Abortus

Pitanje:
Pomaže Bog poštovani oci Prvo ću Vam reći da nisam neko ko ide u crkvu svake nedelje. Ali zaista i instinski verujem u Gospoda Boga i u njegovu ljubav prema nama, svojoj deci. Imam dvadeset godina. Pre godinu dana sam izvršila namerni prekid trudnoće. Kada sam saznala da sam u blagoslovenom stanju jako sam se uplašila, i bila sam u jako velikoj panici. Smatrala sam da nisam spremna na majčinstvo. Nisam ni pomislila na to koliki je to ustvari greh. Bila sam zbunjena tako da mi to nije palo na pamet, a iskreno nisam ni mislila da to crkva smatra ubistvom. Prolazim kroz jako mučan period. Jako me grize savest. Ni posle godinu dana ne mogu da dodjem sebi. Počela sam na neki način da mrzim sebe zato što sam to uradila, i od tada sam u depresiji. Mislim da ću celog života mrzeti sebe, i da sebi to nikada neću moći da oprostim. Šta oče da radim? Kako da opet pronadjem duševni mir? I da li će Gospod to meni oprostiti? Užasno se kajem, oče. I oprostite što pišem latinicom, ne mogu da se snadjem na računaru i da pronadjem ćirilicu Unapred zahvalna, mir vam i radost od Gospoda
Snežana


Odgovor:
Draga sestro, Ti si, kao što vidim, dosta kasno shvatila da je abortus ubistvo, čedomorstvo i da je to veliki greh. Kažeš da nisi „ni pomislila na to koliki je to ustvari greh. Bila sam zbunjena tako da mi to nije palo na pamet, a iskreno nisam ni mislila da to Crkva smatra ubistvom“. A zar ti majka, ako si se njoj poverila, nije rekla da je čedomorstvo ustvari ubijanje deteta? Pa i onaj ko je odobrio i onaj ko je izvršio abortus, trebao je da ti predoči delo, koje zajedno činite, da vi svi zajedno ubijate jedno živo stvorenje, ubijate čoveka. „Ako se abortus (i u medecini) smatra i prihvata kao nevažan postupak posle koga se žena vrlo brzo vraća u normalno stanje, zašto onda studije sugerišu moguću vezu između abortusa i ugrožene plodnosti, perforacije trbuha, raka dojke, samoubistva, postnatalne depresije, zloupotrebe supstanci, poremećaja u ishrani, kliničke depresije i drugih faktora… Koliko će vremena biti potrebno da se shvati da abortus nije ništa drugo do ubijanje jedinstvenog stvorenog bića“. Tako govori savremena medicina. A kakav je stav Hrišćanske crkve? Abortus je, u stvari, antiteza svih Božjih darova. On odriče i Boga i sve Njegove darove. Abortus je kršenje zaveta koji je Bog uspostavio sa čovekom. Sa abortusom, dar Gospoda Boga i Stvaraoca života, žestoko je odbačen. Bog je, stvarajući čoveka, muško i žensko, zadao im da rađaju i da se množe, da ovladaju svetom, a ne da ubijaju ono što iz međusobne ljubavi stvaraju. I sada, kad si shvatila da je to bio veliki greh, tebe hvata panika: šta će biti s tobom, hoće li ti Bog oprostiti taj veliki greh. Ustvari, mnoge žene, kao i ti, i nisu bile svesne da raznim prekidima trudnoće vrše ubistvo. Bile su u uverenju da je dete u njihovoj utrobi živo, tek kada osete njegove pokrete. Zato su, često bez uznemiravanja savesti, prekidale trudnoću pre toga vremena. A što je još tragičnije, niko ih u tome nije poučavao, ni lekar, a možda ni sveštenik, kome nisu ta dela ispovedale, jer nisu bile svesne težine toga greha. A jedan od crkvenih otaca (Tertulijan) , piše: „A što se nas tiče, budući da nam je ubistvo jednom za svagda zabranjeno, nije nam dopušteno da uništavamo fetus u majčinoj utrobi, kada ljudsko biće još uvek (od majke) crpi krv da bi opstalo. Sprečavanje rođenja je isplanirano ubistvo. Suštinski, nema nikakve razlike između razaranja već rođene duše i uništavanja one koja će se tek roditi. Jer je već čovek ono što će postati čovek, kao što je u semenu već sadržan ceo plod“. Kod jednog drugog Svetog Oca čitamo: „Nijedna žena da ne uzima napitke za izazivanje pobačaja jer će se, u suprotnom, nesumnjivo naći na Strašnom sudu Hristovom sa svima onima koje je usmrtila, bilo da su već rođeni, bilo da su bili samo začeti“. Tvoj greh je stalno pred Tobom i za njega ćeš se kajati celog života. Milost Božja i ljubav Njegova prevazilaze svaki greh čoveka, za koji se on iskreno pokaje, zgadi se nad njim i nastoji da ga više nikad ne ponovi. I ti ćeš, vremenom, posle iskrenog pokajanja, osetiti umirenje savesti, osetićeš da Ti Bog prašta grehe mladosti i neznanja. Svakako da ćeš rađanjem dece i njihovim hrišćanskim odgojem, ublažiti greh za koji se kaješ. Nema razloga da mrziš sebe. Mrzi samo greh koji si učinila, kao što i mi, uopšte, ne mrzimo i ne osuđujemo grešnika, već osuđujemo i mrzimo greh koji on čini. I nemoj biti strožija u praštanju od Boga. Bog oprašta svaki greh koji čovek iskreno okaje, pa tako i ti, nemaš razloga da sebi ne oprostiš, razume se, posle iskrenok kajanja, posle ispovesti, sveštenikove pouke, razrešne molitve i umirenja tvoje savesti. Moli se neprestano Bogu, ispovedaj pred sobom i pred duhovnikom svoj greh i nastoj da u braku nadoknadiš ono što si u mladosti sprečila. Neka blagoslov Božji bude na tebi, neka ti podari suze pokajanja i oproštaj greha, učinjenog u mladosti i neznanju. Moli se za tebe o. Dušan

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *