedne terorističke organizacije”, izjavio je Erdogan aludirajući na oznake kurdske grupe koja se bori protiv džihadista i koju podržava Vašington. U Ankari smatraju da je to teroristička organizacija.

Da podsetimo: sultan Mehmed Drugi je posle višemesečne opsade 29. maja 1453. godine zauzeo Konstantinopolj. Tako je počeo uspon Osmanske imperije, a sunovrat Vizantijskog carstva. Sultan je ušao u istoriju kao Mehmed Osvajač koji je otvorio kapije za nove vojne pohode Turske ka Balkanu i jugoistočnoj Evropi. Posle vekovnih pogroma, u Istanbulu je preostalo manje od tri hiljade Grka.

Tri dana posle pada Konstantinopolja sultan Mehmed je naredio da se Aja Sofija pretvori u džamiju. Usledio je novi zločin: dograđen je jedan minaret (kasnije još tri), malterom su prekrivene freske kako hrišćanski sveci ne bi proganjali sultana dok klanja Alahu, u pravcu Meke postavljen je mihrab. On je i na taj način želeo da pokaže sebi i svetu dominaciju muslimana nad hrišćanima. Toga se očigledno nisu oslobodili ni njegovi današnji potomci, uključujući i predsednika Erdogana.

Dan uoči obeležavanja godišnjice pada Konstantinopolja, u subotu, nekoliko hiljada muslimana se okupilo ispred Aja Sofije tražeći da se ona ponovo pretvori u džamiju.

„Pokidajte lance, otvorite kapije Aja Sofije džamije. Bog je veliki”, uzvikivali su okupljeni građani, pripadnici konzervativnog Udruženja omladine Anadolije.

U Istanbulu ima dovoljno bogomolja za klanjanje. Džaba. „Mi u ime stotina hiljada braće tražimo da nam se omogući da klanjamo u Aja Sofiji… Njeno zatvaranje simbolizuje loš tretman Turska na Zapadu”, ističe predsednik Udruženja omladine Anadolije Salih Turhan, preneli su lokalni mediji.

Tako nešto se moglo očekivati. Radikalni islamisti u poslednje vreme primetno dižu glavu, traže da se ispravi ta „istorijska greška”. Mnogi Turci kao da još ne mogu da se oslobode osvajačke logike. Oni smatraju da je Ataturk, koji je Aja Sofiju pretvorio u muzej, u stvari, „izdao simbol islamskog sveta i osvajanja Istanbula”. Veliki reformator je na taj način pokušao da se približi zapadnoj Evropi, koja Turskoj nije mogla da oprosti taj greh. Hrišćani mu zameraju što nije išao do kraja i pretvorio Aja Sofiju u ono što ona jeste, u crkvu. Ataturk se očevidno nije usudio da izaziva zadrigle islamiste, pa se odlučio za kompromis.

Hagia_sophia

Istorija se nemilosrdno poigrala sa Aja Sofijom (Crkva Svete mudrosti). Ona  je izgrađena 537. godine. Više od devet vekova bila je centralno hrišćansko svetilište, a posle pada Konstantinopolja 480 godina je korišćena kao džamija. Ataturk ju je 1934. godine pretvorio u muzej – dakle ni crkva ni džamija. Kako tada tako i sada. Učestali nasrtaji islamista podstiču i hrišćane da traže da se ona ponovo pretvori u ono što jeste – u crkvu.

Konzervativci dižu glavu jer očigledno računaju da će Erdogan pre ili kasnije popustiti pod njihovim pritiscima, pogotovo zato što je on svoju političku karijeru započeo u okrilju fundamentalističke REFAH partije koja je zbog toga zabranjena. Ali, teško je poverovati da će se on danas, na početku 21. veka, usuditi da kao Mehmed Osvajač, pre pet stoleća, ponovo pretvori Aja Sofiju u džamiju, iako ga mnogi optužuju da se ponaša kao sultan.

 

Izvor: http://www.politika.rs/scc/clanak/356570/Aja-Sofija-ponovo-na-udaru

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *